OTKRIVAMO Detalji zašto je Viši sud vratio na dopunu optužnicu za pad nadstrešnice u Novom Sadu
Viši sud u Novom Sadu vratio je „na doradu“ optužnicu za pad nadstrešnice jer smatra da je „potrebno bolje razjašnjenje stvari da bi se ispitala osnovanost optužnice“.
Sud je posebno naglasio uočene kontradiktornosti između nalaza i mišljenja veštaka Fakulteta tehničkih nauka „na kojem javni tužilac prevashodno temelji predmetnu optužnicu, te iskaza veštaka datih pred javnim tužiocem, a koje moraju biti otklonjene da bi se mogla ispitati osnovanost optužnice“.
Iz dokumenta u koji je Forbes Srbija imao uvid, primetno je da je veći fokus stavljen pre svega na delove optužnice koji se odnose na četiri prvooptužene osobe (Tanasković, Vesić, Dimoski i Šurlan).
Nejasno kako su Tanasković i Vesić pustili stanicu u rad
Konkretno, Sud zamera tužilaštvu da je iz optužnice ostalo nejasno na koji način je Jelena Tanasković kao tadašnja v.d. direktorka Infrastrukture železnice Srbije omogućila puštanje u rad vestibila krila B stanične zgrade „i po kom propisu ili tehničkom pravilu o merama zaštite, okrivljena nije postupila?!“.
Sud se osvrće i na to da se puštanje u rad vestibila stavlja na teret i bivšem ministru Goranu Vesiću i pomoćnici ministra Aniti Dimoski.
„Ostaje potpuno nejasno ko je i na koji način pustio u rad i korišćenje vestibil krila B i prostora ispred ulaza u vestibil“, navodi se između ostalog u naredbi Višeg suda u Novom Sadu.
Tom naredbom se, kako je sud ranije objavio, nalaže dopuna istrage.
Kako se može videti iz dokumenta koji smo pročitali, nalaže se ponovno ispitivanje brojnih svedoka što će dodatno pomeriti početak suđenja, ali po svemu sudeći i pritvor optuženima, dominantno inženjerima, jer bi upravo ispitivanje svedoka moglo da bude osnov za njihovo dalje zadržavanje.
Kada su postavljene klupe i zašto tužilaštvo nije gledalo ugovor
S obzirom na iskaz svedoka Slobodanke Katanić (kasnije optužena u postupku u Beogradu), da je primopredaja objekta vršena u skladu s odredbama Komercijalnog ugovor s kineskim konzorcijumom, sud nalaže tužilaštvu da pribavi ovaj ugovor.
Potrebno je i da dodatno ispita dva svedoka – šefa stanice Željka Kneževića i Predraga Lukića (a po potrebi i druge svedoke). Oni bi, između ostalog, trebalo da odgovore da li je pre otvaranja stanične zgrade građanima bilo omogućeno da se kreću ispod nadstrešnice i od kada. Takođe, da li je kretanje bilo omogućeno i pre početka radova na nadstrešnici odnosno dok su trajali radovi na zgradi i oko nje. Potrebno je i da razjasne kada su postavljene klupe ispod same nadstrešnice i ko ih je postavio. Na kraju, potrebno je i da objasne da li je građanima bilo onemogućeno da se kreću ispod nadstrešnice tokom radova, da li je postojala zaštitna ograda i po čijem nalogu je uklonjena.
Sporna prijava radova
Viši sud traži i da se razjasni situacija oko prijave radova na staničnoj zgradi. Potrebno je ponovo ispitati kao svedoke Slobodanku Katanić i Ljiljanu Mihajlović iz Infrastrukture železnice Srbije (a po potrebi i druge svedoke) kako bi se razjasnilo zašto je podneta prijava radova tek 16. oktobra 2024. a imajući u vidu da je postojala i potvrda o prijavi radova iz marta 2022.
One treba da odgovore i ko je konkretno iz Ministarstva građevinarstva tražio da se za samu staničnu zgradu dostavi posebna prijava radova.
I nova ministarka da ponovo svedoči
Ponovo će morati da svedoči i ministarka građevinarstva u novoj vladi Aleksandra Sofronijević (Damnjanović) o činjenici da prijavom radova iz 2022. nisu bili obuhvaćeni radovi na objektu.
Ministarka kao i njen kolega u ministarstvu zadužen za inspekcijski nadzor Ivan Divac će morati da svedoče da li je naknadna kontrola na terenu uslov za dobijanje upotrebne dozvole. Takođe bi trebalo da objasne da li je za izdavanje upotrebne dozvole za deo objekta potrebno da bude podneta prijava radova samo za taj pojedinačni deo ili je pak dovoljna prijava radova na objektu kao celini.
Predsednik komisije za tehnički pregled Milutin Savović (optužen u postupku u Beogradu) bi trebalo da bude ispitan i da dodatno objasni mejl upućen u noći 1. novembra Aniti Dimoski gde joj javlja da je izveštaj o tehničkom pregledu stanice završen. On bi trebalo da objasni ko je izvršio pregled, na koji način i da li to znači da su radovi na krilu B 1. novembra bili završeni.
