Ozbiljne saobraćajne povrede u Evropi gore nego što se izveštava

Ozbiljne povrede u saobraćaju u Evropi su „masovno“ nedovoljno prijavljivane, pokazuje studija. Nedostatak tačnih podataka o broju povreda koje nastaju usled sudara, kao i o tome gde i kada se dešavaju, ključni su razlozi zašto većina zemalja ne uspeva da značajno unapredi bezbednost na putevima.

To su glavni nalazi izveštaja Evropskog saveta za bezbednost u saobraćaju (ETSC), nezavisne neprofitne organizacije sa sedištem u Briselu.

„Svakog dana, širom Evrope, stotine ljudi zadobiju teške povrede na putevima,“ izjavila je Dženi Karson, menadžerka projekta u Savetu za bezbednost. „Donosioci odluka potcenjuju i razmere problema i posledice koje te povrede mogu imati“.

Prema procenama zasnovanim na zvaničnim izvorima, u Evropskoj uniji se svake godine prijavi oko 1.291.000 povređenih. Od toga, oko 141.000 je teško povređeno, navodi ova organizacija.

Međutim, ti brojevi verovatno ne oslikavaju stvarne razmere problema. Razlog su neusklađenosti u prikupljanju podataka i čestog, ozbiljnog neizveštavanja policije, dodaje se u izveštaju.

Policija nema specifična znanja

Prema izveštaju „Smanjenje ozbiljnih povreda na evropskim putevima“, većina zvaničnih statistika o povredama u saobraćaju u Evropi potiče iz policijskih izveštaja. Ipak policija često nema dovoljno specifičnog znanja i može pogrešno proceniti ozbiljnost povreda. Osim toga, iako se sudari u kojima učestvuju motorna vozila mnogo češće prijavljuju policiji, službenici su retko prisutni na mestu većine incidenata u kojima su učestvovali pešaci i biciklisti, a nije bilo motornih vozila. Zato mnogi takvi slučajevi ostaju nezabeleženi.

Izveštaj takođe navodi da bolnice prikupljaju sopstvene podatke o pacijentima povređenim u saobraćaju. Ipak, one ne beleže kada i gde su se povrede dogodile. To su ključni podaci za identifikaciju rizičnih lokacija. I to bi trebalo unaprediti kako bi se sprečili budući incidenti.

Pored toga, vlade se često suočavaju s problemom usaglašavanja bolničkih podataka s policijskim statistikama. Ovo je, pak, neophodno za stvaranje celokupne slike o razmerama problema.

Na primer, u izveštaju se navodi da su podaci o sudarima prikupljeni u Češkoj Republici pokazali da policijska baza podataka sadrži samo 43 odsto povreda koje je zabeležio javni zdravstveni osiguravajući sistem. Takođe, studija sprovedena u Holandiji pokazala je da je policija imala izveštaje za oko 65 odsto osoba teško povređenih u sudarima sa motornim vozilima. Sa druge strane samo 12 odsto je slučajeva u kojima motorna vozila nisu bila uključena.

Neophodno bolje upravljanje i odgovornost

Mnoge zemlje Evropske unije su u svoje nacionalne strategije bezbednosti u saobraćaju uključile ciljeve smanjenja ozbiljnih povreda. Izveštaj ističe da je napredak u smanjenju povreda sporiji od smanjenja smrtnosti na putevima.

Kako bi se suočili sa ovim izazovima i ostvarilo smanjenje broja smrtnih slučajeva i teških povreda, izveštaj se zalaže za bolje upravljanje i odgovornost, kako bi lideri preuzeli odgovornost, osigurali transparentnost, garantovali finansiranje, unapredili prikupljanje podataka i razvili partnerstva.

Studija podržava pristup poznat kao „Bezbedan sistem” (Safe System) ili Vision Zero. On uzima u obzir ljudsku grešku i prvi put je uveden u Švedskoj tokom 1990-ih.

Cilj ove inicijative je potpuno eliminisanje smrtnih slučajeva i ozbiljnih povreda u saobraćaju, stvaranjem više nivoa zaštite – tako da ako jedan nivo zakaže, drugi preuzme funkciju zaštitne mreže i ublaži posledice sudara. Planirane promene uključuju: bezbednije učesnike u saobraćaju, bezbednije puteve, bezbednija vozila, kontrolisane brzine i bolju brigu nakon nesreće.

„Nacionalne vlade,“ dodala je Dženi Karson, „moraju se ozbiljnije potruditi da poboljšaju neefikasan sistem koji se previše oslanja na policijske izveštaje, jer to daje pogrešnu sliku o stvarnom teretu koji saobraćajne povrede predstavljaju za pojedince, društva i naše ekonomije.“

Tanja Mon, saradnica Forbes