Pitali smo Nemanju Nenadića da li bi se prijavio na određene javne nabavke: Odgovori su jasni i bolni po naše društvo
Da imate advokatsku kancelariju, firmu za fizičko obezbeđenje, firmu za marketing ili da proizvodite tramvaje, da li biste se prijavili na javnu nabavku u Srbiji? Ovo pitanje postavili smo danas direktoru Transparentnosti Srbija Nemanji Nenadiću u okviru brifinga za medije NALED-a na kojem su predstavljeni rezultati novog istraživanja percepcije građana, ponuđača i naručilaca o javnim nabavkama. Usledio je odgovor:
„Za advokatske usluge mi je odgovor najlakši jer ne sprovode postupke za nabavku advokatskih usluga. Ima ih za Ekspo, ali se na Ekspu ne bih javio, jer ne bih ni mogao da se javim. Raspisali su nabavku tako da pozivaju samo tri ponuđača s obzirom na to da je vrednost nabavke ispod 12 miliona dinara. Za tramvaje… Koliko sam video, u Srbiji su nabavke tramvaja uvek bile prilagođene, da tako kažemo, određenoj firmi. Nekako je ispadalo tako da su uslovi bili suviše specifikovani tako da je de fakto bilo nemoguće obezbediti konkurenciju. Ali, verujem da bih uložio zahtev za zaštitu prava u fazi konkursne dokumentacije. A za ostale oblasti nisam siguran da li bi vredelo pokušati“, rekao je Nenadić.
Prema njegovim rečima, bez obzira na to koliko ima nameštenih nabavki u Srbiji, postoje neke među njima koje nisu nameštene. I bilo bi bolje za sve kada bi više firmi probalo da testira sistem i da upotrebi mere pravne zaštite odnosno da se žali.
Obeshrabrivanje žalbi
„Da imam firmu za tramvaje išao bih na zahtev za zaštitu prava, a u ovim drugim situacijama verovatno ne bih zato što sistem zaštite prava funkcioniše tako da može u najboljem slučaju da se dobije trošak postupka, a nema nikakvih drugih benefita. I pritom donosi potencijalno zameranje ne samo naručiocu protiv čije je nabavke podnet zahtev već i čitavom nizu drugih“, ocenio je Nenadić.
Smatra da bismo imali više neposrednih iskustava iz procesa ulaganja žalbi da je više firmi probalo da se žali. I to bi, na neki način, pomoglo da se sistem popravi.
„S druge strane, vidim problem u tome što, još od prethodnog Zakona o javnim nabavkama iz 2012, ni zakonodavna ni praktična politika nisu išli u pravcu ohrabrivanja firmi da prijavljuju nezakonitosti. Naprotiv, išlo se ka sužavanju prostora za ulaganje zahteva za zaštitu prava i drugih kontrolnih mehanizama. Mislim da bi s te strane morao da dođe podsticaj“, ocenio je Nenadić.
Korupcija podigla vidljivost nabavki?
Istraživanje NALED-a pokazalo je da u poslednje tri godine kod građana raste vidljivost javnih nabavki. Zato smo Nenadića pitali da li je paradoks da su boljoj vidljivosti „pomogli“ slučajevi sumnje na korupciju.
„Da, verovatno su slučajevi korupcije i sumnje na korupciju razlog zašto se o nabavkama više priča nego ranije. Da je sreće pričali bismo o javnim nabavkama u drugim kontekstima. Ne onda kada se sprovedu, dobro ili loše, već u fazi kada se planira šta će da se radi. Jedan moj kolega iz Transparensija kaže „nekada kada sam prolazio ulicom i kada bih video bagere bio sam srećan da će se rešiti problem i zakrpiti rupe, a sada kada prođem prvo što pomislim je koliko su se ugradili i da li su to neki ponovljeni radovi i da li su namešteni“. Bilo bi lepo da građani imaju prilike da pričaju o javnim nabavkama kada se planira budžet, kada se prave javne politike i investicije, a to je upravo ono što nam najviše fali kada se radi o centralnom nivou vlasti gde nas niko ne pita šta će biti prioriteti, zašto ovaj putni pravac, a ne neki drugi. Kada bi se građani više pitali mislim da bi i oni sagledavali nabavke u pozitivnijem svetlu“, ocenio je Nenadić.
Ana Ilić, direktorka Odeljenja za dobru upravu i projekte u NALED-u, dodala je na to da su iskustva ove organizacije prilikom poseta evropskim zemljama takva da je po pravilu vidljivost nabavki manja među građanima država gde je i percepcija korupcije niska.
Konkurencija i dalje problem
Ona je ocenila su nabavke važan sistem za unapređenje konkurentnosti privrede. Posebno malih i srednjih preduzeća koja učestvuju u 75% postupaka u Srbiji. Međutim, ključni nedostatak kod nas je i dalje nizak nivo konkurencije sa prosečno 2,5 ponude po tenderu. Takođe, i dalje je visok udeo nabavki u kojima je učestvovao samo jedan ponuđač – 50,7%.
