Pavle Petrović: Privredu Srbije su zarobile država, kompanije bliske vlasti i strani investitori

U korenu problema srpske privrede i njenog daljeg razvoja leži činjenica da su privredni razvoj zarobile država i kompanije bliske vlasti, uz strane investitore, podržane od države, koji mahom ulažu u tradicionalne sektore. Ovo u svom radu „Privredni razvoj Srbije: Između izgradnje institucija i zamke srednje razvijenosti“ navode akademik Pavle Petrović i njegovi saradnici, Slobodan Minić i Danko Brčerević.

U analizi se navodi da Srbija ispoljava tipične simptome zamke srednje razvijenosti. Ekonomski model koji se primenjuje uskoro će udariti u dve teško premostive barijere.

Prva je ukopanost privrede u niskoproduktivne grane, a druga gubitak raspoložive radne snage usled loših demografskih kretanja i velike emigracije.

Preduzetnički sektor je sistemski ugušen

„Domaći preduzetnički sektor – potencijalno glavni nosilac inovativnosti i modernizacije – sistematski je ugušen. Čak i njegov najproduktivniji deo, IT industrija, ne razvija se organski, već uglavnom opslužuje strana tržišta, uz slab razvoj domaćeg tehnološkog ekosistema”, kaže se u analizi ovih autora. Oni upozoravaju da je za fundamentalnu transformaciju iz državnog u preduzetnički kapitalizam neophodno izgraditi snažne i slobodne institucije koje će privatnom sektoru garantovati fer tržišnu utakmicu, predvidivost i poštovanje zakona.

„Zato je neophodno preokrenuti trend njihovog urušavanja koji traje čitavu deceniju“.

Srbija pripada grupi od oko 50 zemalja u svetu sa višim srednjim dohotkom. Zajedno sa njima nalazi se pred odlučujučim korakom ka visoko razvijenim privredama.

“Taj korak, međutim, nije lako učiniti. Međunarodna istraživanja pokazuju da ga je u poslednje tri decenije napravila tek trećina od preko 100 srednje razvijenih zemalja. To znači da najveći broj zemalja dugoročno ostaje u statusu srednje razvijenih. To se u ekonomiji često naziva i zamkom srednje razvijenosti. Ipak, dobra vest za Srbiju je to što su u uskom krugu zemalja koje su u prethodnim decenijama uspešno prešle iz srednje u visoku razvijenost svih 11 članica EU iz centralne i istočne Evrope (CIE)”, navode autori analize.

Produktivnost upola manja nego u okolnim EU privredama

Govoreći o velikim strukturnim problemima Srbije, oni na prvom mestu navode dominaciju tradicionalnih, odnosno niskotehnoloških sektora sa jako malom dodatom vrednošću. Ti sektori, dodatno, zapošljavaju niže kvalifikovanu i jeftinu radnu snagu.

„Posledica toga je neproduktivna upotreba osnovnog ekonomskog resursa, a to je radna snaga. U Srbiji je, za razliku od zemalja CIE, preko polovine zaposlenih ‘zarobljeno’ u tradicionalnim sektorima. Ti sektori generišu nisku dodatu vrednost. Pritom, čak i u tim tradicionalnim granama produktivnost u Srbiji upola je manja od istih sektora u okolnim EU privredama”, navode Petrović i saradnici.

Drugi veliki strukturni problem Srbije predstavljaju nepovoljna demografska kretanja i značajne emigracije. Oni zajedno dovode do iscrpljivanja rezervi radne snage, rasta troškova rada i smanjivanja konkurentnosti privrede.

“Poslednje se dodatno pogoršava velikim rastom vrednosti dinara koji nije rezultat veće snage privrede odnosno rasta njene produktivnosti. Sučeljavanje dva izneta strukturna problema ukazuju da privreda Srbije neće moći ubuduće da ostvaruje stabilan i visok rast nastavljajući s ekstenzivnim zapošljavanjem jeftine radne snage u tradicionalnim sektorima”.

Državni odgovor je pogrešan

Na iscrpljivanje rezervi radne snage i povećanje troškova u tim radno-intenzivnim sektorima koji postaju sve neprofitabilniji, država odgovara na pogrešan način, navodi se u analizi.

