Pitali smo poznate biznismene šta bi privredi bio najbolji poklon u 2025: Neko sanja o bogatom građaninu, neko o neradnoj nedelji

Repovi inflacije, koja je zvanično u koridoru, nezvanično i dalje slabe kupovnu moć građana. Privreda bi proteklu godinu mogla da zapamti i po činjenici da je Srbija dobila investicioni kreditni rejting.

Prošla godina je svojevrsna prekretnica u energetskom sektoru. Ukinut je moratorijum na upotrebu nuklearne energije. Pred nama je i rasplet mozgalice zvane stambeni krediti za studente i nezaposlene uz obilatu subvenciju države. Sve su to tek otvorena pitanja koja će se u godini pred nama polako odmotavati.

Ali, Forbes Srbija je pokušao da sazna šta je to što privreda priželjkuje od naredne godine. Pitali smo privrednike iz različitih industrija šta bi bili najbolji novogodišnji pokloni koji bi njihovim sektorima doneli najviše.

Ponešto zavisi od države i njene volje da se menja. Nešto od geopolitike. Ponešto bi pomoglo kompanijama, a nešto korisnicima, pa i radnicima. Evo njihovih novogodišnjih želja.

Kovačević: Standard građana i Zakon o radu

Osnivač trgovinskog lanca Gomeks, Goran Kovačević, na pitanje šta bi ga najviše obradovalo u 2025. godini, odgovara – da poraste standard građana.

„To bi nas uvelo u mirnije vode poslovanja. Sada imamo neku nezdravu atmosferu gde se trgovci tretiraju kao neka grupa koja po celi dan sedi i smišlja kako da prevari kupca. Naravno, to je očekivana posledica dnevne borbe za preživljavanje dobrog dela građana“, kaže Kovačević. „Voleo bih da se napokon uvede neka verzija neradne nedelje. Da bar malo olakšamo život naših trgovaca koji ne znaju ni za praznik“.

Na spisku su i regulatorna pitanja. Veruje da je vreme za izmenu Zakona o radu.

„Ovaj zakon je u osnovi star 30-40 godina i nekoliko puta je doživeo izmene i dopune. Na kraju smo dobili neku skalameriju od zakona koja je potpuno neusaglašena sa potrebama tržišta rada. Zakon nije dobar ni za radnike ni za poslodavce. Ali, pošto se radi o politički osetljivoj tematici niko ne želi da zagrize tu kiselu jabuku“, uveren je Kovačević.

Maloprodaja će biti dominantno u inostranom vlasništvu

Trgovina je vrlo komplikovan sektor iz više razloga. Okreće se velika količina novca i zapošljava veliki broj ljudi.

„Interesi su tako raznovrsni, a nekada i suprotstavljeni. Bez aktivnog i promišljenog državnog pristupa teško možemo očekivati neko značajnije poboljšanje poslovnog okruženja“, odgovara na pitanje da li bi neke želje mogla da ispuni država. „Problem je što se trgovina toliko brzo menja da zaposleni u ministarstvima teško prate promene. Teško je očekivati da ćemo dobiti nešto dobro skrojeno po meri lokalne privrede“.

A kada je reč o samom tržištu, Goran Kovačević u narednoj godini ne očekuje spektakularne promene. Drastično se razlikuju interesi među tržišnim igračima, od multinacionalnih kompanija, preko značajnih nacionalnih igrača do i dalje značajne mreže lokalnih manjih ili većih trgovaca.

„Očekujem da će se nastaviti konsolidacija tržišta, nestanak malih igrača, ali to ne znači da je to dobra vest za potrošače. Po svemu sudeći srpska maloprodaja će brže ili sporije postati dominantno u inostranom vlasništvu“, ističe Kovačević.

Vukadinović: Vratiti ukinuti poreski kredit

Proizvodni deo privrede ozbiljno oseća pad tražnje. To je i jedan od osnovnih razloga što Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalca iz Gornjeg Milanovca na vrh novogodišnjih želja stavlja – markoekonomsku stabilnost.

„To je vrlo važno da biste nešto mogli da planirate“, kaže Vukadinović. „Drugi deo bi bio da država obezbedi neke podsticaje za privredu i inavestiranje. Bilo bi dobro da se posle deceniju vrati ukinuti Član 48 Zakona o porezu na dobit. To znači da se priznaju investicije za poreski kredit. I dalje ostaje potreba da se smanje porez i doprinosi i smanje ukupni troškovi plata. Opterećenja zarade i dalje čine oko 60 odsto. U okruženju imamo primer Crne Gore gde su oni oko 20 odsto“.

Prema poslednjim podacima, medijalna zarada u Srbiji iznosi oko 75.000 dinara. To je iznos koji deli zaposlene u dve grupe – polovina je ispod, a druga polovina iznad te cifre.

