Pogled iznutra na EXPO konferenciju u Sava centru: Savršen događaj za nesavršeno društvo

Teško je oceniti kako se Beograd danas predstavio delegacijama iz celog sveta koje su potvrdile ili planiraju da potvrde učešće na izložbi EXPO 2027. Ustvari, nije ni bitno. Dočekali su ih kontrasti tako svojstveni našem društvu deceniju unazad. S jedne strane ambiciozan projekat sa puno zanimljivih detalja za videti. A s druge….. Pa, morali su do događaja da dođu kroz ogradu kojom je okružen Sava centar. I uz nju pripadnici Interventne jedinice policije, a malo skrivenije i Žandarmerije.

A događaj jeste bio dobar, moglo bi se reći odličan, i šteta je što smo gostima priredili takav prizor. Neko je na ovaj put pošao sa ili iz Kiribatija (Tihi okean), neko iz doskora ratom pogođenih zemalja poput Sirije i Libije. Bila je tu i delegacija SAD. Nedaleko od njih Velika Britanija. I druge bogate zemlje poput Francuske, Danske, Belgije, Nemačke, Južne Koreje.

Bilo je i puno delegacija afričkih država. Tu su bili Zambija, Nigerija, pa i ne tako bogati Zimbabve, Mali ili Burundi. Sa prostora Azije tu su, između ostalih, bili Saudijska Arabija, Indija i Šri Lanka, Uzbekistan, Malezija, Kambodža…

Ne skuplja se ovoliki svet u Beogradu tako često da bismo bili naviknuti na njihovo prisustvo. Iako je reč o manje-više tehničkom skupu, opet je bilo impresivno videti sve te ljude.

Jedino oko čega se sigurno nećemo složiti je ko je najodgovorniji za takav prizor. Reakcija vlasti u vidu postavljanja ograde i dovođenja brojnih policijskih snaga, s ove distance posmatrano, bila je preterana. Oni koji su protestovali sigurno nisu predstavljali opasnost po delegate. Jedino po imidž događaja. Međutim, dotle nas je dovelo uporno izbegavanje dijaloga i konstruktivne rasprave o EXPO izložbi. To je teško, a lakše je samo ih pomeriti iz vidokruga „dragih prijatelja“ iz inostranstva.

Organizacija

S donje strane, prema svečanom ulazu u kongresni centar, nije bilo nikoga osim nekolicine policajaca. S gornje, demonstranti su bili potisnuti u obližnji blok da ih delegati nisu mnogo ni primećivali.

Na ulazu, obavezna KD vrata i mesto za prijave. Ljubazno osoblje je ulazak na događaj učinilo veoma jednostavnim. Od ulaza, redom su se smenjivali prostor za zajedničku fotografiju u centralnom holu, sala u kojoj je tzv. one-stop shop (mesto gde će dobiti podršku za otvaranje pravnog lica u Srbiji, računa u banci i druge administrativne poslove), još jedna sala, press centar, a prekoputa centralno mesto događaja. Bilo je gotovo do poslednjeg mesta ispunjeno. Dobar izbor bine, veliki ekrani, odlično ozvučenje, jasno organizovan raspored sedenja. Organizaciji nema šta da se prigovori.

Uvodni govori očekivani, pohvale na račun svih, približavanje svetu, razvojna šansa i sve što smo već puno puta čuli. Korak u pravom smeru bilo je i omogućavanje medijima da imaju svojih pet minuta sa direktorom Ekspa, kao i sa prvim čovekom organizacije BIE koja je Srbiji dodelila organizaciju Dimitrisom Kerkenzisom. Slabo iskorišćena prilika imajući u vidu da je samo jedan medij imao pitanje za govornike.

Potom su se u press prostoru smenjivali i predstavnici delegacija koji su iznosili svoje impresije. Dobra prilika da se čuje kako oni sve ovo vide.

Korisni saveti

U centralnoj sali program je sledio logičan tok. Najpre je delegatima predstavljena centralna tema izložbe EXPO 2027 – igra.

Koncept im je pojašnjen i kroz konkretne primere kako da organizuju svoje predstavljanje. Kako bi mogli da povežu igru i obrazovanje, ako je to nešto na šta bi želeli da stave akcenat. Recimo, ako bi fokus stavili na to kako učenje zasnovano na igri promoviše inkluziju. Ili kako povezati igru i tehnologiju. Jedan od primera koje bi neka od zemalja mogla da iskoristi jeste predstavljanje uspeha u rešavanju problema kroz igru i tehnologiju.

Delegatima je ovo po svemu sudeći bilo veoma korisno. Fotografisali su svaki slajd, zapisivali, komentarisali.

Slično je bilo i sa narednom prezentacijom u kojoj im je objašnjeno kako da pripreme opis kako će se oni uklopiti u temu EXPO 2027 sa svojim paviljonom.