Ona povećava kapitalna ulaganja i agituje za velike strane investicije u tradicionalne sektore. To, međutim, ne može da obezbedi održiv privredni rast. Jer, pozitivni efekti i jednog i drugog uskoro će biti iscrpljeni. Efekti kapitalnih investicija će opadati zbog sve manjeg doprinosa privrednom rastu, ali i lošeg odabira prioriteta i niske efikasnosti izvršenja tih investicija.

Sa druge strane, strane investicije ne mogu da računaju kao nekada na obilnu i pritom jeftinu radnu snagu što će dovoditi do smanjenja novih ili povlačenja postojećih ulagača koji ne mogu da izdrže povećane troškove rada. U pojedinim sektorima je to već očigledno.

Usporavanje privrednog rasta desiće se i zbog sve većeg iznošenja profita stranih investitora iz zemlje. Taj iznos će uskoro da premaši vrednost priliva. Drugim rečima, pozitivan efekat stranih ulaganja će uskoro nestati, jer će strani investitori više novca iznositi po osnovu profita nego što će ulaziti u zemlju po osnovu investiranja.

Srbija nije zemlja dobrog kapitalizma

„Srbija ne spada u zemlje dobrog kapitalizma. Njen privredni model je državni kapitalizam uz primese oligarhijskog koji dugoročno ne može da generiše visok privredni rast”, navode autori.

Kao ilustraciju slabo razvijenog preduzetničkog sistema nude relativno nizak broj preduzeća. Naime, prema podacima Eurostata, Srbija ima oko 30 biznisa na 1.000 stanovnika, dok je prosek EU 72, a CIE 79.

“Posebno je indikativna niska stopa osnivanja novih preduzeća. Po podacima Svetske banke, broj novoosnovanih preduzeća je čak 3,3 puta niži u Srbiji od proseka CIE. Niska stopa osnivanja novih preduzeća u Srbiji ukazuje na ograničenu sposobnost domaće ekonomije da se inovira, prilagođava i napreduje što ponovo odgovara prethodnim nalazima da sadašnji privredni rast Srbije ne počiva na rastu tehničkog progresa i produktivnosti”.

Udaljenost Srbije od preduzetničkog kapitalizma potkrepljuje se, dodatno, i analizom sektorske strukture privrednog rasta. Na stope rasta u periodu od 2018. do 2024. koje su godišnje iznosile u proseku 3,8 odsto uticala su tri specifična sektora. Oni u ukupnoj privredi učestvuju, međutim, samo 16 odsto. To su građevinarstvo, rudarstvo i informisanje i komunikacije.

Tri dominantna sektora problematična

„Ta tri sektora su od 2018. ostvarivala prosečan rast od 9,6 odsto godišnje dok je ostatak privrede, tj. 84 odsto privrede, imao nisku stopu rasta, od samo 2,7 odsto godišnje. Pritom, svaki od tri brzorastuća sektora nosi u sebi ozbiljna strukturna ograničenja i defekte. Građevinarstvo je duboko povezano sa državom i kroz obimne javne investicije i kroz dominaciju firmi bliskih vlastima. U rudarstvu je visok rast proizvodnje vođen stranim kompanijama koje, uz podršku države, eksploatišu prirodne resurse bez značajnijeg prenosa znanja i tehnologija na domaću privredu“, kaže se u analizi.

Na kraju, IT sektor se ne razvija organski. On uglavnom radi za strana tržišta, uz ograničen razvoj domaćeg tehnološkog ekosistema. Domaći IT preduzetnici tek ne uspevaju da preskoče prelomnu tačku rasta pa umesto domaćih jednoroga, imamo startape u povoju koji uglavnom posluju kao podizvođači stranim kompanijama.

Neohodan institucionalni okvir

„Prelaz Srbije u grupu zemalja sa visokim dohotkom zahteva promenu njenog privrednog modela i prelazak iz državnog u preduzetnički sistem. Osnovni preduslov za tu tranziciju je izgradnje funkcionalnog institucionalnog okvira. U sadašnjem ambijentu slabe vladavine prava, visoke korupcije, selektivne primene propisa i političke kontrole nad ekonomskim resursima, tržišna utakmica nije regularna. Preduzetnici zato nemaju sigurnost da će njihova svojina, ugovori ili poslovne odluke biti zaštićeni od arbitrarnih intervencija države ili moćnih interesnih grupa, pa je zato inovativno preduzetništvo iracionalan rizik”, zaključuje se u analizi.