OTKRIVAMO Još jedna turska firma u problemu: Zašto je pukla ljubav Milenijum tima i Tašjapija

Za razliku od kompanije Kronos u kojoj je proglašen stečaj, a o kojoj je Forbes Srbija nedavno pisao, turska građevinska kompanija Tašjapi i dalje je aktivna u Srbiji. Ipak, sudeći po javno dostupnim podacima o njihovom poslovanju, ruže joj ne cvetaju. Bonitet ovog preduzeća sve je lošiji, procenuju bonitetske kuće.

Istovremeno, spisak kompanija koje sudskim putem pokušavaju da naplate svoje potraživanja od Tašjapija sve je duži, a posebno su zanimljivi sporovi sa Milenijum timom, nekada poslovnim partnerom ovog turskog građevinskog preduzeća.

Nekadašnji bliski poslovni partneri koji su svojevremeno udruženi u konzorcijum pobedili na tenderu za izgradnju 376 jeftinih stanova za zaposlene u vojsci u Nišu i Vranju, sudeći po pokrenutim sudskim sporovima u međuvremenu su postali „poslovni neprijatelji“. Razloge bi trebalo tražiti u maniru turskog građevinskog giganta da ne plaća na vreme svoja dugovanja.

Otkud Tašjapi u Srbiji

Firma Tasyapi Insaat Taahhut sanayi ticaret A.S. registrovana je u Agenciji za privredne registre kao ogranak istoimene turske kompanije februara 2018. godine, da bi krajem te godine bila promovisana kao jedan od partnera države u poslovima izgradnje državne infrastrukture, pošto je delatnost preduzeća izgradnja puteva i autoputeva.

Sporazum o saradnji na infrastrukturnim projektima vlada Turske i Srbije, odnosno Memorandum o razumevanju između Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i kompanije Tašjapi, te okvirni sporazum potpisani su maja 2018. godine, a nedugo zatim Tašjapi započinje realizaciju svojih graditeljskih poduhvata u Srbiji.

Pod pokroviteljstvom dvojice predsednika, Aleksandra Vučića i Redžepa Tajipa Erdogana, ova turska kompanija postala je značajan državni partner u izgradnji infrastrukture, pa su njeni poslovni poduhvati u Srbiji redovno bili hvaljeni od različitih predstavnika srpskih vlasti.

Na jesen iste godine, u Vladi Srbije potpisan je ugovor o rekonstrukciji puta Novi Pazar – Tutin, koji je krajem 2022. završen i svečano pušten u saobraćaj.

Osim rekonstrukcije puta u Sandžaku, vlast je Tašjapiju poverila i izgradnju deonica autoputa od Beograda do Sarajeva. Nekadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i direktor Puteva Srbije Zoran Drobnjak potpisali su sa turskim ministrom transporta Mehmetom Turkanom i predstavnicima turske firme Tašjapi ugovor za projektovanje i izgradnju deonice puta Beograd – Sarajevo, od Kuzmina do Sremske Rače.

U planu je bila i izrada projekta za deonicu Požega – Kotroman. Kako je tada saopšteno, ukupna vrednost obe deonice je nešto više od milijardu evra, od čega je oko 220 miliona za deonicu u Sremu, dok je oko 830 miliona evra za 60 kilometara puta od Požege do Kotromana, odnosno granice sa BiH.

Tadašnji ugovor podrazumevao je projektovanje i izgradnju deonice Sremska Rača – Kuzmin, ali i izradu projekta za deonicu Požega – Kotroman. Prema sadašnjim podacima, prva deonica duga 18 kilometara, čijem polaganju kamena temeljca su još oktobra 2019. prisustvovali i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i srpski Aleksandar Vučić, kao i trojica članova predsedništva BiH, još uvek nije završen i zvanično otvoren, iako je najavljivano da će biti gotov najkasnije do kraja prošle godine.

Na dužoj, komplikovanijoj i znatno skupljoj deonici čiji početak izgradnje je najavljivan za 2021. a za koju je Tašjapi trebalo da izradi projektnu dokumentaciju, radovi još nisu počeli.

Potpisani ugovor sa Tašjapijem vredan je 250 miliona evra i dogovoreno je da će posao najvećim delom finansirati turska izvozna banka.

