Od lanca vrednosti do lanca inteligencije
Kako AI iz korena menja arhitekturu kompanije
Autor: Marko Marković, MSc, MBA | Partner, Egzakta | Kvark.ai
Porteru je trebala samo jedna knjiga da promeni način na koji razmišljamo o kompanijama. „Competitive Advantage“, 1985. godina, i odjednom smo svi imali jezik za nešto što smo osećali ali nismo znali da imenujemo: lanac vrednosti. Nabavka, proizvodnja, distribucija, marketing, prodaja, servis – šest karika, jedna logika, beskonačne varijacije.
Četrdesetak godina kasnije, ta logika počiva u mirnoj penziji.
Ne zato što je bila pogrešna. Bila je brilijantna – za svet u kome je informacija bila skupa, i retka. U tom svetu, konkurentska prednost se gradila fizičkim stubovima: ekonomija obima, kontrola distribucije, pristup kapitalu. Ko je mogao da proizvede više, jeftinije i brže – pobedjivao je. ERP sistemi, SAP, Oracle – služili su za optimizaciju te iste mašine. Dobra optimizacija. Ali optimizacija.
Pitanje koje danas stoji pred svakim CEO-om nije: da li da optimizujem lanac vrednosti? Pitanje je: da li je taj lanac još uvek pravi okvir za razmišljanje?
Moj odgovor, posle 25 godina rada sa bankama, telekomunikacijama i državnim institucijama u regionu, i posle dve godine izgradnje AI platforme – jeste ne, nije.
Digitalna transformacija: Operacija uspešna, pacijent razočaran
Između 2010. i 2024. godine, gotovo svaka ozbiljna kompanija je prošla kroz nekakvu „digitalnu transformaciju.“ Naručili smo konsultante, kupili cloud servise, preimenovali odeljenja i stavili reč digital ispred svega što smo radili. Digitalni marketing. Digitalno bankarstvo. Digitalna prodaja.
Rezultat?
McKinsey je 2023. objavio da 70% digitalnih transformacija ne ostvaruje zacrtane ciljeve. Dva triliona dolara godišnje uloženih u modernizaciju koja, u većini slučajeva, nije promenila fundamentalnu logiku poslovanja.
Razlog nije bila loša implementacija. Razlog je bila pogrešna dijagnoza.
Digitalizacija je promenila formu, ne suštinu. Isti procesi, samo brži. Iste odluke, samo na ekranu umesto na papiru. Iste organizacione strukture, samo na cloudu umesto u serverskoj sobi. Najveće kompanije su uzele svoju birokratiju iz 1995. i migrirale je na Azure. Pa su to nazvale transformacijom.
Amazon i Netflix nisu napravili tu grešku. Amazon nije digitalizovao knjižare – osmislio je novi model isporuke vrednosti. Netflix nije digitalizovao video klub – ukinuo je potrebu za njim. Pobednici digitalne ere nisu optimizovali staro. Stvorili su novo.
Ali to je privilegija greenfield kompanija. Šta je sa onima koje imaju 30 godina legacy-a, 3.000 i više zaposlenih i regulatora koji bulji u svaki proces? Za njih je digitalna transformacija bila jedini realni put – i napravili su ogroman iskorak. Problem nije što su digitalizovali. Problem je što su stali.
Mart 2026: Mesec koji je promenio pravila igre
Postoje momenti kada se tempo promene toliko ubrza da ono što je juče bila budućnost, danas postaje zaostajanje.
Mart 2026. je bio takav mesec za AI.
Nije reč o jednom proboju, jednoj kompaniji ili jednom lansiranju. Reč je o konvergenciji. Skoro tri četvrtine Fortune 2000 kompanija već koristi AI agente u produkcijskim okruženjima – ne pilote, ne proof-of-concept projekte, nego produkciju. Direktan finansijski uticaj AI skoro se udvostručio kao primarni KPI koji prate bordovi direktora. Procesi zatvarenja mesečnog finansijskog ciklusa su 30 do 50% brži. Odgovor klijentima: sa sati na minute.
Ono što se promenilo nije moć AI modela, ona se poboljšava mesecima. Promenio se nivo autonomije. AI agenti su prestali da budu sofisticirani chatbotovi koji čekaju pitanje. Postali su operativni akteri koji autonomno izvršavaju zadatke, koordinišu korake, donose odluke unutar definisanih parametara i – ključna reč – rade sve više i više bez čoveka između svakog koraka.
