Praznik, a bez odmora: Ko danas mora da radi – ovo su priče i iskustva radnika

Međunarodni praznik rada 1. maj mnogima je ove godine dao mogućnost da zbog slobodnog dana produže vikend, otputuju, odu na tradicionalni uranak sa prijateljima ili porodicom.

Ili da se jednostavno odmore od svakodnevnih obaveza i provedu vreme sa porodicom.

Dok većina praznik doživljava kao vreme odmora, postoje zanimanja koja „ne poznaju“ takav vid relaksacije.

Zdravstveni radnici, policija, vatrogasci, zaposleni u trgovini, ugostiteljstvu i saobraćaju, radnici na pumpama samo su neki koji rade.

Priče nekoliko radnika otkrivaju sa kakvim se izazovima susreću. Takođe i šta ih motiviše da i tokom praznika ostanu posvećeni svom poslu.

Treći radni praznik od početka godine

Lekar Hitne pomoći Olja Mirković radi i ovog 1.maja. Baš kao što je radila i za Božič i Uskrs.

Kaže da na praznični dan gleda isto kao i na svaki običan – radno. Sistem rada i organizacije je takav da svaka smena pet godina radi za praznike. Ovo je već treća godina za njenu smenu.

„Svaki dan dežuraju 23 ekipe. Radimo po standardnom rasporedu nevezano da li je praznik ili ne. Sastav ekipi je isti“, objašnjava.

U hitnoj službi je već sedam godina i ovaj posao postao joj je rutina. Radi 12 sati dnevnu smenu, 12 noćnu i na to dobija tri slobodna dana. Ti dani veoma joj znače. Vreme maksimalno koristi da bude sa porodicom i posveti se obavezama na specijalizaciji i doktorskim studijama.

„Ovaj posao mora da se voli inače nije za svakoga“

A kako i zašto baš hitna služba? Priča da je posle fakulteta došla na praksu u Hitnu pomoć i tu odlučila da ostane.

„Uklopila sam se u sistem rada, koji iskrena da budem nije za svakoga zbog stresa i svega onog što u jednoj smeni možemo da doživimo“, priča. Kaže da potpuno razume kolege koje to ne bi mogle da rade. Puno je nepredviđenih okolnosti.

„Nekada građani budu pri stresu i panici neprijatni i očekuju nešto što hitna pomoć ne može da pruži“, objašnjava.

Kako izgledaju praznične smene

U većini slučajeva dešava se da intervencije tokom praznika budu na javnom mestu ili zbog saobraćajne nesreće koja se dogodila jer je neko vozio u alkoholisanom stanju. To je jedina razlika u odnosu na „redovne dane“.

Zato i savetuje oprez i da građani ne ulaze u auto ukoliko su pili alkohol.

Govoreći o svom pozivu kaže da nijedan dan nije isti. U proseku ima osam do devet intervencija, nekad ih bude i više – 15. Tada je izuzetno stresno i naporno. Doktorka Olja kaže da joj se, od kada radi u hitnoj, promenio pogled na život. Imajući u vidu sa čime se sve susreće, svesna je da je zdravlje na prvom mestu.

S godinama je naučila da balansira i nosi se sa stresom i odlukama koje mora brzo da donese. A sve bez mogućnosti konsultacija sa kolegama i dobijanja drugog mišljenja.

Timski rad

Kaže da je ovaj posao timski i da nikako drugačije ne može da se radi. Sa njom u ekipi su vozač i tehničar.

„Nekada su situacije takve da je dovoljno da se samo pogledamo i odmah razumemo šta da radimo“, priča. „Ako se ovaj posao radi iz ljubavi i posvećenosti drugačije pada čoveku sve pa čak i da radi za praznik. Jednostavno ovaj posao mora da se voli“.

Najteže i najstresnije situacije su joj reanimacije, naročito one koje se ne završe sa dobrim ishodom. Posebno težak momenat je kada to treba da saopšti porodici pacijenta. S druge strane, najlepši momenat i osećaj sa kojim izlazi iz smene je kada reanimacija bude uspešna i kada nekome spase život.