Saradnja sa Milenijum timom

Tašjapi je 2018. u konzorcijumu sa Milenijum timom, građevinskom kompanijom koja poslednjih godina dobija poslove na izgradnji državnih projekata, pobedio na tenderu za izgradnju jeftinih stanova za pripadnike sistema bezbednosti u Nišu i Vranju. Konzorcijum dve kompanije bio je jedini ponuđač.

Predstavnici Milenijum tima govorili su nekoliko meseci kasnije kako su ponosni na saradnju sa Tašjapijem. Na pitanja Krika odgovorili su da sa Tašjapijem imaju „kvalitetnu saradnju u različitim oblastima utemeljenu na međusobnom uvažavanju i poverenju. Zajedničko učešće na tenderu je menadžment obe kompanije prepoznao kao strateški dobar poslovni potez jer smo videli mogućnost osnaživanja saradnje i jačanja partnerstva“, govorili su tada o svom partneru iz Turske.

Tikva je, u međuvremenu, očigledno pukla. Prema javno dostupnim podacima, Milenijum tim podneo je između 2021. i 2023. oko 10 tužbi protiv Tašjapija u Srbiji. Neki slučajevi su već rešeni, a većina predmeta je ožalbena, odnosno u toku je žalbeni postupak.

Forbes Srbija kontaktirao je pravne zastupnike obe kompanije, ali ni jedni ni drugi nisu želeli da komentarišu šta je predmet ovolikih sudskih sporova. Advokat Tašjapija ljubazno nam je odgovorio da nije u mogućnosti, niti ovlašćen, da govori o sporovima koje njegov klijent ima na sudu, dok su nam u advokatskoj kancelariji zastupnika Milenijum tima odgovorili da se obratimo direktno kompaniji.

Ipak, iz pomenute kompanije do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na naša pitanja u vezi sa tužbama koje su podneli protiv svog nekadašnjeg biznis partnera, turske firme Tašjapi.

Ni predstavnici pojedinih kompanija koje su tužile Tašjapi, a koje je Forbes Srbija takođe kontaktirao nisu želeli javno da iznose detalje o tužbama ni njihovoj poslovnoj saradnji. Iako na zvanični upit nisu hteli da odgovore, nezvanično nam, pak, kažu da je reč o predugim kašnjenjima u plaćanju.

Od jednog od njih čujemo da Tašjapi ne plaća svoje dugove, zbog čega su nakon višemesečnih pokušaja da na normalan način dođu do svojih potraživanja, bili primorani da podnesu tužbu. „U pitanju je firma koja svima duguje, nikome ne plaća. Sa njima imaju problem i pekare u kojoj kupuju hleb za radnike, a ne mi koji smo im dobavljači materijala. Čudno mi je kako oni uopšte rade i dalje“, kažu za Forbes Srbija u jednoj od firmi koja je tužila Tašjapi.

Poslovanje Tašjapija

Prema podacima iz finansijskog izveštaja, srpski ogranak turskog Tašjapija ostvaruje dobit u poslovanju. Ukupni prihodi preduzeća drastično su se povećavali od 2018. kada je osnovano, pa su sa 4.000 dinara u toj godini, u 2021. stigli do 12,95 milijardi dinara. Prihodi su, opet, u 2022. godini pali sa gotovo 13 na 7,3 milijarde dinara. Takođe, dobit preduzeća je u 2022. smanjena sa 2,8 milijardi koliko su ostvarili godinu dana ranije na 1,3 milijarde dinara, pokazuju podaci APR.

Poslovanje je, evidentno, u 2022. lošije nego što je bilo godinu dana ranije, ali i pored pada prihoda i dobiti, broj zaposlenih se povećao, pa je na kraju 2022. godine Tašjapi zapošljavao 173 radnika.

Većina pokazatelja ovog preduzeća je, prema poslednjim dostupnim podacima iz finansijskih bilansa, u padu, ali su zato dugoročne obaveze preduzeća porasle za više od 200 odsto u 2022. u odnosu na godinu dana ranije.

Listi neslavnih rezultata trebalo bi dodati i izuzetno dugo prosečno vreme plaćanja dobavljačima od čak 567 dana, pokazuju javno dostupni podaci.

Kontroverzni vlasnik

Osim ogranka stranog pravnog lica, Tašjapi u Srbiji ima i domaće pravno lice, registrovano u APR-u pod imenom Tasyapi doo. Osnovano je decembra 2018. a bavi se eksploatacijom šljunka, peska, gline i kaolina. Vlasnik ovog preduzeća je Ezgi Turanli, dok je vlasnik Tašjapija u Turskoj Emrulah Turanli, poznat u Turskoj kao kontroverzni biznismen blizak tamošnjem predsedniku Erdoganu.

