Pet godina od kovid pandemije: Gde smo danas kao radnici, a gde su kompanije

Ovog meseca navršeno je pet godina od početka pandemije korona virusa odnosno proglašenja vanrednog stanja u Srbiji. U svetu je potvrđeno nešto više od sedam miliona smrtnih slučajeva od kovida, ali kada se u obzir uzmu i smrtni slučajevi koje je kovid uzrokovao, brojka raste na procenjenih 19 do 36 miliona.

Pojava kovida i proglašenje pandemije u martu 2020. nametnuli su značajne promene u svakodnevnom funkcionisanju građana i načinu rada kompanija. Da li je pandemija trajno izmenila pravila u poslovanju i načinu rada i da li su neke od tada nastalih promena i danas „žive“?

Kako kažu sagovornici Forbes Srbija, pandemija je uticala pre svega na jačanje svesti poslodavaca o važnosti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i mentalnog zdravlja radnika. Podstakla je fleksibilnost ne samo kada je reč o radu od kuće, već i u organizaciji radnog vremena. Ubrzala je digitalizaciju poslovanja u kompanijama svih veličina.

Pet godina kasnije manje kompanija nudi rad od kuće

Pandemija je pokazala da su digitalni alati neophodni za opstanak. Kompanije su gotovo preko noći morale da prilagode poslovanje i omoguće rad na daljinu. Nekima je to donelo i uštede u pogledu rentiranja radnog prostora i troškova dolaska na posao zaposlenih. Tako je bilo neko vreme. Sada se to menja.

Miloš Turinski iz Infostuda kaže za Forbes Srbija da je, pet godina kasnije, situacija drugačija. Primetno je da se dostupnost i mogućnost rada na daljinu smanjuje.

Istraživanje koje su sproveli pokazalo je da je 2023. godine 30% zaposlenih imalo neki oblik fleksibilnog rada. Prošle godine je taj procenat pao na 26%. „Iako ovo nije drastičan pad, jasno pokazuje trend smanjivanja dostupnosti ovih modela rada“, kaže Turinski.

Kompanije sve opreznije, radnici očekuju fleksibilnost

Sagovornik Forbes Srbija kaže da se i sada u oglasima za posao navode mogućnosti hibridnog rada, ali u znatno manjoj meri nego pre nekoliko godina.

„IT sektor je i dalje najotvoreniji za ovakve modele rada. Primećujemo da su pojedine firme postale opreznije i sve češće traže bar delimično prisustvo u kancelariji“, kaže Turinski.

Finansijske usluge, konsalting, marketing, digitalni mediji i edukacija su sektori u kojima je rad na daljinu postao održiv model. Van ovih sektora, fleksibilni modeli rada uglavnom se vezuju za kompanije koje žele da privuku mlađu populaciju, jer upravo oni ovu pogodnost najviše cene, dodaje.

S druge strane, neki sektori poput proizvodnje, ugostiteljstva i maloprodaje, ali i javni sektor ubrzo su se vratili na rad „na licu mesta“ jer je neophodan zbog prirode posla.

Što se radnika tiče, danas je mnogo teže privući i zadržati ljude ako ne postoji makar neka vrsta fleksibilnosti. Ili jasno definisan balans između posla i privatnog života, kaže Turinski.

Domaći više vole rad iz kancelarije?

Poslovni konsultant Vladimir Veličković tvrdi da je u Srbiji, fleksibilnost u vezi sa radom na daljinu primetnija u međunarodnim kompanijama i u IT sektoru, dok domaće kompanije više insistiraju na radu iz kancelarije, primećuje Veličković.

U svetu, posebno u SAD i Zapadnoj Evropi, zadržan je veći nivo fleksibilnosti u sektoru usluga, dok su azijska tržišta generalno restriktivnija prema radu na daljinu.

U mnogim kompanijama su uvedeni fiksni dani za rad iz kancelarije i rad od kuće, tako da zaposleni imaju određeni nivo fleksibilnosti.