„Prosečna plata je 98.000 dinara. Do tog proseka je čitava privreda. Oni iznad su oni koji rade za državu, strane firme… Znači pre svega makroekonokmska stabilnost. Nama izvoznicima kurs ne odgovara toliko, ali smo se već navikli“, dodaje Vukadinović.

Na samom tržištu za njima su meseci u kojima je padala tražnja.

„Inflacija je bila velika svuda. I kod nas i u Evropi. Rast plata i penzija nije uspeo da neutrališe inflaciju. Razlika je sigurno 10 odsto. Toliko su cene rasle više od primanja. I mi osetimo pad tražnje. Oseća se strah od trošenja. To se oseća i u Evropi“, ističe Vukadinović.

Petrović: Birokratija se razmnožila

Brža usluga i manje kruta pravila bi banke najpre osetile u svom poslovanju. Zoran Petrović, prvi čovek Rajfajzen banke, uveren je da bi i bankama, baš kao i klijentima, dobro došlo povezivanje sa digitalnim servisima države. Pre svega u pogledu dobijanja podataka prilikom kreditiranja građana. Naravno, uz njihovu prethodnu saglasnost.

„Banke bi tako ubrzale procese, a građani manje dragocenog vremena odvajali za bankarske usluge. Takođe, postoji i niz drugih servisa koji se mogu učiniti efikasnijim i od koristi kako za stanovništvo tako i za privredu, povezivanjem sa raznim bazama podataka države, poštujući pravila o zaštiti podataka“, kaže Petrović za Forbes Srbija.

Drugi segment kome bi se banke obradovale je izvesna deregulacija.

„Naime, bankarske regulacije su sa pravom pojačane kao posledica svetske finansijske krize. Međutim, klatno je otišlo preterano u drugu stranu, birokratija se razmnožila i vidimo da i na razvijenijim tržištima postoje inicijative da se regulacija svede u prihvatljivije okvire. Banke, ali i privredu i građane, bi ovde obradovalo ukidanje ili svođenje na prihvatljivu meru Zakona o deviznom poslovanju i ogromne prateće birokratije u vezi sa tim zakonom“, dodaje Petrović.

Popović: Da održimo tek blago uspešne biznise

Informacione tehnologije biju svoje bitke. Prisutni po čitavom svetu osetljiviji su na geopolitičku nestabilnost. Tako Saša Popović, jedan od osnivača i suvlasnika Vega IT, koja posluje na tržištima više od 20 zemalja širom sveta, najveće promene na bolje smatra da bi doneli prekidi sukoba u Ukrajini i na Bliskom Istoku. Ali i stabilizacija energetskog sektora i veće ulaganje u inovacije i digitalizaciju koji bi mogli da slede kao posledica boljih geopolitičkih prilika.

„Drugim rečima, da se umesto u odbrambenu industriju i sanacije posledica konflikata, više ulaže u inovacije podržane digitalnim tehnologijama koje će svet učiniti boljim mestom za život“, kaže Popović. „Veoma bi me obradovalo da vidim da su moje prognoze za sledeću godinu bile loše. Voleo bih da vidim da referentne kamatne stope u Americi i Evropi nastave da padaju, da američki VC fondovi ulažu više, da se Evropska unija vrati na put ulaganja u inovacije (van odbrambenog sektora) i da se sve te promene onda na najpozitivniji mogući način preliju na poslovanje IT kompanija u našoj zemlji“.

Zakon o deviznom poslovanju

Na pitanje da li bi nešto mogla u tome da pomogne država, nema mnogo dileme. Na prvom mestu su izmene Zakona o deviznom poslovanju.

„Ako bih mogao da zamislim novogodišnju želju koja bi se ticala promene propisa u našoj zemlji, verovatno bih prvo pomislio na unapređenje (ili ukidanje) Zakona o deviznom poslovanju. U praksi sam video da odredbe ovog zakona otežavaju i usporavaju razvoj digitalnog/startap ekosistema. Na primer, kada domaći startapi, nakon puno uloženog vremena i novca, dođu u poziciju da su konačno spremni za izlazak na globalno tržište, susretnu se sa neprijatnim iznenađenjima koje nosi ovaj zakon zbog toga što ne mogu jednostavno da primaju uplate iz inostranstva“, napominje Popović. „Verujem da je pravi način da im se jednostavno omogući da na lak način primaju devizne uplate bez ograničenja i prepreka“.

Baš kao ni kolega u sektoru trgovine, tako ni Saša Popović nije veliki optimista u očekivanjima od 2025. godine.

„Ako uzmem u obzir trenutne geopolitičke prilike, nivo inflacije u razvijenim ekonomijama, visoke referentne kamatne stope i smanjeni obim ulaganja u inovacije, bojim se da nas čeka još jedna godina u kojoj ćemo morati da radimo pametno i puno da bismo biznise održali tek blago uspešnim“, zaključuje Popović.