Pitanja na koja Davos hoće da odgovori i ona na koja mora: Nikad teže dileme pred svetom
Ovogodišnji Svetski ekonomski forum u Davosu ponovo je okupio globalnu elitu da putem dijalog i saradnje nađu rešenja koja bi u budućnosti mogla da budu primenjena u cilju rešavanja najvećih izazova na planeti.
Diskusija je unapred trasirana putem pet pitanja:
- Kako možemo sarađivati u svetu koji je sve više ispunjen sukobima?
- Kako možemo otključati nove izvore rasta?
- Kako možemo bolje ulagati u ljude?
- Kako možemo primenjivati inovacije na širokom nivou i na odgovoran način?
- Kako možemo graditi prosperitet u okviru planetarnih ograničenja?
Ona reflektuju ključne teme koje je potrebno adresirati. A koje su sve dinamičnije i zahtevaju još dinamičniju potrebu rešavanja.
Saradnja i dijalog
Već na prvom pitanju, svet se suočava sa ozbiljnim dilemama. Da li postoji saradnja u svetu gde se dešavaju vojne intervencije bez konsultacija u Ujedinjenim nacijama? Da li postoji dijalog u svetu gde predsednik jedne države preti oduzimanjem teritorije druge države zato što je u njoj prepoznao neke svoje interese? Da li postoji saradnja u svetu u kojem i naizgled najsolidnija institucija poput NATO preti da se raspadne? Da li postoji dijalog gde jedna zemlja vodi trgovinske ratove i podiže carine drugima bez mnogo diskusije o efektima takvih mera?
U svetu sve izraženijeg manjka saradnje usled oštro suprotstavljenih interesa, dijalog u Davosu, ali i nakon njega, biće važan kao nikad dosad. I biće teže nego ikad uspostaviti ga odnosno „primorati“ ključne aktere da razgovaraju i dođu do dogovora.
Resursi
Ono što je nad zemljom spustilo se u istu ravan sa onim što je ispod – rudni i drugi resursi. Ili se može posmatrati i obrnuto. Retki metali, nafta i sve što pokreće svet, čini se da nikada nisu bili u fokusu javnosti kao prošle godine.
Kina se već snažno pozicionirala u njihovoj eksploataciji, SAD poslednjim potezima pokazuje da nastoji da je što aktivnije prati, a Evropska unija traži svoje mesto, sa dosta zakašnjenja. Iako bi na ovoj temi moglo da se potroši najmanje vremena na ovogodišnjem forumu, zbog izostanka spremnosti da se „otvore karte“, to ne umanjuje potrebu za dijalogom.
Veštačka inteligencija
Veštačka inteligencija je sigurno bila reč godine u 2025. Nivoi ulaganja „probijaju“ sve nivoe razuma, ali što je mnogo važnije AI će bitno uticati na radna mesta i životnu sredinu. Količine energije i vode koje su potrebne da bi se zadovoljili planovi u pogledu razvoja i funkcionisanja sistema baziranih na veštačkoj inteligenciji u najmanju ruku zabrinjavaju. Zbog toga će u Davosu ovo pitanje neizbežno biti na stolu i svet će s pažnjom pratiti šta se predlaže.
Jedno od prvih pitanja u ovoj temi je kako da države isprate tempo razvoja veštačke inteligencije. Pre svega u regulatornom delu. Da li će institucije uspeti da kreiraju propise koji će na pravi način trasirati put odgovornog razvoja AI. I do koje mere bi trebalo tu oblast regulisati.
AI i ljudi
I one koji donose odluke, ali i one koji od tih odluka zavise, jednako brine da li će biti potrebno smanjivanje radnu snagu ili će razvoj veštačke inteligencije biti odgovoran i omogućiti da se kreira više novih poslova nego što će ih AI ugasiti.
I ovde je u poslednje vreme još više izražen suprotstavljeni interes kompanija da postignu veću efikasnost i bolje poslovne rezultate zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, i ljudi koji bi mogli da ostanu bez posla. Da li će poslovni svet omogućiti i finansirati njihovu tranziciju ka nekim novim radnim mestima, jeste teško pitanje na koje se očekuje odgovor iz Davosa. Analitičari procenjuju da svet u ovom trenutku ipak nije previše zabrinut oko uticaja AI na tržište rada.
Životna sredina
Sve priče o novom rastu i uspehu u svojoj osnovi imaju isto pitanje. U kom okruženju će taj rast biti ostvaren? Da li je planeta zaista iskrena i istrajna u ideji da preokrene trendove negativnih klimatskih promena?
Prelazak na obnovljive izvore energije zahteva velika ulaganja i tu nastaje ozbiljan konflikt interesa između onoga što želi privreda i onoga što je potrebno da izdvoji za potrebe održivog poslovanja. Kao i konflikt interesa između onoga šta žele kompanije, države i ljudi.
Iako je u svim ovim oblastima neophodno da se povuku crvene linije preko kojih čovečanstvo neće ići, u ovoj je to možda najizraženije. Ali jedno je crvena linija, a drugo njeno poštovanje.
Nacionalno ili planetarno
Već prvog dana, a i pre samog događaja su se pojavljivali signali da ovogodišnji Davos neće mnogo toga doneti. Puno zavisi i od obraćanja lidera država i poruka koje će poslati. Ipak, imajući u vidu koji nivo je polarizacija u svetu dostigla poslednjih nekoliko godina, i najmanji pomak u dijalogu biće dragocen.
Jedan od rezultata ovogodišnjeg foruma biće i pitanje postoji li planetarni interes ili su nacionalni interesi nešto što će nas i u budućnosti definisati. Međutim, i sama činjenica da na ovaj skup i dalje dolaze i oni kojima je nacionalni interes naizgled jedino o čemu razmišljaju – ohrabruje.