Pogled iz Budimpešte na dogovor o NIS-u: Zašto je MOL-u ipak važna rafinerija i čiji udeo visi o koncu

Ako pretpostavimo da će na kraju ovog političko-energetsko-ekonomskog igrokaza nazvanog sankcije NIS-u, a nakon dobijanja saglasnosti američkog OFAC-a i regionalnih antimonopolskih regulatora, mađarski MOL biti vlasnik 56,15 odsto akcija srpskog NIS-a, u sadašnjoj računici nešto ne štima.

Naime, prema saopštenju ove kompanije, a nekoliko sati nakon što je resorna ministarka Dubravka Đedović, u odsustvu predsednika Srbije, saopštila da je preliminarni dogovor MOL-a i Gaspromnjefta postignut, MOL je budući vlasnik upravo ovog paketa akcija. Onog koji se još uvek nalazi u rukama ruskih kompanija.

I ništa tu ne bi bilo sporno da ova vest nije dodatno začinjena dvema informacijama. Obe je, takođe, saopštila pomenuta ministarka, a onda i sam MOL. Prva kaže kako je u igrokaz ipak uključen i arapski ADNOC, ali ostaje da se vidi u kom obimu. Druga kaže da će Srbija, takođe, doduše u budućnosti, povećati svoj udeo u NIS-u za pet odsto. To bi joj, tvrdi Đedović, omogućilo veće vlasničko učešće, a time i mogućnost da ubuduće aktivnije učestvuje u sudbini NIS-a.

Ovaj potonji deo rečenice više je no jasan. Pošto se sada nasankala i praktično mesecima bila onemogućena da na bilo koji način kao manjinski vlasnik utiče na sudbinu naftne kompanije od koje zavisi praktično cela država, ministarka očigledno želi da poruči da je lekcija naučena. Srbija to sebi više neće i ne sme da dozvoli. Jedino što je izostalo kompletno objašnjenje kako će se to i ostvariti.

Ko je višak u računici

MOL, dakle, bez sumnje želi da bude većinski vlasnik NIS-a. I sigurno neće pristati da njegov udeo u ovoj kompaniji bude manji od 50 odsto plus jedna akcija. Ili još logičnije 51 odsto.

Ako se to ispostavi tačnim, MOL bi preostali udeo do ovih 56,15 koliko kupuje trenutno, mogao da prepusti arapskom partneru. Koji mu je, iz nekog razloga, važan. Ili je važan OFAC-u, odnosno Rusima, tu stvari nisu baš najjasnije. Inače, reč je o kompaniji koja je vlasnik četvrtine udela u OMV-u.

Dakle, ADNOC bi mogao u nekom trenutku da postane vlasnik oko pet ili šest odsto akcija NIS-a koje prema današnjem saopštenju planira da kupi MOL. To bi, prema onome što je saopšteno, tek trebalo da bude predmet razgovora.

MOL bi u tom slučaju zadržao većinski paket, upravljanje i odlučivanje, što je i logično. Jer, zbog nepostojanja institucija i slabašne zaštite manjinskih akcionara nema te velike kompanije koja bi pristala da uloži svoje milijarde, a da nema većinski deo i mogućnost da upravlja.

Gde je Srbija tu

Srbija bi u tom slučaju, zadržala sadašnji udeo od nešto manje od 30 odsto i ostatak svakako jeste u rukama malih akcionara. Ipak, priča se ovde ne završava. Jer, u ovakvoj kombinaciji nije sasvim jasno čije akcije će onda kupiti Srbija ako ministarka kaže da će svoj udeo, doduše u budućnosti, povećati za pet odsto.

Jer, ako bi kupila u budućnosti od MOL-a on ne bi više bio većinski vlasnik. A ako bi kupila od Arapa koji bi onda izašli iz vlasništva, postavlja se pitanje zašto se to ne uradi odmah. Teško je poverovati da država nema para da kupi pet odsto akcija NIS-a a pominjala je da novac nije problem da kupi ceo ruski udeo.

