Poštar mora da stigne do svakog praga, ali kako da Pošta napravi veći profit

Pošta Srbije je, kako se to zvanično zove, operater univerzalne poštanske usluge. Njome država, baš kao i ostale evropske zemlje, svakom svom građaninu garantuje pravo da mu na kućni prag, ma koliko zabačen on bio, stigne pošiljka, pismo, sudski dopis… Bunt nezadovoljnih radnika, koji skoro mesec dana štrajkuju tražeći da se i njihove plate približe republičkom proseku, otvara pitanje je li ta dužnost ovog, još javnog preduzeća, privilegija ili „omča oko vrata“.

Narednih dana skoro 15.000 zaposlenih u Pošti Srbije moći će da podigne jendokratnu pomoć države. Vlada je odobrila isplatu po 20.000 dinara, ali je prilično neizvesno hoće li ovo umiriti radnike koji štrajkuju, jer je njihov zahtev od početka – povišica od 30 odsto. Sve i da, makar i deo sindikata, pristane, ostaje pitanje kako da ova državna firma u budućnosti obezbedi veće zarade.

Pošta Srbije je, prema zvaničnim finansijskim izveštajima, u 2022. godini imala poslovne prihode od 27,5 milijardi dinara. Godinu je završila sa profitom od 2,7 milijardi dinara. Oko 300 miliona dinara manjim nego godinu pre. Ne bi, međutim, bio dovoljan da jednokratna isplata postane redovna. Za to bi trebalo 3,6 milijarde dinara. Polovinu profita, s druge strane, isčekuje i budžet Srbije.

Univerzalno pravo i obaveza

Podaci sa poštanskog tržišta pokazuju da univerzalna poštanska usluga odnosi najveći udeo. Prema poslednjem godišnjem izveštaju RATEL-a, za 2021. godinu, ona je činila 83,7 odsto obima, ali svega 40,6 odsto prihoda. Na ime 261.833 pošiljaka naplaćeno je 11,26 milijardi dinara. Ostalih, komercijalnih, 51.143 poštanske usluige, koje podrazumevaju i druge operatere, donele su 16,46 milijardi dinara. Tako je 16,3 odsto obima tržišta donelo 59,4 odsto prihoda.

„Univerzalna usluga je zakonom utvrđena kao usluga od opšteg interesa, bez obzira na vrstu mrežne delatnosti, i iz tog razloga je zakonodavac u obavezi da utvrdi mehanizme obezbeđivanja ove kategorije usluga“, ističe se u izveštaju RATEL-a. „Iskustva u poštanskom sektoru Evrope i sveta pokazuju da je univerzalna poštanska usluga teret

davaocima univerzalne poštanske usluge, ali je, sa druge strane, veoma bitna za socijalno-ekonomsku koheziju društva, pa se stoga neprekidno istražuju novi i razrađuju postojeći modeli njenog obezbeđivanja“.

Rukovodilac Modula za poštanski saobraćaj i informacione tehnologije na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, profesor Momčilo Dobrodolac je učestvovao u radnoj grupi koja se bavila transformacijom Pošte Srbije. Nedavno usvojeni zakon predviđa prelazak javnih preduzeća u društva kapitala, pa tako i Pošte Srbije. Od Vlade Srbije se očekuje da pokrene ovaj proces.

„Organizaciona transformacija Pošte Srbije ne može i ne očekuje se da odmah donese profit i poboljšanje“, kaže za Forbes Srbija profesor Dobrodolac. „Potrebno je više uraditi na nivou samog upravljačkog dela preduzeća. Planiranim izmenama formuliše se okvir za upravljanje javnim poštanskim operatorom. U toku je i projekat pri Regulatornom telu za elektronske komunikacije i poštanske usluge, RATEL. Pokušavamo da stvorimo okvir i položaj kakav imaju poštanski operatori u Evropskoj uniji. Očekujemo da će on doneti bolje uslove poslovanja“.

Budžet ili kompenzacioni fond

Stručnjaci pokušavaju da formulišu najefiskaniji način dotiranja ovog preduzeća kako bi pisma, paketi i finansijske uplate, ne stvarajući gubitak, i dalje stizali do najdaljih kutaka Srbije.

“Pošta Srbije sada, na ime toga što je operator univerzalne poštanske usluge, ima rezervisan sektor malih pošiljaka do 50 grama”, objašnjava Dobrodolac. “U tom segmentu imaju vrstu monopola. Videćemo kakav je stav i zaključak radne grupe, ali se traže modeli kako to da se reši. Našim Zakonom o poštanskim uslugama je predviđeno da taj način pomaganja mora da prestane ulaskom u Evropsku uniju. Lično verujem da treba i ranije jer je to u interesu kako preduzeća, tako i korisnika, i da je potrebno definisati drugačije oblike finansiranja“.

