Ovi Trampovi finansijeri, pristalice i energetski tajkuni mogli bi da zarade milijarde na invaziji na Venecuelu

Nakon što je američka vojska u subotu otela predsednika Venecuele Nikolasa Madura, posmatrači sa Volstrita brzo su proglasili najvećeg pobednika – Pola Singera. On je menadžer hedž fonda sa neto bogatstvom od 6,7 milijardi dolara. Poznat je po ulaganju u problematičnu imovinu širom sveta. Amber Energy, startap sa sedištem u Hjustonu koji podržava Elliott, nedavno je pobedio na aukciji pred američkim saveznim sudom i kupio venecuelansku naftnu kompaniju Sitgo za 5,9 milijardi dolara. To je cena koju mnogi smatraju pravom krađom. Sitgo poseduje tri rafinerije u Luizijani, Teksasu i Ilinoisu, kao i distributivnu mrežu od 4.000 benzinskih stanica.

Singer, pristalica Donalda Trampa koji je pomogao u finansiranju njegovog tranzicionog tima, zaista bi mogao da bude najveći dobitnik. Ali on nije jedini magnat sa Volstrita koji će imati koristi od posla sa Sitgom. Forbes je razgovarao sa nekoliko ljudi uključenih u transakciju. Ispostavilo se da, pored drugih hedž fondova i investicionih firmi, postoje i drugi veliki igrači koji stoje iza ponude Eliota i Ambera za upravljanje Sitgom. I koji bi mogli da ostvare ogroman profit.

Prema rečima osobe upoznate sa transakcijom, Eliot finansira trećinu vlasničkog kapitala i predvodi konzorcijum teškaša sa Volstrita. U grupi se, prema navodima dve osobe upoznate sa slučajem, nalazi i investitor u alternativnu imovinu Oaktree Capital Management iz Los Anđelesa. Njega vode milijarderi Hauard Marks i Brus Karš. Deo konzorcijuma je i hedž fond Silver Point Capital sa imovinom od 43 milijarde dolara. Firma sa sedištem u Griniču, u saveznoj državi Konektikat. Vodi je dvojac Ed Mule i Robert O’Ši, bivši partneri Goldman Saks grupe. Obojica su obavljali visoke funkcije u odeljenju za hartije od vrednosti sa fiksnim prinosom.

Ko je još na dobitku

Apollo Global Management, koji vodi još jedan milijarder i Trampov pristalica Mark Rouan (neto bogatstvo 8,3 milijarde dolara), a koji je nakratko bio razmatran kao kandidat za ministra finansija, predvodi finansiranje putem duga, navode dve osobe upoznate sa transakcijom. Prema sudskim dokumentima, to podrazumeva da Amber preuzme 3,8 milijardi dolara duga sa prvim založnim pravom i izda 2,85 milijardi dolara konvertibilnih obveznica. Pominje se i ulaganje od 25 miliona dolara u vlasnički kapital od strane jednog Eliotovog povezanog društva.

Tu su i rukovodioci i tajkuni iz energetskog sektora koji su pomogli osnivanje Ambera. To je kompanija registrovana u avgustu 2024. isključivo sa ciljem da se nadmeće za kupovinu Sitga. Predsednik Ambera je Džef Stivens, bivši suosnivač (zajedno sa milijarderom Polom Fosterom) kompanije Western Refining iz 1997. godine. Ona je započela rad sa jednom rafinerijom u El Pasu, u Teksasu. Stivens i Foster su kasnije 2017. prodali Vestern za šest milijardi dolara kompaniji Andeavor, kojom je tada rukovodio Greg Gof. On je sadašnji izvršni direktor Ambera. Dve godine kasnije, Andeavor je 2019. prodat Marathon Petroleum-u za 36 milijardi dolara.

Gof i Stivens, koji su zadržali akcije Marathon-a, upoznali su energetski tim Eliota, predvođen Džonom Pajkom, dok su svi bili na istoj strani u kasnijim aktivističkim pritiscima na Marathon. Najpre su 2019. uspeli da izdejstvuju odlazak u penziju generalnog direktora Gerija Hemingera. Potom su strane pomogle u organizovanju prodaje Maratonove podružnice Speedway 2020. godine. Ona je tada upravljala sa 4.000 benzinskih stanica. Prodata je japanskoj matičnoj kompaniji lanca Seven-Eleven za 21 milijardu dolara. Eliot je takođe godinama vršio pritisak na Phillips 66, u kome poseduje akcije vredne 2,7 milijardi dolara, zalažući se za prodaju imovine.

Konkurencija nudila gotovo osam milijardi

Pobednička ponuda Ambera za Sitgo bila je kontroverzna i mnogo pre Trampovog najnovijeg poteza. Posle decenije parničenja, meseci svedočenja i dugotrajnog aukcijskog procesa, američki okružni sudija Leonard Stark iz Delavera, koji je objavio odluku na 168 strana objašnjavajući svoju presudu, presudio je u korist Ambera. Uprkos činjenici da je njegova ponuda bila za dve milijarde dolara niža od barem jedne konkurentske.