Na veb sajtu kompanije stoji da već 42 godine uspešno rade na brojnim projektima u Turskoj i svetu. Posluju u sektorima izgradnje infrastrukture, u građevini, turizmu, transportu, proizvodnji hrane, ali i obrazovanju. Inače, za Turanlija koji se na veb sajtu kompanije hvali, između ostalog, i činjenicom da je imao priliku da se sretne sa bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom, privođen je pre 10 godina zbog sumnje da je učestvovao u korupcionaškoj aferi.

Mediji u Turskoj pišu da je Turanli kontroverzni biznismen blizak tamošnjem režimu, kao i da je afera zbog koje je privođen na Erdoganovo insistiranje zataškana, pošto je turski predsednik tvrdio da je u pitanju lažna optužba skuvana u političkoj kuhinji njegovih političkih oponenata.

I dok je Turanli privođen u Turskoj, nekadašnji direktor njegovog preduzeća u Srbiji Omar Musabegović, privođen je sa praktično istim optužbama pre tri godine u našoj zemlji. Musabegoviću se stavljalo na teret da je zajedno sa službenicima Instituta CIP zahtevao mito od 20.000 evra od vlasnika preduzeća Vodogradnja kako bi tu firmu angažovali kao podizvođača upravo na projektu jefitnih stanova za pripadnike bezbednosnih službi.

Za Musabegovića, koji je do septembra 2021. godine bio zakonski zastupnik Tašjapija, bosanski mediji pišu da je biznismen blizak porodici Izetbegović.

Musabegović je osim zakonskog zastupnika Tašjapija bio i zastupnik preduzeća Aksiom invest koja je osnovana istog dana kada i pomenuti turski ogranak. Firma je i dalje aktivna, u vlasništvu je Global develepment and investment company iz Luksemburga, ali je iz dokumenata dostupnih na APR-u jasno da je preduzeće povezano sa vlasnikom Tašjapija Turanlijem.

---

Nakon objavljivanja teksta, redakciji Forbes Srbija javili su se predstavnici kompanije Tašjapi. U nastavku je njihova reakcija:

1. U članku ste kompaniju Tašjapi uporedili sa kompanijama u stečaju i tvrdili da joj „ne cvetaju ruže“.

Iako nam nije jasno šta ste ovom konstatacijom hteli da postignete, moramo vam reći da je Tašjapi izuzetno stabilna kompanija koja je kategorisana kao jedna od najvećih građevinskih kompanija u Turskoj. Upravljanje aerodromom Ercan Airport u Severnom Kipru, realizacija projekta Four Winds izgradnjom zdanja na 45 spratova u Istanbulu, Almondhill projekat izgradnje 750 stanova u elitnom naselju Istanbula, samo su neke od mnogobrojnih angažovanja i investicija naše kompanije.

U Republici Srbiji smo uspešno završili izgradnju regionalnog puta Novi Pazar – Tutin, izgradnju niza zgrada za pripadnike sektora bezbednosti u Vranju i Nišu. Takođe, uspešno izvodimo radove na mostu preko Save u mestu Sremska Rača, a radimo i na izgradnji deonice autoputa Beograd – Sarajevo.

Tašjapi je prepoznat brend već 42 godine, u kom periodu pored građevinarstva, mnogo energije i truda ulaže u energetiku, industriju, poljoprivredu, zdravstvo i turizam u Turskoj, Kazahstanu, Iraku, Nigeriji, Srbiji i Bosni i Hercegovini. U tom smislu opravdano je poverenje domaćih institucija Republike Srbije koje su svoje važne projekte u oblasti građevinarstva poverile Tašjapiju.

Kada uopšteno govorimo o problemu kašnjenja i probijenim rokovima u građevinskim projektima važno je napomenuti da se ovaj problem identifikuje širom građevinske industrije, gde kao primer možemo uzeti Nemačku, koja je finansijski stabilna i demokratski osvešćena evropska zemlja, a u kojoj je otvorena Elbphilharmonie koncertna dvorana sa ukupnim zakašnjenjem od 7 godina čija je cena u toku izgradnje sa početnih 80 miliona evra porasla na 790 miliona evra. Takođe, aerodrom Berlin Brandenburg završen je 9 godina nakon prvobitno predviđenog roka sa 3.4 milijarde evra nepredviđenih troškova.

