Oduzimanje PIB-a: Netransparentnost i sporost Poreske uprave nanosi veliku štetu privredi

Poreski obveznik u praksi za oduzimanje PIB-a (poreskog identifikacionog broja) saznaje od poslovne banke u kojoj ima račun i to kada se susretne sa činjenicom da ne može da izvrši plaćanja, tvrde u jednoj beogradskoj advokatskoj kancelariji.

Njihovom skorašnjem klijentu PIB je oduzet odmah po osnivanju, a razlog je dugovanje od 20.000 dinara po osnovu javnih prihoda matičnog preduzeća, odnosno osnivača. Kako za Forbes Srbija kažu u ovoj advokatskoj kancelariji, njihov klijent nije bio upoznat sa činjenicom da i dalje duguje taj novac.

„Dug jeste postojao, ali pošto je po nekom drugom osnovu postojala preplata, naš klijent je tražio da se taj novac preknjiži odnosno da iz te preplate namiri ovaj dug. I smatrao je da je to davno završeno, odnosno da je novac preknjižen još pre šest meseci. To se, međutim, nije desilo pa je zbog tog duga oduzet PIB novoosnovanom preduzeću. To samo po sebi nije sporno, ali je sporno to što se neretko za postojanje duga saznaje kada je PIB već oduzet, a povraćaj PIB-a nikada ne traje kraće od tri nedelje što je ogroman problem za funkcionisanje preduzeća“, kaže naš sagovornik.

On dodaje da bi rešenje moglo da bude donošenje uputstva da se poreski obveznik u zakonom propisanom roku prethodno obavesti o pretnji oduzimanja PIB-a.

„Poželjno bi bilo da se pre oduzimanja PIB-a pošalje prvo opomena u cilju usaglašavanja obaveza, te ukoliko ni rok iz opomene ne bude ispoštovan da se tek onda pristupi oduzimanju PIB-a“, kaže nam advokat ovog preduzeća.

Posledice oduzimanja PIB-a

I u advokatskoj kancelariji Stojković Advokati potvrđuju da bi Poreska uprava trebalo da poboljša komunikaciju sa poreskim obveznicima odnosno da ih prethodno obavesti i da im da razumni rok da otklone manjkavosti koje postoje pre nego što im oduzme PIB.

„Pošto je oduzimanje PIB-a drastična sankcija za svakoga, jer mu se na taj način onemogućava obavljanje posla i sticanje prihoda, moralo bi da postoji upozorenje da su se stekli uslovi za oduzimanje PIB, uz pouku i rok za otklanjanje nepravilnosti”, kaže Petar Kilibarda, advokat u advokatskoj kancelariji Stojković Advokati za Forbes Srbija.

„Ovo bi omogućilo obveznicima razumno vreme za reagovanje i ispravku grešaka i doprinelo bi efikasnijem poreskom sistemu, ali i povećalo pravnu sigurnost obveznika“, dodaje on.

“Smatram da je način obaveštavanja poreskog obveznika zahtevom za dostavljanje podataka mejlom uz pretnju da će u suprotnom biti oduzet PIB adekvatnija metoda nego putem poreskog sandučeta ili poštom, što je do skoro bila praksa“, kaže Kilibarda upozoravajući i da je rok koji poreski inspektor ostavi najčešće prekratak da bi se u tom roku moglo adekvatno reagovati.

„Javljaju se situacije da je zakonski zastupnik ili osnivač nekog privrednog društva van Srbije ili elektronski sertifikat koji je neophodan za podnošenje poreskih prijava nije poneo sa sobom. Takođe, strani državljani osnivači mogu nenamerno napraviti propust jer nisu adekvatno upoznati sa procedurom i obavezama“, objašnjava ovaj advokat.

Zato advokati i smatraju da je rok od tri dana prekratak. „Smatramo da bi razumniji rok bio od sedam do 15 dana u okviru kojeg bi se omogućilo poreskim obveznicima da isprave ili dostave dodatnu dokumentaciju“, ističe Kilibarda.

Pravni okvir za tako nešto već postoji pošto zakon već propisuje da Poreska uprava može zahtevati od poreskog obveznika da, u roku koji ona odredi, pruži sve neophodne informacije i otkloni nepravilnosti.