Najveći rival Ambera u borbi za Sitgo bio je konzorcijum koji je predvodila mala kanadska rudarska kompanija Gold Reserve (čije su rudnike 2011. eksproprisale vlasti pokojnog venecuelanskog predsednika Uga Čaveza). U početku ih je podržavala i kompanija Koch Industries. Izvršni potpredsednik Gold Reserve-a Pol Rivet i dalje je ogorčen što nije pobedio sa ponudom od gotovo osam milijardi dolara. „Zašto Sitgo ide ponuđaču sa nižom ponudom?“, pita Rivet. On tvrdi da je imao obezbeđeno finansiranje od Džej Pi Morgana. „Ovo se nikada nije smelo dogoditi“.

U obrazloženju odluke kojom je odobrio Amberovu ponudu, sudija je naveo da je posebni upravnik (agent suda koji je nadgledao aukcijski proces) preporučio Amberovu ponudu u odnosu na Gold Reserve jer su bile veće šanse da se transakcija uspešno zaključi. Prema navodima Gold Reserve-a, koji ove nedelje podnosi poslednju žalbu američkom Apelacionom sudu Trećeg okruga u pokušaju da poništi nalog sudije Starka, aukcijski proces za Sitgo bio je opterećen sukobima interesa. Advokatska kancelarija Weil, Gotshal & Manges i investiciona banka Evercore, ključni savetnici sudski imenovanog posebnog upravnika, istovremeno su naplaćivali honorare i od Eliota za zasebne pravne poslove. Sudija iz Delavera je ranije odbacio ove prigovore u posebnom mišljenju. Ocenio ih je kao „proceduralno neispravne“ i „zasnovane na odbačenim argumentima“. Tako je odbio da prizna njihovu osnovanost.

Ko će dobiti novac od prodaje Sitga

Takođe je važno napomenuti da ni Venecuela ni PDVSA (državna naftna kompanija Venecuele) neće videti nijedan dolar od 5,9 milijardi. Ceo iznos namenjen je namirenju potraživanja desetak kompanija i investitora koji su kupili obveznice obezbeđene tom imovinom. Među njima je KonokoFilips, koji bi trebalo da dobije 1,4 milijarde dolara. Rudarska kompanija Rusoro sa sedištem u Vankuveru bi trebalo da dobije 400 miliona dolara u gotovini i 650 miliona dolara u konvertibilnim dugovima. Za Red Tree Investments, povezana firma hedž fonda Contrarian Capital Management iz Griniča, očekuje se da dobije najmanje 330 miliona dolara iz isplate.

Još jedan veliki dobitnik je njujorški Tenor Capital Management, hedž fond sa imovinom od devet milijardi dolara. On je otkupio potraživanja ugašene rudarske kompanije Crystallex prema Venecueli. Nastala su nakon što je predsednik Ugo Čavez 2011. nacionalizovao njene rudarske projekte u toj zemlji. Posle višegodišnjeg finansiranja parnica, Tenor će dobiti lavovski deo od više od milijardu dolara (od Ambera), namenjen za isplatu potraživanja Kristaleksa.

Zašto su izabrali manje vrednu ponudu

Posebni upravnik i sudija na kraju su stali na stranu Eliota i Ambera jer su oni već uložili trud da dogovore posao sa posebnom grupom poverilaca koji su 2016. kupili hartije od vrednosti koje je izdala Venecuela. Ove obveznice (poznate kao PDVSA 2020 obveznice) bile su obezbeđene sa 50,1% akcija Sitga. To je njihove vlasnike stavljalo u potencijalni sukob interesa sa drugim poveriocima, poput Gold Reserve-a. Tokom postupka, Amber je postigao dogovor sa grupom koja je posedovala više od 75% PDVSA 2020 obveznica da otkupi sve obveznice. I potom ih otpiše za 2,1 milijardu dolara.

Suprotno tome, konkurentski ponuđač Gold Reserve nije se potrudio da postigne dogovor sa tim poveriocima. Kladio se da neće morati: validnost PDVSA 2020 obveznica bila je osporavana u posebnom sudskom postupku u Južnom okrugu Njujorka. Ako bi bile proglašene nevažećim, vlasnici ne bi dobili nijedan dolar iz aukcije Sitga, ostavljajući više za druge poverioce. Međutim, američka sudija Ketrin Faila presudila je u septembru prošle godine da su PDVSA 2020 obveznice zaista važeće. „U suštini, Gold Reserve i Amber su stali na suprotne strane u opkladi koja je mogla doneti dobitak samo jednom od njih“. To je napisao sudija Stark u svojoj odluci. „Na kraju, Amber je pobedio, a Gold Reserve nije“.

Eliot ima veliko iskustvo u navigaciji tržištima problematičnog državnog duga. Singer (81), poznat je po tome što je kupio problematične državne obveznice Argentine nakon ekonomske krize 2001. godine. Potom ih je više od decenije uporno držao pre nego što je konačno pobedio 2016. godine. Prihodovali su 2,4 milijarde dolara na obveznicama kupljenim za 117 miliona dolara. Imale su nominalnu vrednost od 617 miliona.