Potom je usledilo i predstavljanje same lokacije. Glavni arhitekta EXPO 2027 objasnio je da je u skladu sa temom događaja inspiracija za razvoj ovog prostora bilo igralište. Prostor je podeljen u tri dela. Prvi je ulazni, tematski deo, gde će biti otvoreni prostori za događaje, tri tematska i nacionalni paviljon. Sledi izložbeni deo sa sedam velikih hala u kojem će biti smešteni paviljoni svih zemalja. I poslednji deo koji je pravo igralište, sa terenima i otvorenim zelenim prostorima, trgom sa instalacijom koja će tokom dana praviti igru senki, a noću igru svetla.

Lokacija

Gostima je predstavljena i lokacija Ekspa u odnosu na grad. Doduše, pokazan im je samo izložbeni prostor, ali se nije dublje ulazilo u svih 800 i više hektara koji su ušli u obuhvat prostornog plana.

Demonstrirana je i organizacija oko izgradnje kompleksa i sistem koji u svakom trenutku prati dokle se stiglo sa izgradnjom, koliko je ugrađeno betona, koliko čelika, koliko drveta… Mogli smo da čujemo, na primer, da će tri kompanije biti zadužene da to drvo isporuče. A sav materijal od drveta biće iz Srbije.

Usledio je i promotivni video koji pokazuje put od središta grada do Surčina, i sve usputne stare i nove železničke stanice. I ovaj deo bio je, sudeći prema reakcijama delegata, veoma interesantan gostima. Stekli su okvirnu sliku gde se i šta događa i gde je njihovo mesto u svemu tome.

U ovom delu bilo je zanimljivo čuti da se ovakvi projekti razvijaju u periodu od šest do osam godina, a da je Građevinskoj direkciji Srbije ostavljeno da to uradi za tri do 3,5 godine.

Delegati su s pozornice uveravani da je gradnja ubrzana. Očekuje se da će celokupna izgradnja biti završena do septembra 2026.

I još jedna zanimljivost. Beograd ima 1,4 do 1,7 miliona stanovnika, u zavisnosti od metodologije koju koristite, kažu organizatori.

Uz to, treća korisna prezentacija bila je korišćenje posebnog portala za učesnike.

Budućnost Ekspa

Utisak s ovog skupa je da Srbija neće imati problem sa posećenošću Ekspa. Naravno, ukoliko uspe da završi sve potrebne objekte (stadion nije neophodan, ako bude gotovo tim bolje po organizatora).

Izvesno je, ako se odluči za razumnu cenu karata, da će imati dovoljno posetilaca. Možda i povratiti dobar deo novca za organizaciju. Ni ovoga puta nismo čuli tačnu brojku – sada je to bilo „1,2 – 1,3 milijarde evra“, kao da je razlika mala (ne onih 17-18 milijardi koji su za različite infrastrukturne projekte po Srbiji, stavljene pod kapu ovog događaja).

Sa skupa je obećana skora izrada studije opravdanosti i iskazano uverenje da će ekonomska opravdanost biti njome dokazana. Ali, jedno je ekonomska, a drugo je finansijska komponenta.

Slično je bilo i sa rekonstrukcijom pruge do Mađarske – ekonomski bi značajno uticala na sve delove Srbije kroz koje prolazi, ali je finansijski bila svesni gubitak (bar je tako pokazala studija opravdanosti za taj projekat).

EXPO i nije događaj koji treba da donese novac, priznaje organizator. On je tu zbog imidža. Ali, protivnici će reći da se od toga ne živi. Dok je za one koji podržavaju projekat to igralište razvoja, za protivnike je igralište netransparentnosti, korupcije i gaženja propisa.

BIE sve prati

Dobili smo i uveravanja da BIE pomno prati sve događaje u Srbiji u vezi sa EXPO, proteste i kritike medija i različitih grupa. Takođe, da Srbija dvaput godišnje mora toj organizaciji da podnosi izveštaj i odgovori na pitanja. Videćemo vremenom da li je bilo onih teških. Ali, ono što je utisak sa skupa jeste i da prvi čovek BIE istrajava u balansiranju između pobornika i protivnika neumorno objašnjavajući značaj organizacije.

Ali, mora da bude i oprezan. Nije ono što je bacilo senku na ovaj događaj puko pojednostavljenje propisa da bi se doskočilo birokratiji i ubrzala gradnja, kako je članovima izvršnog komiteta BIE, kako prenosi Kerkenzes, objašnjeno iz Srbije. I možda nemaju protivnici Ekspa problem sa tom milijardom i nešto preko. Imaju sa potrošnjom onih preostalih 17 i gde su i kako otišli. Ali, to se ne tiče BIE. I tako u krug. U nekoj boljoj zemlji, ovo bi bio savršen događaj.