Višem sudu ostaje nejasno protivno kojim propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite su postupali Goran Vesić i Anita Dimoski. Sud tvrdi da je tužilac propustio da navede odredbu na osnovu koje su njih dvoje bili obavezni da obaveste Republičku građevinsku inspekciju o otvaranju stanice.
Zamerke i na deo optužnice za Šurlana i Spremića
Sud je ocenio i da je „potpuno nejasno iz optužnice“ kada je počeo da se primenjuje pravilnik na osnovu kojeg je Nebojša Šurlan, prethodni direktor Infrastrukture železnice Srbije, trebalo da izdaje naloge za redovne i vanredne preglede objekta stanične zgrade. Takođe je sudu nejasno protivno kojim propisima Šurlan nije izdavao naloge za pregled objekata.
Kada je reč o profesoru Spremiću, sud je naložio da se ponovo ispitaju kao svedoci Branko Milosavljević koji je bio izvestilac Revizione komisije za deo o betonskoj konstrukciji, kao i Zdenka Popović koja je koordinirala radom Revizione komisije. Potrebno je i da veštaci izvrše uvid u svesku Branka Milosavljevića i da se izjasne da li je njena sadržina od uticaja na njihov nalaz i mišljenje i da li ostaju pri njemu.
Veštaci i zaposleni Startinga da razjasne pojedine detalje
Sud pred tužioca namerava ponovo da vrati veštake. Oni bi trebalo da pojasne da li bi dodatno opterećenje dovelo do pada nadstrešnice da nije došlo do korozije na zategama.
Potrebno je i da razjasne da li je vestibil tehničko-tehnološka celina i da li se kao takva može samostalno koristiti. Potrebno je i da se proveri da li su imali glavnu svesku Projekta za izvođenje i ako nisu ispitati ih na to da li ona utiče na njihov prvobitni nalaz.
Takođe, potrebno je ponovo ispitati Predraga Lukića koji je u vreme rekonstrukcije radio za Starting, kao i Katarinu Čarapić i Zorana Petrovića iz iste kompanije oko radova na spoju zatega i krova.
Da li se dvaput radio isti posao?
Sud traži i da se objasni da li postavljanje mrežice i lepka s donje strane nadstrešnice tokom februara 2022, a potom skidanje starog sloja lepka i mrežice i postavljanje novog sloja sa donje strane, u periodu 19. mart – 1. jul 2024. predstavljaju iste radove i „zašto se isti izvode dva puta u roku od nešto više od dve godine?“
Potrebno je i da preciziraju na šta se odnosi dodatno opterećenje nadstrešnice od 20 kilograma (po kvadratu). Da li je to nearmirani beton stavljen prilikom građenja stanice 1964. i da li je on povećao opterećenje za 65 kilograma po kvadratu jer je stavljen beton umesto maltera? Veštaci bi trebalo da odgovore da li bi skidanjem tog starog sloja, kako je bilo predviđeno projektom rekonstrukcije, bilo smanjeno opterećenje.
Zamerke tužiocu na dokumentaciju
Sudu ostaje nejasno i zašto je viši javni tužilac izvršio uviđaj 26. decembra prošle godine radi uzorkovanja dela nadstrešnice, i to posle ispitivanja veštaka. U dokumentu se precizira da je nejasno iz kog razloga je tužilac ponovo vršio uviđaj na delovima nadstrešnice ni da li su veštaci nakon toga eventualno dopunili svoj nalaz. Nije jasno ni koju činjenicu tužilac dokazuje ovim uviđajem.
U dokumentu su iznete i druge primedbe. Primera radi, da tužilac „ne opisuje stanje stvari prema rezultatima istrage niti iznosi svoje stanovište o iznetim odbranama okrivljenih već samo prepisuje pisanu dokumentaciju i interpretira odbrane okrivljenih, iskaze svedoka i veštaka, a uz optužnicu, pored dokaza čije izvođenje predlaže, dostavlja sudu, potpuno neselektivno, sve dokaze koji su prikupljeni tokom istrage, odnosno mnoštvo dokumenata koji su potpuno nesistematizovani, dokumenti koji se ponavljaju i po više puta, te dostavlja i one dokumente čije izvođenje ne predlaže u dokaznom postupku, što dodatno unosi konfuziju posebno imajući u vidu da su spisi predmeta svakako obimni…“.
Napomena: Optužnica u koju je Forbes imao uvid je preliminarnog karaktera, budući da se nalazi u fazi preispitivanja od strane nadležnog suda. Okrivljeni u postupku imaju pravo da podnesu odgovor na optužnicu, nakon čega je Sud, između ostalog, ovlašćen da potvrdi ili odbije optužnicu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.
Ovaj tekst ne prejudicira dalji tok postupka ni njegov ishod, niti na bilo koji način imputira odgovornost ovde okrivljenima, odnosno ne označava okrivljene učiniocem kažnjivog dela, odnosno proglašava krivim ili odgovornim pre pravnosnažnosti odluke suda.
Jedini cilj ovog teksta je da opiše dosadašnje aktivnosti tužioca u postupku povodom pada nadstrešnice koja je usmrtila 16-oro ljudi, a koje su opisane u optužnici, što je nesumnjiva stvar o kojoj javnost treba da zna.