Potencijalni kupac NIS-a povezan sa najmanje devet kompanija u Srbiji, većina više ne postoji: U priči i 15 tona zlata

Ranko Mimović, osoba koja je obznanila agenciji Rojters da je preko svoje firme KFT Senator Treasury G.T.7 ponudila ruskom Gaspromnjeftu da otkupi njihov udeo u NIS za dve milijarde evra, povezana je sa najmanje devet kompanija registrovanih u Srbiji. Od kojih osam više ne posluje, dok je jednoj od preostalih privremeno oduzet poreski identifikacioni broj (PIB), a drugoj blokiran račun.

Podaci iz registra pokazuju da je bio ili je vlasnik (odnosno većinski vlasnik) firmi KFT Treasury G.T.7, KFT Treasury G.T.7 Jedan, KFT Treasury G.T.7 Dva, FIA Energy, FIA Aqua, FIA Electricity, FIA Oil, RM Capital, Eko voćar produkt.

Kako se može videti iz podataka, firme koje nose zajednički naziv KFT Senator Treasury osnovane su za delatnost nepomenute finansijske usluge, osim osiguranja i penzijskih fondova.

Sve tri registrovane su u Subotici na adresi Štrosmajerova 6.

Zanimljiv kapital

Prva je osnovana KFT Senator Treasury u martu 2023.

Njen prvi vlasnik i direktor bio je mađarski državljanin Ištvan Mata koji je do novembra 2023. izašao iz kompanije i prepustio je Mimoviću. Prvobitno je bila registrovana za nespecijalizovanu trgovinu na veliko.

U firmu je upisan kapital od čak 207 milijardi dinara. Kako se može videti iz dostupne dokumentacije, nenovčani kapital činile su akcije firme MTB Evrokapital iz Bugarske u vrednosti od 95,9 milijardi dinara. Tu je bilo i 2.000 obveznica Nemačke (German external loan) iz 1924. nominalne vrednosti dva miliona dolara (175,86 miliona dinara). A treći deo nenovčanog kapitala bile su obveznice Narodne republike Kine izdate 1953. godine u vrednosti od 2,6 miliona juana odnosno 34,2 miliona dinara. Sve zajedno – 96,18 milijardi.

Potom 2024. tada već kao vlasnik, Ranko Mimović povećava kapital za još 111 milijardi dinara. Kako se vidi iz dokumentacije uneo je potvrdu o depozitu sa pravom raspolaganja delom: B.S. certificata koju je izdala Union banka Švajcarske 1966. godine. Reč je o količini od – 15 tona zlata.

Ova firma je obrisana 18. avgusta 2025. Ali tog dana prošle godine, njenom podelom, osnovane su druge dve KFT Senator Treasury koje nose u nazivu Jedan i Dva.

Privremeno oduzet PIB i blokiran račun

Kako se može videti iz podataka Poreske uprave, firmi KFT Senator Treasury Jedan privremeno je oduzet PIB. To je učinjeno po članu 26. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

„Ako poreski obveznik ne prijavi sve kasnije izmene podataka u prijavi za registraciju, odnosno ne podnese dokumentaciju i pruži informacije koje zahteva Poreska uprava u roku od pet dana od dana nastanka izmene podataka, odnosno od dana prijema zahteva za dostavljanje dokumentacije i informacija, Poreska uprava rešenjem oduzima poreskom obvezniku dodeljeni PIB do ispunjenja obaveze iz člana 25. tač. 1) i 3) ovog zakona, a primerak rešenja dostavlja banci i organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu iz novčanih sredstava na računu obveznika. Poreska uprava rešenjem oduzima dodeljeni PIB i u slučajevima kada je poreskom obvezniku naložena zabrana raspolaganja novčanim sredstvima preko računa poreskog obveznika otvorenog kod banke shodno čl. 66. i 87. ovog zakona i kada ta zabrana traje duže od godinu dana“, stoji u članu zakona.

Druga firma KFT Senator Treasury Dva, jedina je koja je trenutno u potpunosti „operativna“. Ali ima trenutno blokiran račun. I to za iznos od 9.507,74 dinara, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.

Iz registra NBS se vidi da je od osnivanja povremeno zapadala u kratkotrajne blokade koje su najduže trajale osam dana, a češće po dan ili dva.

Snaga za kupovinu?

Kako se može videti iz zvaničnih podataka, pri podeli osnovne kompanije, firmi KFT Senator Treasury Jedan pripao je kapital od 96,2 milijarde dinara. U KFT Senator Treasury Dva prenet je kapital u iznosu od 111,1 milijardi dinara.

Ono što se vidi jeste da u oba slučaja i dalje raspolažu nenovčanim kapitalom. Kapital je podeljen tako da su firmi KFT 1 pripale akcije bugarske firme i nemačke i kineske obveznice. Zlato je postalo deo kapitala firme KFT Senator Dva.

Ovako visoki kapital u oba preduzeća mogu da daju osnovu da KFT ponudi dve milijarde evra za kupovinu NIS-a jer bi toliki kapital olakšao kompaniji da se, recimo, zaduži za potrebni iznos.

