Odgovor autora teksta „Menadžer Univerziteta i profesor Arhitektonskog fakulteta zida nelegalno u Zemunu“ profesoru Danilu Furundžiću

Ako se za nešto može pohvaliti današnja vlast onda je to izrada sistema CEOP-a. Uz portale Geosrbija i onaj Republičkog geodetskog zavoda, mnogo više podataka je sada javno dostupno. To umnogome olakšava i novinarski posao.

Svega nekoliko klikova deli ih od informacija o imovinsko-pravnim odnosima na određenoj parceli, podataka o vlasnicima ili nosiocima prava korišćenja, bilo da je reč o državi ili privatnim fizičkim i pravnim licima.

Uz to, lako je proveriti da li je za gradnju na određenoj parceli pokretnuta procedura za izdavanje dozvole za gradnju ili rešenja za izvođenje radova, bez obzira na to ko je investitor. I to su zvanični podaci, osim ako neko ne tvrdi da nisu tačni i pouzdani.

Zahvaljujući ovim sistemima i tvrdnje profesora Furundžića iz njegovog odgovora na tekst „Menadžer Univerziteta i profesor Arhitektonskog fakulteta zida nelegalno u Zemunu“, lako je proveriti.

Ono što je nemoguće proveriti u javnim registrima jeste tvrdnja profesora Furundžića da nikada nije kontaktiran od novinara Forbes Srbija da bi prezentovao svoje činjenice u vezi sa podacima iz javnih registara.

Profesoru Furundžiću je 7. avgusta upućen mail i ostavljen razuman rok, duži od tri dana, da na pitanja koja smo poslali odgovori. To je znatno duži rok nego što novinari uobičajeno ostavljaju svojim sagovornicima.

Mogli smo da ga kontaktiramo jedino na službeni mejl jer navodni privatni, sa kojeg nam je poslao odgovor na tekst, nemamo. A putem mejla smo se obratili upravo da bi ostao pisani trag da smo mu, u skladu sa novinarskim standardima, pružili priliku da potvrdi ili demantuje naša saznanja.

To su činjenice u vezi sa tvrdnjom da mu se nismo obratili.

Nažalost, u odgovoru profesora na naš tekst nismo dobili činjenice koje opovrgavaju naš tekst ali jesmo pregršt vrednosnih ocena. Kao što je ova „da smo se svrstali među dominantne medije…“ i da „odgovornost u novinarstvu ne postoji“.

Takođe, dobili smo i kvalifikacuju da se iza teksta krije „neki drugi cilj“ zbog kojeg pišemo baš o njemu i da je „tekst definitivno politički naručen“.

U tu tvrdnju teško da može poverovati bilo ko do njen autor.

Uz to, žao nam je što je profesor Furundžić otišao sa mesta prvog čoveka JKP u Kikindi uprkos ostvarenim ciljevima i postignutim rezultatima. Dešava se to u Srbiji.

I na kraju, što se tiče profesorovog čuđenja zašto se bavimo baš njime, kao i tvrdnje da je njegov status „nejavni“, podsećamo ga da je menadžer Univerziteta u Beogradu. I da upravlja „nemalom“ imovinom ove značajne institucije pa nikako ne može da se smatra „nejavnom“ ličnošću.

Samo Fondacija za rešavanje stambenih potreba mladih nastavnih i naučnih radnika i umetnika Univerziteta u Beogradu kojom rukovodi raspolaže velikom imovinom. Kako se i sam hvalio u intervjuu Večernjim novostima februara ove godine „Fondacija je vlasnik 56 lokala, 112 garaža, 16 stanova, izgrađenog građevinskog zemljišta i ima vraćeno pravo korišćenja neizgrađenog građevinskog zemljišta. Kao vlasnik i korisnik navedenih nepokretnosti, Fondacija ima mogućnost da posluje stabilno i pozitivno“.

S tim u vezi, bilo bi važno i da rektor Vladan Đokić koji je hrabro podržao studente u zahtevima za društvene promene i stvaranje uređenije države, proveri prvo da li je i njegovo „dvorište“ u potpunosti uređeno i ko u njemu boravi. Najmanje što ovo društvo može da očekuje od univerzitetskih profesora je da budu primer.