Pismo retko stiže i sve duže putuje: Zašto se prolongiraju rokovi dostave

Danci za koji mesec neće moći ni da se nadaju da će u sandučetu zateći pismo. Od 1. januara naredne godine, državni operater, PostNord više neće isporučivati pisma. Nije da se često sreću i u torbama naših poštara, ali svi koji ih iščekuju u Srbiji, treba da računaju da će sve duže putovati.

U toku je izrada Pravilnika o parametrima kvaliteta, merilima i kriterijumima za obavljanje univerzalne poštanske usluge. Rokovi na koje će obavezati Poštu Srbije nešto su duže nego što se planiralo, pa i usvajalo prethodnih godina.

U dva dana svako drugo pismo

Na primer, sasvim je prihvatljivo i kvalitetno da u roku od dva dana pismo primi tek polovina zabeleženih primalaca. Do naznačene adrese u roku od tri dana stizaće 70 odsto (neregistrovanih) pismonosnih pošiljaka. Obuhvat od 97 odsto očekuje se tek nakon pet dana putovanja.

„Pošta je u obavezi da sve primljene poštanske pošiljke u unutrašnjem poštanskom saobraćaju uruči u najkraćem roku, a najkasnije u roku od pet radnih dana ne računajući dan prijema. U rokove za uručenje poštanskih pošiljaka iz domena univerzalne poštanske usluge ne računaju se: dan prijema, dani kada pošta ne radi ili kada ne vrši dostavu odnosno isporuku pošiljaka i dani državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji“, stoji i sada obaveštenje na sajtu Pošta Srbije.

I do sada je pet dana, mimo dana prijema, bio krajnji rok, ali se očekivala znatno bolja dinamika.

U Pravilniku iz 2020. kao minimalni kvalitet u 2023. godini, u rokovima prenosa za prioritetne neregistrovane pismonosne pošiljke, smatralo se da 85 odsto treba da bude isporučeno za jedan dan. Dva dana je trebalo da bude dovoljno za 90 odsto predatih pisama. I konačno 95 odsto pismonosnih pošiljaka valjalo je isporučiti za najviše tri dana.

Prema tržišnim kretanjima

Pitali smo zato Poštu Srbije da li to znači da ne mogu da obezbede kvalitet i brzinu za pismo koja se ranije od njih očekivala. Kažu da svoje poslovanje i pružanje usluga, pravilnike i druga interna akta, usklađuje sa tržišnim kretanjima. Kao i novim Zakonom o poštanskim uslugama koji je stupio na snagu u martu ove godine.

„Izmene pravilnika preduzimaju se u tom cilju. Kontekst i najvažniji razlozi su stalno smanjenje fizičkog obima pismonosnih pošiljaka tokom poslednjih decenija, ubrzana digitalizacija i razvoj elektronskih servisa i prelazak na e-dostavu. Iz ovih razloga, projektovane su i u planu su izmene pravilnika koji se odnose na bliže uslove, kao i kriterijume za obavljanje univerzalne poštanske usluge“, odgovaraju u Pošti Srbije.

Da je uručenje paketa nešto unosniji biznis od pisama, vidi se i po planiranom kvalitetu. U ovom segmentu nije planirano značajno produženje rokova. U dva dana treba da stigne 70 odsto pošiljaka, a po ranijem prvailniku, iz 2020. u najboljem slučaju trebalo je da taj rok bude dovoljan za 80 odsto paketa. Tri dana su rok i dalje za 90 odsto njih, dok se očekuje da u pet dana bude isporučeno 97 odsto. Pre toga se očekivalo da tada stignu do 95 odsto klijenata.

Dostava pisama spada u univerazlnu poštansku uslugu i rezervisano je za javnog operatera Poštu Srbiju. Ono, međutim, ne donosi najznačajnija sredstva.

Rezervisani brojniji, ali donose manje

A tržište se danas lomi upravo oko isporuke daleko unosnijih paketa. Izveštaj sa tržišta poštanskih usluga pokazuje da su prošle godine poštanski operatori pružili više od 265 miliona poštanskih usluga. Ostvarili su prihod od 37,4 milijardi dinara, što je oko 320 miliona evra.

„Prihod je uvećan za 14%, odnosno za oko 4,2 milijarde dinara ili 33 miliona evra u odnosu na 2023. godinu. Ako se izuzme 2021. godina, u poslednjih pet godina se evidentira pad broja usluga. U 2024. pad je iznosio 4,6%. U odnosu na 2023. godinu, u tokovima je bilo 12,7 miliona pošiljaka manje na tržištu Republike Srbije“, stoji u izveštaju RATEL-a.

U proseku su po domaćinstvu uručene 102 pošiljke. Od tog broja 80 pošiljaka je iz domena univerzalne poštanske usluge. U odnosu na 2023. godinu, po domaćinstvu je uručeno pet pošiljaka manje, ali je pad u opsegu univerzalne poštanske usluga veći. Čak sedam po domaćinstvu.

Po stanovniku je prosečno uručeno 40 pošiljaka, za dve manje u odnosu na 2023. godinu.

„Povećan je broj uručenih pošiljaka izvan opsega univerzalne poštanske usluge. U 2024. godini ih je bilo devet pošiljaka po stanovniku, odnosno za dve pošiljke više – ukupno 22 pošiljke po domaćinstvu“, objašnjava se u izveštaju.

U 2024. godini, univerzalna poštanska usluga, kao najmasovnija kategorija poštanskih usluga obuhvatila je više od 208 miliona usluga. U okviru poštanskih usluga izvan opsega univerzalne poštanske usluge realizovano približno 57 miliona poštanskih usluga.

„Iako su poštanske usluge izvan opsega UPU četiri puta manje zastupljene, ostvaruju prihod koji je 50% veći u odnosu na univerzalnu poštansku uslugu. Univerzalna poštanska usluga je ostvarila prihod od 14,6 milijardi dinara (39%), dok su poštanske usluge izvan opsega UPU ostvarile prihod od preko 22,8 milijardi dinara (61%)“, vidi se u izveštaju.