Kada je reč o obe firme KFT Senator Treasury Jedan i KFT Senator Treasury Dva, iz podataka APR-a vidi se da je Ranko Mimović 29. marta ove godine za obe podneo izjave o neaktivnosti.

U njima se navodi da nisu imale poslovnih događaja u 2025. I da u poslovnim knjigama nisu imale podatke o imovini i obavezama. Time su smatrali da su ispunili obavezu u pogledu dostavljanja finansijskih izveštaja odnosno da nisu morali da ih podnose.

Iako je njihova majka firma odnosno ona iz koje su nastali – KFT Senator Treasury – poslovala od 2023. do 2025. – ni ona nije podnosila finansijske izveštaje. Kako se može videti iz podataka APR-a, za 2023. i 2024. je takođe podneta izjava o neaktivnosti (sa istim obrazloženjem), a ni u 2025. nije podnet izveštaj.

Poslovi s energijom?

Firme koje nose naziv FIA su mnogo bliže energetskom biznisu.

FIA energy je imala delatnost distribucija gasovitih goriva gasovodom. Osnovana je 2008. a brisana iz registra APR-a u avgustu 2017. Bila je registrovana u Beogradu. I prošle je kroz stečaj.

FIA Oil bila je registrovana za nespecijalizovanu trgovinu na veliko. Ona je osnovana 2009. ali je brisana 10 godina kasnije odnosno 2019. I ona je kao i prethodna bila registrovana na adresi u Andre Nikolića u Beogradu.

Praktično u istom periodu postojala je i firma FIA Electricity. Bila je registrovana za istu delatnost kao i FIA Oil i takođe je ugašena 2019.

FIA Aqua postojala je od 2008. do 2019. Bila je registrovana za skupljanje, prečišćavanje i distribuciju vode. Na istoj lokaciji je imala svoje sedište kao i prethodne tri. Ono što je razlikuje od drugih jeste da Mimović u njoj nije imao 100% vlasništva već je manjinski udeo imala slovenačka državljanka Ljeposava Lučić – 30%.

Druge delatnosti

Prošle godine iz registra je brisana firma RM Capital, koja je bila osnovana 2019. Njena delatnost bila je „Hoteli i sličan smeštaj“. I bila je registrovana u Beogradu, na Voždovcu.

I na kraju, Mimović je preko firme Eko voćar produkt iz Kruševca bio angažovan i u sektoru hrane. Ova kompanija postojala je od 2005. do 2011. Bavila se preradom i otkupom poljoprivrednih proizvoda. Odnosno njena delatnost bila je Ostala prerada i konzervisanje voća i povrća.

Ponuda od dve milijarde

Kako je juče objavio Rojters, a preneo N1, nedavno osnovana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gazprom Neft i Gazprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji, rekao je njen vlasnik Ranko Mimović, dodajući da je ponuda „u načelu prihvaćena“ od strane ruskih vlasnika NIS-a.

Ponuda kompanije KFT Senator Treasury G.T.7 Two LLC (Senator), koja je osnovana prošlog leta, predstavlja izazov za mađarski MOL, koji pokušava da kupi većinski udeo u NIS-u, koji je pod američkim sankcijama od oktobra prošle godine, piše Rojters.

Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC) uvela je sankcije NIS-u kao deo širih mera usmerenih na ruski energetski sektor zbog rata u Ukrajini, podseća Rojters.

Ona je zahtevala otuđenje akcija NIS-a koje poseduju Gazprom Neft i Gazprom, njegovi ruski većinski vlasnici.

Gazprom Neft je saopštio da priprema prodaju svog udela u NIS-u mađarskoj kompaniji.

„Gazprom Neft aktivno priprema prodaju svog udela u NIS-u mađarskoj kompaniji MOL. Neophodne korporativne i regulatorne procedure su u toku. Kompanija ne vodi nikakve druge pregovore po ovom pitanju“, navodi se u saopštenju poslatom mejlom.

Gazprom i NIS nisu odmah odgovorili na upite Reutersa poslato mejlom.

Obavestili i OFAC

Kompanija Senator je saopštila da je 30. oktobra pokrenula postupak pred OFAC-om kako bi obezbedila dozvolu za kupovinu većinskog udela u NIS-u, te da je 4. novembra obavestila Gazprom Neft o svojim planovima. Na sajtu OFAC-a se navodi da je zahtev „u toku razmatranja uprave“.

Gazprom ima udeo od 11,3 odsto u NIS-u, dok Gazprom Neft poseduje 44,9 odsto. Vlada Srbije ima 29,9 odsto, dok ostatak drže mali akcionari i zaposleni.

MOL je 19. januara potpisao sporazum o kupovini zajedničkog udela Gazprom Nefta i Gazproma u NIS-u. OFAC je ruskim kompanijama dao rok do 22. maja da završe prodaju. Srbija takođe želi da poveća svoj udeo za dodatnih pet odsto.

Mimović je takođe rekao da je 21. aprila obavestio kabinet predsednika Aleksandra Vučića o svojim planovima.

Vučićev kabinet nije odgovorio na upit Rojtersa za komentar.

Vučić je 26. januara rekao da je MOL spreman da plati milijardu evra za većinski udeo u NIS-u.