Claude Code piše, testira i deployuje softver. Ne pomaže programerima da kucaju – autonomno razvija funkcionalne celine. Genspark ne pretražuje internet kao Google – sintetiše, ukršta izvore i isporučuje gotove analitičke izveštaje. Manus, kineski AI agent (kupila ga je Meta za 2 biliona dolara) koji je izazvao globalnu senzaciju, i autonomno izvršava kompleksne poslovne procese: istraži tržište, pripremi prezentaciju, finalizuj izveštaj. Bez pauze, bez odobrenja između koraka.
Ovo nije digitalizacija 2.0. Ovo je novi operativni model.
Efekat:
iShares Expanded Tech-Software ETF (IGV) pao je preko 21% od 1. Januara.
Široki software indeksi su sada dole oko 15% u poslednjih nekoliko nedelja, i oko 25% od 12-mesečnih maksimuma.
EV/Sales multiple su pale sa 5.6x na kraju 2025. na 4.2x sredinom marta – najoštrija korekcija od rasta kamatnih stopa 2022.
Razlika između CRM sistema i AI agenta nije kvantitativna. CRM je digitalizovao proces upravljanja klijentima. AI agent odlučuje u okviru tog procesa.
Orkestracija: Kontrolni sloj koji definiše pobednike
Ali nije sve tako ružišasto kada je u pitanju implementacija AI agenata.
Zamislite restoran sa dvanaest kuvara. Svaki izvanredan u svojoj specijalnosti – jedan pravi savršen rižoto, drugi sushi kojeg biste platili u Tokiju, treći hleb koji miriše na detinjstvo. Ali nema šefa kuhinje. Nema koordinacije. Nema koncepta menija.
Rezultat nije večera. Rezultat je skupi haos.
Upravo to se danas dešava u većini enterprise AI implementacija.
Prosečna kompanija će 2026. godine koristiti između šest i dvanaest različitih AI modela i agenata. Marketing je kupio agenta za sadržaj. Finansije koriste drugog za zatvaranje knjiga. Operacije imaju tri različita alata. HR ima chatbota za regrutaciju. IT pokušava retroaktivno da upravlja svim ovim sistemima koji već rade u produkciji i koji su počeli da donose odluke koje niko nije eksplicitno ovlastio.
Svi su naručili AI alat. Baš kao što su pre deset godina svi naručili svoj SaaS. I baš kao tada – niko ne koordinira celinom.
Orkestracija je taj nedostajući sloj. Nije još jedan AI alat – to je kontrolni sistem koji upravlja svim AI modelima i agentima u kompaniji, definiše granice njihove autonomije, beleži svaku odluku u nepromenljiv audit trail i omogućava kompaniji da u svakom trenutku razume šta njen AI radi i zašto.
Tri principa definišu dobru orkestracionu arhitekturu:
Model agnostičnost nije luksuz – to je uslov preživljavanja. Pre godinu dana svi su koristili GPT-4. Danas postoje Claude, Gemini, Grok, Llama, DeepSeek, Qwen, MiniMax. Kompanija koja je arhitekturno vezana za jednog AI provajdera pravi istu grešku kao ona koja je 2010. postavila ceo digitalni stek na jednom cloud provideru – i onda otkrila šta znači zavisnost kada se promeni cenovnik.
Suverenitet podataka nije IT pitanje. To je pitanje jurisdikcije, regulacije i u krajnjoj liniji, kontrole. Ako vaš AI obrađuje podatke na američkim cloudovima, sa američkim modelima i kroz američku orkestracioni platformu – ko zaista kontroliše vaše poslovanje? Ovo pitanje nije paranoja. Ovo je geopolitička realnost.
Audit trail nije nice-to-have. Kada AI agent može da odobri kredit, promeni cenu ili pokrene marketinšku kampanju, svaki korak mora biti dokumentovan, nepromenljiv i revizorski transparentan. Regulator koji dođe za godinu dana neće pitati šta ste nameravali da vaš AI radi. Pitaće šta je zapravo radio.
Geopolitika AI infrastrukture: Ko gradi, taj vlada
Postoje tri paralelne AI trke koje se odvijaju istovremeno, sa tri sasvim različite strategije pobede.
Amerika vodi trku u modelima. OpenAI, Google, Anthropic, Meta — najnapredniji AI modeli na planeti nastaju u dolini između San Francisca i San Josea. Ali modeli sve više postaju komoditet. DeepSeek je demonstrirao da se performanse vrhunskih modela mogu replicirati za delić cene. Demokratizacija moći samih modela je u toku.