Izazovi posla

Na pitanje postoji li poziv i intervencija koju posebno pamti ona se priseća žene za koju je javljeno da je povredila glavu. Na terenu je ekipu sačekala druga slika.

Po dolasku na lice mesta žena je ležala bez vitalnih znakova, a bila je reč o srčanom udaru. Porodica u tom trenutku nije mogla da zna to, već su pomislili da je prilikom pada udarila glavu.

„Posle 10 minuta reanimacije uspeli smo da je povratimo i u vozilu do bolnice smo je više puta gubili i vraćali u život. Ali smo uspeli da je prevezemo i uputimo kolegama sa spontanim disanjem i u svesnom stanju“, kaže dr Mirković.

Uvek spremni na poziv

I u Vatrogasnoj stanici Zemun dežuraju za 1.maj. Baš kao i svaki dan, i svaki praznik.

Kako kaže komandir Dobrovoljnog vatrogasnog društva Dušan Jovanović, uvek imaju dežurstva i spremni su da reaguju zajedno sa kolegama profesionalnim vatrogascima koji su u istoj zgradi sa njima.

„Nastojimo uvek da pomognemo sugrađanima kad je neophodno dežurajući u smenama po 12 sati“.

Pravila u ovom poslu nema. Nekada se desi da nema nijednu intervenciju, a nekada ih je više u smeni.

Osim terenskog posla, imaju i u samoj stanici u Zemunu druge poslove poput obuka, sređivanja opreme i vozila.

Najrizičnije situacije

Ovaj posao, kaže, nije lak. Najveći i najteži utisak do sada su na njega ostavile intervencije u kojima ima povređenih ili žrtava.

Pamti situaciju kada su u noći dočeka Nove godine dobili poziv da se na Batajničkom drumu desilo curenje gasa. „Srećom da okolni objekti među kojima je i vrtić nisu radili ujutru jer smo morali da predupredimo i očistimo sve kako ne bi došlo da požara“, kaže Jovanović.

Sagovornik Forbes podseća da je u 95 odsto slučajeva ljudski faktor uzrok požara, a pet odsto udar groma.

Zato ovog 1. maja savetuje da se izbegava paljenje vatre na prostoru koji nije predviđen za to. Kao i da se ne ostavlja smeće za sobom jer se može dogoditi nešto nepredviđeno s obzirom na to da slede sve topliji dani.

Savetuje građanima da kada primete vatru odmah pozovu vatrogasce. Dešava se da uvek pretpostave da je neko to već učinio, što nije slučaj.

Takođe apeluje na vozače da propuste vozila hitnih službi, jer vrlo često nailaze na takve probleme.

Pozitivnija atmosfera

I radnici u trgovinama rade za praznike. Za neke je radno vreme skraćeno.

Amor Hodžić koji radi kao mesar u Maksiju i među prvima mora da dođe na posao kaže da primećuje da je tokom prazničnih dana pozitivnija atmosfera pa je onda i lakše raditi.

Kaže da mu to što mora da porani ne pada teško jer je navikao. „Inače prvi ustajem u kući, pa mi ne smeta da budem prvi i na poslu“, dodaje.

Njegov radni dan u jutarnjoj smeni izgleda tako što pre svih dolazi u radnju, bira meso koje će tog dana ponuditi kupcima, priprema vitrine i na kraju ga izlaže.

Gužve za praznik i odnos kupaca

Na pitanje kako se organizuju u radnji kada su praznici, kaže da ih na odeljenju mesa i ribe u ovoj radnji radi petoro. „Jedan kolega zamolio je da ne radi od petka do nedelje i tako smo se i organizovali u timu. Meni je lično rad za praznike isti kao i svaki drugi dan. Unapred planiramo i dogovaramo kako ćemo i koje smene raditi“, kaže.