Oaktree takođe ima prethodno iskustvo u Venecueli, kupivši 2010. problematičnog podvodnog naftnog izvođača. Na kraju su osigurali nagodbu od 644 miliona dolara protiv PDVSA pred arbitražom u Londonu.

Budućnost rafinerija

Gof, 64, ne deluje zainteresovano za „seckanje“ bivšeg Sitga. Umesto toga, želi da poseduje i unapredi bivše Sitgo rafinerije. One trenutno prerađuju oko 800.000 barela nafte dnevno. „Radujemo se saradnji sa talentovanim timom Sitga kako bismo ojačali poslovanje kroz kapitalna ulaganja i operativnu izvrsnost“, izjavio je Gof u prvom i jedinom saopštenju Ambera za javnost.

Decenijama ranije, pre sankcija, rafinerije su bile optimizovane za tešku kiselu venecuelansku naftu. Zbog američkih sankcija, uglavnom su prešle na naftu iz SAD, Meksika i Kanade. Da li će se u budućnosti vratiti venecuelanskoj nafti zavisi od okončanja sankcija i po kojoj ceni mogu da je nabave. Ako Amber uspe da iskoristi obilnu ponudu jeftine sirove nafte, to bi moglo otključati značajnu vrednost.

Iako Eliott plaća samo 5,9 milijardi dolara, Sitgo možda vredi mnogo više. Rafinerije Sitga nekada su bile optimizovane za preradu teške venecuelanske nafte pre nego što su američke sankcije 2019. blokirale uvoz. A mogle bi uskoro ponovo, dok Tramp nastoji da oživi uvoz venecuelanske nafte. Analitičari citirani u sudskim dokumentima procenili su vrednost Sitga između 11 i 13 milijardi dolara. Venecuela tvrdi – 18 milijardi. Procena je zasnovana na optimističnom dugoročnom potencijalu.

Koliko zaista vrede rafinerije

U poslednjoj godini, Sitgo je ostvario oko milijardu dolara operativnog profita (EBITDA). To implicira da Amber plaća oko šest puta EBITDA za imovinu. To na prvi pogled izgleda kao dobra kupovina u poređenju sa vodećim američkim rafinerijama poput Valera i Maratona. One se kotiraju na 11 odnosno 10 puta EBITDA, dok se manje PBF i Delek kotiraju znatno više zbog smanjenih prihoda.

Još jedna metrika koju treba razmotriti je vrednost barela dnevnog kapaciteta prerade. Po impliciranoj vrednosti preduzeća od 5,9 milijardi dolara i kapacitetu od 800.000 barela dnevno, posao vrednuje Sitgo na 7.300 dolara po barelu dnevno. To je uglavnom u skladu sa Valero Energy, koja prerađuje 3,2 miliona barela dnevno iz 15 rafinerija i ima vrednost preduzeća od 52 milijarde dolara.

Neki manji operateri, koji su gotovo iste veličine kao Sitgo, kotiraju se znatno više. HF Sinclair, sa 700.000 barela dnevno (ali sa više naftovodnih resursa), kotira po 15.000 dolara po barelu po danu. Delek, sa 400.000 bpd, vrednuje se na 13.000 EV/bpd. Implicira se da, ako Gof i njegov tim uspeju da unaprede rad Sitgo rafinerija i izgrade EBITDA od milijardu dolara (možda uz pomoć jeftine venecuelanske nafte), mogli bi dodati još milijarde vrednosti Amberu.

Tišina u očekivanju raspleta

Amber, Eliot i Stivens odbili su da daju izjave jer posao još nije zaključen. Verovatno pametno, s obzirom na to da uvek postoji mogućnost da presuda sudije Starka bude poništena na žalbi. Ili da prodaja bude preispitana zbog geopolitičkih promena. Nova predsednica Venecuele Delsi Rodrigez nedavno je izjavila da Venecuela ne priznaje i neće priznati prinudnu prodaju Sitga. Takođe je uložila žalbu na presudu sudije Starka. PDVSA, koja je već tvrdila pred sudom da se Sitgo prodaje za premalo novca, kaže da Venecuela treba da dobije deo profita.

To je smešno nekim od velikih dobitnika koji su uložili mnogo da dođu do ove tačke. Među njima je Gordon Kip, direktor Rusoro Majninga. Očekuje da dobije 1,6 milijardi dolara iz posla, uključujući deo konvertibilnog duga. Kip je u telefonskom intervjuu rekao da potraživanje Rusora potiče još iz 2011. Tada je Čavez eksproprisao njihove rudnike zlata, uključujući Čoko, koji je proizvodio 100.000 unci godišnje. „Ranije smo bili ozbiljna kompanija“. kaže Kip, 69. Kada posao bude zaključen, očekuje da Rusoro raspodeli znatno više gotovine akcionarima nego trenutnih 675 miliona dolara tržišne vrednosti Rusora. Što se tiče preostalih 650 miliona dolara koje Venecuela duguje Rusoru: „Tražićemo druge načine“.

Kristofer Helman, novinar Forbes
Džon Hajat, novinar Forbes