Kina vodi trku u primeni. Dok Amerika debatuje o infrastrukturi i modelima, Kina već ima AI agente integrisane u svakodnevni život stotina miliona ljudi. ByteDance-ov Seedance 2.0 je u martu 2026. postao globalni lider u AI video generisanju – u istoj nedelji kada je OpenAI izgubio ugovor od milijardu dolara sa Disney-jem i ugasio projekat Sora nakon milijardi investicija. Claude je apsolutno shvatio igru – bacio je sve kocke na poslovnu primenu, sa apsolutnim cunamijem poslovnih AI aplikacija i unapređenja.
Evropa vodi trku u regulaciji. AI Act, GDPR, Digital Markets Act — Evropa piše pravila dok drugi grade fabrike. Pitanje koje se ne postavlja dovoljno glasno: da li ta pravila štite evropske kompanije ili ih samo čine zavisnijim od infrastrukture koju su izgradili drugi?
Za region jugoistočne Evrope, ovo geopolitičko pitanje nije akademsko. To je pitanje poslovnog modela za narednu deceniju.
Srbija: Gradimo za sebe ili za druge?
Srbija ima nešto što mnoge razvijene ekonomije nemaju: izvanredan inženjerski talent, dugogodišnju tradiciju tehničke izvrsnosti i strateški položaj između Istoka i Zapada. Pitanje je šta ćemo sa tim adutima.
U regionu već vidim dva obrasca koji se jasno razlikuju.
U prvom, srpski developeri koriste Claude Code da rade za strane AI kompanije četiri puta brže nego ranije. Novac dolazi. Ali znanje, intelektualna svojina i strateška vrednost odlaze. Produktivnost raste, ali zavisnost raste brže. To je paradoks: alat koji nas čini efikasnijima istovremeno nas čini lako zamenjivim.
U drugom, lokalne kompanije grade AI rešenja prilagođena regionalnim potrebama – jeziku, regulativi, poslovnoj kulturi. Orkestracija je lokalna, modeli su zamenjivi, podaci ostaju u jurisdikciji. AI agenti se koriste kao gradivni blokovi ali kontrolni sloj je domaći.
Kvark.ai je bio naš odgovor na to strateško pitanje. Platforma za suverenu orkestraciju AI model-agnostična, self-hosted, sa 61+ enterprise konektorom i nepromenljivim audit trail-om. Uz LM TEK RM-4U8G, naš liquid-cooled GPU server razvijen za ovakva opterećenja, gradimo kompletan suvereni stek: hardver, softver, konsalting.
Nisam naivan. Znam da ni najbolja lokalna platforma neće zauvek blokirati globalne igrače. Ali znam i ovo: kompanija koja ne kontroliše sopstvenu AI infrastrukturu je digitalni zakupac. A vlasnik može da promeni uslove zakupa u svakom trenutku.
Tri pitanja za svakog CEO-a
Porterov lanac vrednosti nam je dao jezik za konkurentsku prednost industrijske ere. Danas nam treba novi jezik.
U eri mašine, pobedjivao je onaj ko je kontrolisao proizvodnju. U eri digitalizacije, pobedjivao je onaj ko je kontrolisao platformu. U eri veštačke inteligencije, pobedice onaj ko kontroliše orkestraciju – sloj koji integriše sve modele, sve podatke, sve agente u koherentan, upravljiv, suvereni sistem.
Alati postoje. Više nije pitanje da li AI radi – pitanje je ko ga pokreće, u čijem interesu i pod čijim nadzorom.
Tri pitanja koja bi svaki CEO trebalo da postavi sebi pre kraja ovog kvartala:
1. Koliko AI modela i agenata trenutno radi u mojoj kompaniji – i ko njima zapravo upravlja?
2. Gde se naši podaci obrađuju – i u čijoj su jurisdikciji?
3. Da li gradimo sopstveni kontrolni sloj – ili smo zakupci na tuđem?
Večeras pre spavanja, postavite sebi jednostavno pitanje: ne da li ste efikasni, ne da li ste počeli da primenjujete AI u svom poslovanju – već da li ste uopšte na pravom putu.
Lanac vrednosti je bio dobar. Ali vreme je za lanac inteligencije.
O AUTORU
Marko Marković je partner u Egzakti, osnivač Kvark.ai platforme za suverenu orkestraciju veštačke inteligencije. Sa više od 25 godina iskustva u konsaltingu za bankarstvo, telekomunikacije i državni sektor, danas se fokusira na enterprise AI strategiju i orkestraciju AI agenata. Predaje na MBA programu Rome Business School u Beogradu.