Ističe da je odeljenje mesa specifično jer puno ljudi, pogotovo za praznik, voli baš tog jutra da kupi sveže meso za roštilj. Povećan obim posla bude i nekoliko dana pre praznika.

Na pitanje da li bi nešto voleo da se promeni u vezi sa radom tokom praznika, kaže da bi značilo da kupci obave nabavku unapred. Često dođu baš na sam dan praznika i onda se dešava da popodne više nema svega što su želeli da nabave za ručak.

Praznik i dodatna zarada

Andrijana Vučenović, koja radi kao prodavac, potvrđuje da se dešava da potrošači često žele da obave kupovinu popodne, u trenucima kada je najveća gužva, i znaju da budu nestrpljivi.

„Za 1. maj, u odnosu na Novu godinu, očekujem mirniju atmosferu. I kako mi u radnji volimo da kažemo – laganu kupovinu”, kaže ona.

A da li je teško raditi dok drugi odmaraju? Sagovornica kaže da ima pravo na dva slobodna dana nedeljno, tako da svakako jedan deo kolega tog dana ostaje kod kuće, a drugi deo radi.

„Meni je dete odraslo i samim tim mi je u redu da taj dan posmatram kao i svaki drugi. Ali, verujem da bi neki zaposleni kojima taj dan pada kao “radni” i imaju manju decu voleli da su ga proveli sa porodicom“, navodi.

Kaže da praznični rad jeste specifičan jer podrazumeva dodatnu odgovornost. „Za radnika je uvek dobrodošlo svako povećanje zarade, ali je važno i što imamo mogućnost da ako radimo tog dana i zaradimo više“, dodaje.

„Zašto ne radite i 1. januara?“

S druge strane, značio bi i skraćen radni dan. „Nama su praznici kao što su Uskrs, Božić, 1. januar uvek neradni, ali bi bilo dobro da i recimo 1. maja, kao što je slučaj za Badnji dan ili 31.decembar radimo skraćeno“.

Ono što je tu izazov su navike potrošača u Srbiji. „Baš za dan dočeka Nove godine jedna gospođa me je pitala zašto ne radimo 1. januara“, priča Andrijana.

U objektu drugog maloprodajnog lanca, nedelju dana pre Praznika rada rekli su da ne znaju kako i ko od kolega radi za praznik jer nisu još napravili raspored.

Jedna od radnica kaže da ove godine nisu radili za Uskrs te nisu očekivali da će 1. maj biti slobodan, ali da će možda biti skraćeno radno vreme.

Ugostitelji praznuju samo za Božić

Bojan Milenković, menadžer u ugostiteljstvu kaže da će mnoge njegove kolege raditi danas.

„Priroda našeg posla je takva da moramo da uslužimo one koji tog dana odmaraju“, dodaje Bojan.

Na pitanje da li imaju slobodne dane, kaže da se u nekim objektima rad praznikom ne može kompenzovati.

„Nema dovoljno radnika, ali se borimo za to da, ako je ikako moguće, dogovorimo veće dnevnice. Praktično ne radimo jedino za Božić. Sve ostalo su radni dani“, dodaje Bojan.

Nije svima isto

Ipak, nije svim ugostiteljima isto. Zavisi da li je u pitanju hotel, restoran, kafić i gde se nalazi objekat.

Najmanje posla prazničnim danima imaju lokali u centru grada ili na Novom Beogradu.

„Najviše gostiju je na obodima grada i pored reka. Posebno poslednjih godina dolazi do izražaja trend da se 1. maja organizuju venčanja pa, hteli ili ne, mnogi moraju da rade“, priča.

Dodaje da se ne bi bunio da ugostitelji imaju praznične dane kao neki drugi sektori.

„I da to bude zakonski regulisano. A ne da se daje na volju poslodavcima da oni odlučuju da li se radi. Ili da svakako jedan dan u nedelji bude neradan svima u lokalu“, kaže Milenković.