Znači do novca nije. Ostaje jedino zaključak da je do političke igre. Odnosno, ili OFAC-u, a moguće i Rusima, smeta trenutno povećanje našeg udela u NIS-u i sigurniji su u ADNOC ili je priča o povećanju udela Srbije od pet odsto samo zamazivanje očiju jasnosti kojoj je prethodnih godinu dana na prilično eksplicitan način postalo jasno šta se desi kada strateški resursi pređu u ruke stranaca. I kada naša sudbina, u ovom slučaju naftna sudbina, zavisi od nečijih drugih sukoba. Moguće je da Srbija nikada i neće povećavati svoj udeo u NIS-u.

Pogled sa Budima

Ulazak MOL-a u NIS vest je jednako važna i u Budimpešti koliko i u Beogradu. Tamošnji mediji bez izuzetka javljaju kako su se spekulacije koje traju nedeljama na kraju obistinile. MOL je, ako OFAC to aminuje, novi većinski vlasnik NIS-a i to već od kraja marta.

Pozivajući se na izvore iz Srbije i Mađarske, njihovi mediji govore da će MOL sasvim izvesno zadržati rafineriju u Pančevu, te da on ima više nego izražen interes da u Srbiji prerađuje sirovu naftu. Podsetimo, prethodnih dana se pominjalo kako bi proizvodnja derivata mogla preći u ruke Arapa, dok bi MOL uzeo maloprodaju. Tako nešto, kako sada stvari stoje, ipak pada u vodu nakon jučerašnje informacije.

Mađarski portal Valasz online, piše juče da se u pozadini svega „odvija izuzetno složen niz pregovora koji iz ugla MOL-a nagoveštavaju odličan posao koji bez rata u Ukrajini ne bi mogao biti moguć“.

Oni podsećaju da je MOL još 2008. bio zainteresovan za kupovinu NIS-a, ali je tadašnja vlast u Srbiji odlučila da on bude prodat ruskom Gaspromu. Rusi su najpre stekli udeo od 51, a onda i dodatnih oko pet odsto akcija NIS-a. Ovaj portal piše da NIS poseduje jedinu rafineriju nafte u Srbiji, ali da ona u redovnim okolnostima obezbeđuje oko 80 odsto potreba zemlje za gorivom.

Ima u vlasništvu i 1.520 pumpi i zapošljava 13.000 ljudi.

Jednima rat, Mađarima brat

Mađarski mediji podsećaju na dobre odnose koje Viktor Obran ima i sa Vašingtonom i sa Moskvom i sa Beogradom.

„Rat u Ukrajini je do sada bio dobar posao za mađarsku energetiku: prosečna cena ruske nafte koju uvozi MOL, naročito 2022. i 2023. bila je znatno niža od zapadnoevropske. Dugoročno, međutim, najveća prilika koju je ratni haos stvorio za MOL bila bi sticanje većinskog udela u NIS-u, čime bi, pored Slovačke, Mađarske i Hrvatske, postao najvažnija naftna kompanija i u Srbiji“.

MOL je na pragu ostvarenja svoje poslovne želje još iz 2008. Tada su mu Rusi, praktično, uzeli NIS.

„Već sledeće godine, ruska državna kompanija Surgutnjeftjgaz kupila je od austrijskog OMV-a 21,2 odsto akcija MOL-a. To su i rukovodstvo kompanije i mađarska vlada ocenili kao izuzetnu opasnost i učinili sve da Ruse drže podalje od upravljanja kompanijom, uključujući i sprečavanje njihovih predstavnika da učestvuju na skupštinama akcionara. Na kraju je mađarska država 2011. uz velike napore, otkupila te akcije za oko 500 milijardi forinti“, podseća Valasz online.

Nekada strah danas savezništvo

Ovaj mađarski portal podseća kako je svojevremeno u Budimpešti usvojen čuveni zakon Lex MOL kojeg su zajedno predložili jedan opozicioni i jedan poslanik vlasti, a sve sa namerom da se spreči uticaj OMV-a u MOL-u. Njime je propisano da jedan vlasnik ne može imati više od 10 odsto glasačkih prava u MOL-u bez obzira na to koliko akcija poseduje. To je nateralo OMV da proda svoj paket akcija Rusima, koji su onda Mađari nekoliko godina kasnije povratili u svoje vlasništvo.