Pozitivan pomak je to da se blago smanjila dominantnost cene kao jedinog kriterijum za izbor najbolje ponude. Dosad je cena bila presudna u 95% postupaka. Sada se duplirao udeo nabavki gde se i kvalitet uzima u obzir. To se posebno vidi kod postupaka gde su bitni tzv. zeleni kriterijumi. Ali, to je podstaknuto i zakonskom obavezom da se u obzir uzima uticaj nabavke na životnu sredinu.
Iskustva Slovenije i Švedske
Boštjan Ferk, direktor Instituta za javno-privatno partnerstvo u Sloveniji, rekao je da situacija sa ovim brojkama nije mnogo bolja u toj zemlji. Takođe je prosek ponuđača po tenderu 2,5, dok je u Evropskoj uniji prosek – 3,2. Ono po čemu je Slovenija još lošija od Srbije jeste što na 70% tendera bude samo jedna ponuda dok je u EU taj udeo na 45%. Izazov u svim zemljama je stvaranje stvarne konkurencije, ocenio je Ferk. Ipak, i percepcija problema je drugačija. Dok se u Srbiji kao dominantni problem prepoznaje slaba otvorenost sistema, u Irskoj je fokus na strateškim ciljevima odnosno kako da imaju više zelenih i socijalnih nabavki.
Ono što bi sistemu nabavki moglo da pomogne jeste veštačka inteligencija čija bi upotreba za analize postupaka pomogla da se bolje otkriju problemi i rizici. Potrebno je i više obuka za naručioce i ponuđače, podela većih nabavki na manje lotove, bolje planiranje nabavki i vraćanje poverenja…
An Šarlot Malm, šefica Odeljenja za razvojnu saradnju ambasade Kraljevine Švedske, istakla je veliko poverenje koje investitori imaju u tu zemlju zbog njenih jasnih pravila, vladavine prava i otvorenosti za konkurenciju. „Neregularnosti su retke“, kratko je objasnila Malm. Ona je ocenila da su jednaka pravila i transparentnost jedan od najjačih alata za sprečavanje korupcije. Dodala je da svako opremanje bolnice ili popravka puta mora da se vodi kroz postupke nabavki.
Kako pomoći nekome ko neće da raspisuje tendere
| Goste iz ove dve zemlje smo zato pitali kako unaprediti sistem javnih nabavki u Srbiji kada država uopšte ne raspisuje tendere, posebno za one velike i vredne projekte poput izgradnje puteva. Boštjan Ferk imao je jasnu poruku za vlasti (svake zemlje). „Potrebno je u prvom redu podići integritet same politike i kulture dijaloga. I da politika vidi da je prednost da se ide u javne nabavke. To je dobro ne samo za efikasnost i konkurenciju već je dobro i za njih na kraju jer nakon sledećih izbora dolazi nova politika i ako procedure nisu bile sprovedene kako treba, onda ima puno posla za druge organe u državi. Tako da mislim da ta svest treba da bude šira i samo edukacijom može to da se postigne. Na kraju, javnost je ta koja to mora da zahteva od politike“, rekao je Ferk. Malm je ocenila Ferkov odgovor kao dobar. „Transparentnost i informacije u ranoj fazi su potrebne kada se radi na infrastrukturnom projektu. Ako svi znaju za to, mogu na vreme da se pripreme i imate više konkurencije. Problem je ako držite stvari tajnim i nije transparentno“, dodala je Malm. |
Rezultati istraživanja
Istraživanje percepcije o javnim nabavkama sprovodi se već petu godinu zaredom, a u 2025. godini 41% građana je reklo da je u velikoj meri ili donekle upoznato sa ovim sistemom. Ostali, malo ili nimalo. Problem je što 62% ocenjuje sistem javnih nabavki kao – loš. U sličnom procentu (60%) kažu da se ne slažu sa tvrdnjom da se nabavke sprovode na pravedan i transparentan način. Čak 92% bi da nabavke budu strogo kontrolisane.
Kada je reč o ponuđačima, 54% onih koji su upoznati sa nabavkama, kaže da je celokupni sistem dobar, kao i zakonodavni okvir. Mnogo zadovoljniji su naručioci gde se ovi procenti kreću između 85 i 89%.
Percepcija korupcije
Različite su i ocene kada je reč o prisutnosti korupcije u javnim nabavkama. Da je prisutna, smatra 85% građana i 65% ponuđača dok korupciju u nabavkama vidi „samo“ 39% naručilaca.
Ono gde su ujedinjeni jeste pitanje ko je najodgovorniji za korupciju u nabavkama. Sve tri strane saglasne su da je najodgovornije – političko rukovodstvo. Ministri i predsednici opština.
I još jedna oblast koja ih je „ujedinila“ jeste procena o oblasti u kojoj najviše vide korupciju u nabavkama. Reč je o izgradnji infrastrukture.
Istraživanje NALED-a je sprovedeno u okviru projekta „Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja za dobru upravu“, koji podržava Vlada Švedske.