Radnici sada lakše donose odluku da promene posao

Veličković primećuje da je u poslednjih pet godina smanjena i lojalnost. Radnici su spremniji da promene poslodavca zbog boljih uslova.

Tokom pandemije pojačala se i upotreba digitalnih alata za interne sastanke i organizaciju rada (npr. Zoom, Slack, Teams). To je jedno od nasleđa pandemije jer se praktikuju i danas.

Kada je reč o delatnostima, za sektore poput ugostiteljstva, maloprodaje i logistike i dalje je karakteristično da se suočavaju sa posledicama promenjenih potrošačkih navika i problema u lancima snabdevanja.

Pandemija je bila test poverenja

Poslovni konsultant Indira Popadić kaže da je pandemija bila test poverenja. Između poslodavaca i zaposlenih, između brendova i kupaca, ali i kompanija i tržišta.

Kao jedan od primera navodi firmu iz oblasti trgovine, koja je preko noći morala da zatvori radnje i prebaci prodaju u onlajn svet.

„U početku su radnici bili zbunjeni i nesigurni, ali su vlasnici pokazali poverenje. Uložili su u njihovu edukaciju, dali im alate, slušali njihove predloge. Danas posluju bolje nego pre pandemije“, navodi.

Popadić potvrđuje da se primećuje smanjenje broja oglasa za rad od kuće. Ali, ne zato što je model neuspešan, već zato što „mnogi poslodavci žele povratak kontrole“.

Koliko je to važno radnicima, pokazuje primer da je jedna firma za finansijski konsalting pokušala da vrati zaposlene u kancelarije. Međutim, najbolji ljudi su dali otkaze i otišli u kompanije koje nude hibridni model, svedoči sagovornica.

Promene koje su ostale

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije (PKS) kaže da je primetno da od pandemije više poslodavaca omogućava privatno zdravstveno osiguranje i posebne pakete i benefite ne samo za radnike već i članove njihovih porodica.

Kao jednu od promena u sektorima koja se zadržala iz perioda pandemije navodi onu u aviosaobraćaju. Ranije se podrazumevao obrok tokom leta koji je bio uključen u cenu karte. Sa pandemijom i smanjenjem broja putnika je ta opcija ukinuta. U međuvremenu nije vraćena, osim na prekookeanskim letovima i putnik može dodatno da plati ako želi i obrok.

„U avioindustriji su videli da može da se funkcioniše i bez toga. Ukinuli su obrok da bi imali manje troškova“, kaže.

Psihološka podrška radnicima

HR stručnjak Ivana Đokić primećuje da je pandemija primetno donela fokus na mentalno zdravlje radnika. Jer, sve više kompanija sada brine i nudi mogućnost da zatraže psihološku podršku, ako im je potrebno. Tu je i veća ravnoteža između posla i privatnog života.

Stvoreno je radno okruženje koje je više usmereno na ljude i njihove potrebe.

„Taj proces koji je započet pandemijom sada je nezaustavljiv. Kompanije koje žele da budu relevantne moraće da nastave da prilagođavaju modele rada. Kako bi bile fleksibilnije, digitalizovanije i pre svega, više fokusirane na čoveka“, smatra Đokić.

Veća pažnja pridaje se higijeni radnih prostora

Njena koleginica, takođe stručnjak iz oblasti HR. Dubravka Đorđević, navodi da se od pandemije primetno smanjio broj administrativnih radnika. Ređe idemo u banke, opštinu, Poresku upravu. Većinu tih poslova obavljamo onlajn. Smanjio se i broj putovanja radi sastanaka.

Primećuje da je i sada kada smo pandemiju gotovo svi zaboravili, kao i nošenje maski, dezinfekciju i držanje odstojanja, u mnogim firmama i dalje veći fokus na higijeni poslovnih prostorija i ventilaciji nego pre pojave kovida.

Takođe, poslodavci češće savetuju zaposlenima da „odleže“ kada su bolesni nego što je to bilo ranije.