Ukoliko bi sada arapski ADNOC postao suvlasnik NIS-a putevi MOL-a i OMV-a ponovo bi se ukrstili. Jer, arapska kompanija od 2022. ima četvrtinu vlasništva u OMV-u.

I dok su se nekada plašili velike Rusije, odnosi Putina i Orbana u međuvremenu su drastično promenjeni. A rat u Ukrajini omogućio je Mađarskoj da postane vlasnik NIS-a. U normalnim okolnostima Gasprom nikada ne bi prodao, niti je želeo da proda NIS.

Muke po JANAF-u

I dok je rusko-ukrajinski rat u ovom slučaju za MOL bio „brat“, u situaciji sa JANAF-om stvari stoje sasvim suprotno. Kako pišu mađarski mediji, MOL ima probleme sa JANAF-om od početka sukoba u Ukrajini. Cena transporta povećana im je znatno, pa MOL sa JANAF-om vodi ovaj spor. U slučaju da postane novi vlasnik NIS-a, mađarski MOL bi znatno uvećao svoju pregovaračku moć, jer bi bio dominantni korisnik ovog naftovoda, i njegovog kraka ka Pančevu i onog koji vodi ka Mađarskoj.

„Naftovod iz luke Omišalj ide u dva pravca: južni krak ka Srbiji, a severni ka Mađarskoj. Rafinerije u Sisku i Bratislavi mogu se snabdevati neruskom naftom samo tim putem, dok EU ulaže ozbiljne napore da zabrani MOL-u korišćenje ruske nafte. Trenutno je MOL jedina naftna kompanija u EU koja i dalje kupuje i prerađuje rusku naftu. Mađarska vlada u Briselu, između ostalog, opravdava nastavak uvoza ruske nafte tvrdnjom da hrvatska kompanija traži nerealno visoke cene za alternativni tranzit“, piše pomenuti mađarski portal.

Oni dodaju da bi u slučaju potpune zabrane uvoza ruske nafte, MOL bez Hrvatske ne bi mogao da dođe do nafte, ali ni JANAF bez MOL-a ne bi imao nijednog klijenta.

Mađarski mediji pominju i cevovod Družba, o kojem srpska i mađarska vlada pregovaraju, tačnije o kraku koji bi išao ka Srbiji.

Novi cevovod i veliki planovi

„Ako se zaista izgradi, a plan je 2027. godina Srbija će imati dva naftovoda. Iako je neizvesno koliko dugo će ruske isporuke potrajati, u slučaju da Rusi ne bombarduju Odesu, u „Družbu“ bi se mogla ubacivati i azerbejdžanska ili kazahstanska nafta iz tamošnje luke. Prošlog decembra započeta je i izgradnja produktovoda iz Bratislave, koji će uglavnom transportovati dizel u Mađarsku, znatno smanjujući troškove prevoza. Putem drugog, već postojećeg produktovoda, MOL prodaje dizel Ukrajini iz pravca Tisaujvaroša“, pišu mađarski mediji.

„Peter Sijarto je prošle nedelje u Beogradu obećao da će, ukoliko MOL kupi većinski udeo u NIS-u, biti izgrađen još jedan produktovod od Siska do Srbije, čime bi se Srbija mogla snabdevati dizelom i benzinom u većim količinama i jeftinije nego sada, u slučaju problema sa hrvatskim tranzitom. Drugim rečima, već sada postoji niz planova za razvoj regionalne trgovine pod vođstvom MOL-a“, zaključuje se u ovom tekstu.

Iz mađarskog ugla, naftna kompanija može biti uspešna ako objedini i proizvodnju i maloprodaju. Upravo ono što ima NIS. Za prvo joj je potrebna rafinerija, za drugo prodajna mreža benzinskih stanica.

„MOL trenutno upravlja svim rafinerijama u Mađarskoj, Slovačkoj i Hrvatskoj – po jednom u svakoj zemlji. Sada bi im se mogla pridružiti i jedina rafinerija u Srbiji, čime bi se znatno proširilo područje koje MOL pokriva, i to na geografski povezanom prostoru susednih zemalja. Isto važi i za mrežu pumpi. MOL trenutno ima više od 2.000 benzinskih stanica u devet zemalja, a ovome bi se dodalo još više od hiljadu“.