Otkako je Vučić najavio sankcije NIS-u, akcija MOL-a skočila je 44 odsto: Kako su Arapi i Mađari prošli u velikom poslu

Kada je predsednik Srbije 25. septembra najavio da će 1. oktobra stupiti na snagu američke sankcije NIS-u, akcija mađarskog MOL-a bila je na najnižem nivou tokom cele prošle godine – 2.644 forinti. Od tog dana, njena vrednost beleži izuzetan rast. Skočila je na čak 3.810 forinti do 22. januara ili čak – 44 odsto.

Slične snažne skokove u tako kratkom periodu, imala je možda još samo par puta u prethodnih 20 godina. Koliko je tome doprineo NIS teško je precizno odrediti, jer na kretanje utiču i druge aktivnosti kompanije, ali je nesumnjivo taj doprinos bio značajan.

Do 10. oktobra kada je mađarski ministar Sijarto saopštio da će Mađarska pomoći Srbiji u snabdevanju naftnim derivatima, akcija naftne kompanije već je stigla do 2.770 forinti. A do 12. novembra, kada je objavljeno prvo nezvanično saznanje da bi MOL mogao da kupi deo akcija u NIS-u cena je premašila 3.000 forinti – tačnije 3.084.

Ulazak ADNOC-a

Međutim, već 19. novembra, u javnost je puštena informacija da je kompanija ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata glavni favorit za kupovinu. Od tada, akcija MOL-a ulazi u period kada „gubi dah“. Taj trend nije preokrenulo ni to što je u međuvremenu šef kabineta mađarskog premijera Viktora Orbana potvrdio da MOL pregovara o kupovini. Vrednost akcije pala je na najniži nivo 19. decembra kada je vredela 2,824 forinti.

Ipak, od tada kreće novi snažni rast koji je dostigao vrhunac pomenutog 22. januara. U tom periodu skok vrednosti akcije MOL-a bio je takođe impresivan – 34,9%. (U petak je pala na 3.770 forinti).

Akcije ADNOC-a

Kada je reč o ADNOC-u, praćenje eventualnog uticaja NIS- na vrednost akcija je znatno teže. ADNOC kao grupacija nije listiran na berzi. Trguje se akcijama njegovih ćerki kompanija (za trgovinu gorivom, za gas, eksploataciju nafte, logistiku…).

Nakon što je objavljeno da će MOL i ADNOC formirati zajedničku kompaniju koja će kupiti ruski deo, otvoreno je pitanje preko koje od kompanija će arapska grupacija to uraditi. Pominje se XRG kao njena investiciona firma. Ona nije listirana na berzi, a prema dostupnim informacijama to je ćerka firma ADNOC Distribution-a. Reč je o kompaniji koja se bavi veleprodajom i maloprodajom naftnih derivata odnosno drži mrežu benzinskih pumpi.

Akcija ove kompanije od 19. novembra, kada je obznanjeno da bi ADNOC mogao da bude kupac, porasle su „tek“ 4,7% – sa 3,83 dirhama na 4,01.

Koliki je ovde uticaj priče o ulasku u NIS takođe je teško proceniti, ali indikativno je da snažniji rast kreće tek od 16. januara kada su počele da se pojavljuju i zvanične potvrde da je ova kompanija ipak deo pregovora.

Zbog toga se može očekivati da će se eventualni uticaj ulaska ADNOC-a u NIS snažnije odraziti na percepciju investitora tek sada.

Razlike

Ono što je verovatno mnogo povoljnije uticalo na kretanje akcije MOL-a u odnosu na akcije ADNOC-a jeste to što je mađarska strana još u ranoj fazi potvrdila da pregovara o mogućnosti otkupa ruskog dela. I druge potvrde su stizale iz zvaničnih kanala odnosno od državnih zvaničnika. S druge strane, priča o ADNOC-u donedavno je ipak bila dominantno stvar nezvaničnih informacija, pretpostavki i procena. Nije bilo zvanične potvrde, čak ni za renomirane inostrane medije, te je javnost spekulisala i da li su zaista potencijalni kupac.

Ni kada je potvrđeno da su Arapi deo pregovora, ostalo je nejasno (do juče) na koji način i koji bi to deo mogli da poseduju u NIS-u. Sada kada su stvari donekle poznatije, investiciona javnost ima priliku da bolje proceni kako će se to odraziti na rezultate kompanije.

S druge strane, informacije plasirane kroz medije nisu jedini izvor. Poznat je način razmišljanja onih koji trguju na berzi i vode se time da tržišta ne čekaju već predviđaju. Te je sasvim moguće i da kretanje akcija ukazuje da su investitori na berzi pre šire javnosti znali ili očekivali da će se pregovori o NIS-u završiti pozitivnim ishodom.

Strateški uticaj

Na rast vrednosti akcija sigurno je uticalo i kako investitori vide ove kompanije u budućnosti. Mađarski MOL kupovinom NIS-a praktično dobija dominantu poziciju u Srbiji. I priključuje još jedno značajno tržište svojoj grupaciji, kako u veleprodaji tako i u maloprodaji. Takođe dobija još jednu modernu rafineriju.

Isto dobija i ADNOC. I potvrđuje svoje širenje u Evropi. Na našem kontinentu je već prisutan kroz 24,9 odsto vlasništva u naftnoj kompaniji OMV. Takođe, širi svoje prisustvo kroz osnivanje zajedničke kompanije s OMV-om u petrohemijskom biznisu. Uz to, ima i zaključene dugoročne ugovore za snabdevanje gasom u Nemačkoj.

Zajedničko ulaganje koje će realizovati MOL i ADNOC po svemu sudeći je pozitivno odjeknulo kod investitora jer zajedno smanjuju finansijsku izloženost dve kompanije kroz podelu troška, ali i kroz generalno smanjenje rizika, ne samo ekonomskog već i političkog.

Ono što ostaje jeste da američki OFAC potvrdi da dogovor zadovoljava njihove kriterijume.

Obe strane na dobitku

Jučerašnja izjava izvršnog direktora MOL-a za strategiju Đerđa Bače o ulaganju putem zajedničke kompanije razjasnila je model planiranog preuzimanja. Javnost je dosad raspravljala gde bi se u raspoloživih 56% akcija NIS-a „udenuo“ ADNOC. Posebno nakon izjava srpskih zvaničnika da će i naša država kupiti pet odsto. Procene su išle i do mogućnosti da MOL uzme ruski paket i potom otkupi akcije malih akcionara pa ih proda.

Da će ADNOC uzeti deo paketa MOL-a takođe je bila razmatrana opcija u diskusijama, ali se nije uklapala sa tvrdnjom mađarske strane da žele da budu većinski vlasnik. Na ovaj način, oni to jesu jer će, prema tvrdnji Bače, imati i većinsko vlasništvo i upravljačku kontrolu. ADNOC, s druge strane, dobija deo vlasništva u kvalitetnoj kompaniji i priliku da ostvaruje profit. A da menadžment prepusti partneru koji će to raditi na dobar način dok oni mogu da se posvete i drugim projektima.