U vezi sa tim, kao firma sa iskustvom u poslovanju širom sveta, naglašavamo da ste propustili da iznesete činjenicu da su mnoge zemlje u Evropi, koje ne mogu da nađu kvalifikovane građevinske radnike, promenile svoje imigracione zakone kako bi olakšale ovu situaciju i omogućile gradnju u skladu sa standardima i bez probijanja rokova. Vlada Republike Srbije je daleko ispred Evrope po ovim pitanjima i to je kompaniji Tašjapi omogućilo da svoje radove završi i preda na vreme, stavljajući ih tako u službu srpskom narodu.

Dodatno, ovim odgovorno tvrdimo da prema važećim komercijalnim ugovorima koje imamo u Republici Srbiji, naša kompanija ne kasni sa izvođenjem radova ili projektovanjem.

2. Iako ste naveli da ste pokušali stupiti u kontakt sa zainteresovanim licima, te da niste dobili zvanične informacije, to vas nije onemogućilo da se pozivate na neimenovane izvore, te da tako neimenovane izvore verno citirate u delovima gde je neko bio primoran da tuži Tašjapi jer nije plaćao neki dug, paralelno iznoseći neprikladna poređenja o neplaćanju pekarama, vrlo verovatno sa namerom da kod čitalaca izazovete gnev prema Tašjapiju. S tim u vezi, podvlačimo da je ovde reč isključivo o vašoj neproverenoj informaciji datoj od strane neimenovanog izvora, za neutvrđen iznos duga po neutvrđenom poslu.

Ovde napominjemo da kompanija Tašjapi ispunjava svoje obaveze uredno i da pred nadležnim sudovima traži zaštitu svojih prava u situaciji kada nailazi na poslovne partnere sa kojima se ne može ostvariti profesionalna saradnja, a čemu između ostalog i služi pravosudni sistem jedne države.

Ne treba zaboraviti da hiljade fizičkih i pravnih lica radi direktno ili indirektno na projektima na kojima je angažovan Tašjapi, pa bi vam, s tim u vezi, bili izuzetno zahvalni kada bi odvojili jedan dan i došli do našeg gradilišta u Sremskoj Rači da vidite kako se razvija projekat autoputa, kao i sa kolikim brojem zaposlenih i kooperanata svakodnevno sarađujemo.

3. Na kraju, ali ne najmanje važno, u članku ste senzacionalistički naveli da je gospodin Emrullah Turanli privođen pre 10 godina zbog sumnje da je učestvovao u korupcionaškoj aferi, a koja je, kako navodite, na kraju zataškana.

U tom smislu, ističemo da su apsolutno netačne informacije da je gospodin Turanli bio upleten u bilo kakvu korupcionašku aferu niti postoji odluka suda ili bilo kojeg drugog organa kojom bi se potvrdili vaši navodi. Dodatno, u ovakvim tendencioznim navodima, ste propustili da navedete ko je izvor ove informacije, niti ste stavili bilo koju rezervu u pogledu ove netačne informacije.

Zaboravili ste pomenuti i prezumpciju nevinosti.

4. U pogledu saradnje i poznanstva gospodina Turanlija sa gospodinom Donaldom Trampom izneli ste nepotpune informacije u ironičnoj konotaciji, iako se radi o poslovnoj saradnji na realizaciji projekta Trump Towers koji je gospodin Turanli uspešno završio.

5. U pogledu drugih lica koje ste naveli i to gospodina Musabegovića, neophodno je ukazati da je gospodin Omar Musabegović za vreme svog mandata kao zastupnika kompanije Tašjapi u Srbiji, svoj posao obavljao savesno i profesionalno. Dodatno, u pogledu navodnog primanja mita, moramo vas obavestiti da je nadležno tužilaštvo u Republici Srbiji odbacilo krivičnu prijavu protiv gospodina Musabegovića. Posledično, i u ovom pogledu ste povredili prezumpciju nevinosti.

Sa druge strane, da li je gospodin Omar Musabegović privatno blizak porodici Izetbegović, ne vidimo kao prednost ili nedostatak za našu kompaniju, ali vi ste to senzacionalistički uveli u širu teoriju zavere.