Jer kada se nekom privrednom subjektu oduzme PIB, kažu sagovornici Forbes Srbija, on ne može da izdaje fakture, da podnosi poreske prijave, vrši finansijske transakcije…

„Bankovni računi postaju delimično blokirani – novac ostaje na računu, ali plaćanja i isplate su ograničene samo na poreze i doprinose. Zaposleni ne mogu da prime plate dok se situacija ne reši. Jedini izlaz je da ispunite zahteve Poreske uprave kako biste povratili PIB što pre i nastavili sa radom, sa što manjim materijalnim posledicama. Oduzimanje PIB-a prouzrokuje ne samo direktne posledice po poreskog obveznika, već i indirektne, po njegove zaposlene i njihove porodice ”, kaže za Forbes Srbija Alan Abazović, poreski savetnik u advokatskoj kancelariji Stojković Advokati.

Razlozi za oduzimanje PIB-a

PIB se najčešće oduzima zbog neizmirenih poreskih obaveza ili ako je poreski obveznik dao Poreskoj upravi netačne ili obmanjujuće podatke.

„Osim toga, nepravilnosti kao što su nedostatak validne poslovne adrese, nedostupnost obveznika i neprijavljivanje promena kod poreskog obveznika takođe mogu dovesti do privremenog oduzimanja PIB-a“, objašnjava za Forbes Srbija Abazović.

Većini pravnih subjekata PIB se dodeljuje preko Agencije za privredne registre i ne vrši se prethodna provera ispunjenosti zakonskih uslova za njegovu dodelu, objašnjavaju advokati.

“Najčešći razlog za oduzimanje PIB-a novim pravnim licima odmah nakon osnivanja je situacija kada je osnivač istovremeno i osnivač ili član drugog pravnog lica ili je registrovan kao preduzetnik, a to drugo pravno lice, ili on sam kao preduzetnik, imaju neizmirene poreske obaveze ili im je već oduzet PIB”, dodaje Abazović.

Privremenost koja predugo traje

PIB se oduzima poreskim obveznicima privremeno i vraća nakon što ispune obavezu ili otklone nepravilnosti koje su dovele do njegovog oduzimanja. To kaže zakon.

Praksa kaže nešto drugo.

„U praksi PIB se ne vraća čim se ispuni neka obaveza ili otkloni nepravilnost, već se zahtev podnosi nadležnoj filijali Poreske uprave, koja o tome obaveštava centralu Poreske uprave – Sektor za kontrolu, koja u roku od pet dana po prijemu obaveštenja donosi rešenje kojim ukida rešenje o privremenom oduzimanju PIB-a, pa se ovo rešenje preko nadležne filijale Poreske uprave dostavlja poreskom obvezniku, banci kod koje poreski obveznik ima otvorene račune i organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu iz novčanih sredstava na računu obveznika odnosno Odseku za prinudnu naplatu NBS. Jasno je da sve ove radnje ne mogu da se sprovedu u kratkom roku, i ovo je segment u kojem su poboljšanja i te kako moguća, primenom pametnih informatičkih rešenja”, napominje Alan Abazović dodajući da je to proces koji bespotrebno traje mesec i po dana.

Na ovo ukazuje i drugi sagovornik Forbes Srbija, advokat koji je želeo da ostane anoniman. Tvrdi da je procedura prespora, jer je propisana međusobna komunikacija i obaveštenja različitih filijala Poreske uprave sa centralom.

„Nisam imao u svojoj praksi slučaj koji je rešen za kraće od tri nedelje, a to je previše vremena za nekoga ko je onemogućen da posluje“, kaže ovaj advokat.

Forbes Srbija pitao je i Poresku upravu Srbije koliko često i iz kojih razloga oduzima PIB, kako odgovaraju na zamerke privrede da često o oduzimanju PIB-a saznaju od banke, kao i može li se taj proces unaprediti, ali do objavljivanja teksta nismo dobili nikakav odgovor.

Protiv rešenja o privremenom oduzimanju PIB-a se može uložiti žalba. O njoj, kao drugostepeni organ, odlučuje Ministarstvo finansija. Ovo je, ipak, put kojim privreda uglavnom ne korača jer oduzimanje PIB-a traje sve dok se ovaj postupak ne okonča što preduzećima pravi još veću finansijsku štetu.