Kako ističe profesor Dobrodolac, Pošta Srbije je sada preuzela na sebe finansiranje univerzalne poštanske usluge uz pomenuti monopol, ali on ne donosi dovoljan profit.

„Radi efikasnijeg funkcionisanja treba se baviti operativnim stvarima“, dodaje Dobrodolac. „Budući okvir treba da obezbedi fer uslove za poštanskog operatora pružaoca univerzalne usluge. Države EU pribegavaju dotacijama iz budžeta ili kompenzacionom fondu, koji se puni taksama koje plaćaju drugi komercijalni učesnici na tržištu“.

I druge evropske pošte su troškove univerzalne usluge nadomešćivale monopolom u nekom segmentu poslovanja. Takva praksa je napuštena 2013. Od tada su najčešće prisutna dva modela. Država iz budžeta nadoknađuje taj trošak ili se privatnim operatorima naplaćuje taksa koja se sliva u kompenzacioni fond, a odatle do operatora univerzalne poštanske usluge.

Prednost je razgranata mreža

„Ljudi kada pomisle na Poštu Srbije pomisle na pismo i paket, ali ona nudi daleko više usluga“, napominje Momčilo Dobrodolac. „U svojoj ponudi imaju više od 400 usluga. Pitanje je, međutim, koliko su ljudi za njih čuli. Potencijalne mogućnosti pružaoca univerzalne usluge su ogromne. Leže upravo u razgranatoj logističkoj mreži. To je veliki potencijal za privredu“.

Ilustracije radi, podaci RATEL-a pkazuju da je prihod od rezervisanih usluga, onoga što je realno monopol Pošte Srbije, pre dve godine učestvovao sa 64,4 odsto u ukupno ostvarenom prihodu od poštanskih usluga. Ovaj izvor se konstantno smanjuje. Tako je 2017. iznosio 74 odsto, dok je 2011. iznosio čak 80 odsto.

Izveštaj za 2021. pokazuje da su neke druge usluge u stalnom rastu. Poštanski operatori u Srbiji tada su pružili približno 313 miliona usluga i ostvarili prihod veći od 27,7 milijardi dinara.

„U kontinuitetu od pet godina ostvaruje se rast prihoda od poštanske delatnosti“, napominje RATEL. „U 2021. realizovano je četiri miliona usluga više u odnosu na 2020. godinu, čime je, posle dvogodišnjeg pada broja poštanskih usluga, evidentiran rast od 1,6 odsto. Tokom 2021. godine, uručeno je u proseku 126 poštanskih pošiljaka po domaćinstvu, dve pošiljke više u odnosu na 2020. Od toga je 105 pošiljaka iz domena univerzalne poštanske usluge. Prosečno po stanovniku je uručeno 44 pošiljaka“.

---

Pravci razvoja u svetu

Prema podacima Univerzalne poštanske unije, udeo usluga dostave pisama opašće u ukupnim prihodima operatera sa 50% u 2005. na oko 29% u 2025. S druge strane, udeo prihoda od dostave paketa u istom periodu biće povećan sa 11% na 36%.

Zbog toga su u fokusu diskusija o budućnosti poštanskih operatera u poslednje vreme najčešće pitanja uloge u elektronskoj trgovini.

Primeri iz sveta pokazuju da pošte sa svojom mrežom mogu da ponude onlajn kupovinu i ljudima u najudaljenijim delovima zemlje. Takođe, pojedine pošte uspostavile su saradnju sa velikim onlajn prodavnicama ili su pokrenule sopstvenu onlajn prodaju gde preduzetnici i mala preduzeća mogu da ponude svoje proizvode, a prednost toga je što pošta kao brend garantuje kupcima da kupuju proverene proizvode.

Ono što je takođe u fokusu diskusija o budućnosti pošte jeste i upotreba novih tehnologija, od modernih poštanskih aplikacija (aplikacija Pošte Srbije i na Gugl i na Epl storu ima najviše jedinica), preko četbotova za bržu komunikaciju s korisnicima pa do upotrebe veštačke inteligencije.

Još jedna bitna tema su i načini za optimizaciju poslovanja od analize podataka koja će pomoći u odabiru najefikasnijih ruta za dostavu pa do standardizacije veličine pisama i čitanja adresa napisanih rukom preko unapređenja centara za sortiranje, do nabavke energetski efikasnijih vozila ili novih načina isporuke (npr. električni bicikli).

Pošte razvijenih zemalja uveliko testiraju i dronove kao dostavljače.