Rad od kuće i dalje nije pravno regulisan

Pravnica Olga Kićanović ukazuje da zakonski oblast rada od kuće nije uređena ni pet godina posle pandemije.

„Ceo set zakona koji uređuju rad kaska za realnošću. Naravno da svaki poslodavac može i treba da uredi prava, obaveze i odgovornosti tokom rada od kuće opštim aktima. Ipak, mora postojati neki zakonski okvir“, navodi Kićanović.

Kaže da je važno precizirati radno vreme i dostupnost neposrednom rukovodiocu i licu kome se posredno odgovara. Zaposleni se često žale da se od njih, ako rade od kuće, očekuje da ceo dan budu onlajn.

„Način kontrole rada i rezultata mora biti poznat zaposlenima. Neophodno je utvrditi i eventualna tehnička ograničenja za rad kod konkretnog zaposlenog. I obezbediti neophodne uslove za izvršenje posla, jer to direktno utiče na ostvarivanje rezultata“, kaže Kićanović.

Dostojanstveni rad i rad na crno

Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada Jovan Protić kaže za Forbes Srbija da je pandemija bez ikakve sumnje istakla važnost koncepta dostojanstvenog rada. Prema postulatima MOR-a, čine ga poštovanje međunarodnih radnih standarda, socijalni dijalog, zapošljavanje uz zaradu dostojnu čoveka i socijalna sigurnost.

Pandemija je više nego bilo koja dosadašnja globalna kriza ukazala na to da više od dve milijarde ljudi (61% svih radnika) u svetu radi neformalno (“rad na crno”). U situaciji kada je tako veliki broj ljudi “nevidljiv” za sisteme socijalne zaštite usled pandemije, jasno je nisu mogli da prihoduju od svog rada.

Takođe, pandemija je neposredno uticala na donosioce odluka iz svih 187 država članica MOR da 2022. povećaju značaj međunarodnih radnih standarda u oblasti bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.

Izgubljeni radni sati tokom pandemije

Jovan Protić kaže da je ta organizacija, još u ranoj fazi, kreirala pokazatelj za merenje uticaja pandemije. Odnosio se na propuštene radne sate, preračunate u tzv. ekvivalente punog radnog vremena (40h nedeljno) u odnosu na nivo pre pandemije. Taj pokazatelj predstavljao je zbir propuštenih radnih sati usled rasta nezaposlenosti, neaktivnosti na tržištu rada, skraćenja radnih sati uzrokovanog pandemijom, ali i plaćenog, a neostvarenog rada. Jer, u većem broju zemalja sa visokim ili višim-srednjim dohotkom jedna od najprisutnijih mera na početku pandemije bila je isplata zarade uprkos nemogućnosti obavljanja rada, sa ciljem održanja prihoda zaposlenih. U Srbiji 14,8 % izgubljenih radnih sati Mereno tim pokazateljem u svetu je u drugom kvartalu 2020. (u kojem su mere zatvaranja bile najprisutnije, naročito na zapadnoj hemisferi) bilo 14% propuštenih radnih sati, odnosno 400 miliona ekvivalenata punog radnog vremena. Kao da 400 miliona radnika u svetu nije radilo tokom tog kvartala. Srbija u tom kvartalu u kojem su njeno stanovništvo i privreda bili najpogođeniji pandemijom i merama zatvaranja imala je 14.8% izgubljenih radnih sati. To je kao da 510.000 radnika u tom kvartalu nije radilo. Kako su već od trećeg kvartala 2020. mere zatvaranja značajno ublažene, broj izgubljenih radnih sati u Srbiji se, kao i u svetu, značajno smanjio. Krajem 2020. i tokom cele 2021. iznosio je između 4,5 i 4,7%. Prema računici Međunarodne organizacije rada, samo tokom 2020. prihodi od rada opali su za 3.500 milijardi (3,5 biliona) američkih dolara. Reč je o smanjenju od 10,7% u odnosu na 2019. godinu. U 2021. gubitak prihoda od rada iznosio je približno 2.000 milijardi (dva biliona) dolara.