Predsednik je samo na Srbiju mislio, samo za nju radio, a posle decenije standard nam je tek na pola evropskog

Predsednik je samo na Srbiju mislio, samo za nju radio, a posle decenije vlasti standard nam je tek na pola evropskog. Razlog je razvojni model, koji forsira ova vlast, a u kojem se loše upravlja i nema odgovornosti. Tako bi se u najkraćem mogao sumirati ekonomski rezultat Srbije u tom periodu, na koji se u svom novom izveštaju osvrnuo Centar za visoke ekonomske studije.

Dokument pod nazivom „Upravljanje za konkurentnost: polazna ocena ekonomskog upravljanja“ ujedno ukazuje i na ključne razloge zbog kojih ekonomska politika nije imala bolji učinak, makar ne za sve.

Glavni ekonomista CEVES-a Pavle Medić otvorio je predstavljanje izveštaja podatkom da je naša ekonomija stabilno rasla u poslednjih 10 godina, posebno podstaknuta velikim prilivom stranih investicija, izvozom i javnim ulaganjima. Međutim, do 2024. naš BDP po glavi stanovnika stigao je tek sa 41% na 51% proseka Evropske unije. Što je ujedno slika našeg životnog standarda.

I takav rast možda ne bi morao da se posmatra negativno da ga je pratio rast produktivnosti slične brzine. Međutim, po tom parametru smo se pomerili sa 50% na 57% evropskog nivoa. Kako nemamo dovoljan rast produktivnosti, ovom „brzinom“ prosek EU ćemo dostići tek za 25 godina.

Ono što je problem jeste što slabe „motori“ koji su dosad gurali rast Srbije. Investicije u proizvodnju slabe, javna ulaganja u kapitalne projekte su dostigla vrhunac, a „guranje“ građevinarstva odnosno sektora nerazmenjivih dobara neće doneti dovoljan povraćaj.

Štaviše, u najvažnijim oblastima se udaljavamo od EU – u upravljanju odnosno po pitanju vladavine prava i korupcije, oblasti zdravlja, kao i po regionalnim nejednakostima.

Ah, ta Hrvatska i „pumpanje“ plata

Medić je ukazao da Srbija jeste na ekstenzivan način sustigla Evropu po pitanju zapošljavanja. Ali sa rastom zaposlenosti nije dovoljno rasla produktivnost. S druge strane, plate u našoj zemlji su brzo išle naviše. I koliko je Srbija zbog toga izgubila najbolje se vidi u poređenju sa zemljom sa kojom predsednik najmanje voli da se poredi – Hrvatskom.

Dok smo pre 10 godina bili na 71% produktivnosti Hrvatske, a na 39% nivoa zarada, na kraju 2024. su plate došle na gotovo 55%, ali je produktivnost pala na oko 57% one u Hrvatskoj. I tako je naša zemlja izgubila komparativnu prednost u proizvodnji u odnosu na ovu državu, a da nije taj period adekvatno iskoristila.

Slično je pokazalo i poređenje sa Slovenijom.

Problem kursa

Modelu podsticanja ekonomskog razvoja koji je gurala država, sa velikim prilivom stranih direktnih investicija, pomogla je još jedna stvar (ili problem) – jačanje kursa. Slično se desilo i Češkoj sa krunom, ali ta zemlja je „odgovorila“ snažnijim podizanjem produktivnosti.

S druge strane, Srbija je privlačila investitore koji su dolazili zbog nižih troškova rada i niže cene energenata. Zbog karaktera svoje proizvodnje mahom nisu imali prostor da podižu svoju produktivnost. A kada su se suočili sa višim troškovima zbog rasta plata, njihov odgovor bila je selidba iz Srbije. Takođe, oko 60% stranih investicija došlo je u građevinarstvo odnosno sektore nerazmenjivih dobara koji ne podižu kapacitete privrede. Takođe, država se odala velikim sopstvenim investicijima putem netransparentnih ugovora.

I ne samo to, stvoreno je neprijateljsko poslovno okruženje za domaće privrednike, smatra Medić. Mere podrške išle su 9:1 u korist velikih kompanija u odnosu na mala i srednja preduzeća, a da to nije imalo značajnijeg razvojnog efekta.

Dodatni problem koji se javio je visoka inflacija što je iziskivalo mere za njeno suzbijanje odnosno podizanje kamata. To je problem napravilo onima koji se finansiraju na domaćem tržištu dok se velike strane kompanije finansiraju preko matičnih preduzeća u inostranstvu.

Mere za spas

CEVES je još jedna organizacija koja upozorava da ovakav model razvoja nije dugoročno održiv. I da su potrebne mere.

Medić navodi da je jedna od mogućih mera u ovakvim situacijama devalvacija valute, ali je ona sada nemoguća. Pre svega bi podigla cene, a ugrožavanje standarda nije politički prihvatljivo. I dobili bismo još inflacije.

Rešenje ne vidi ni u daljoj „beogradizaciji“ odnosno promociji Beograda kao centra skupih usluga za strance. U ceo taj poduhvat se uklapa i EXPO.

„Zato su jedino rešenje politike za rast produktivnosti“ , smatra Medić.

Podseća da Srbija ima Regionalnu razvojnu agenciju sa svojim regionalnim kancelarijama, koje bi trebalo pojačati i staviti u funkciju razvoja.

Ono što je jednako bitno jeste usaglasiti domaće propise sa evropskim po pitanju dodele državne pomoći što bi dovelo do disciplinovanja u raspodeli i boljeg planiranja.

Potrebno je i eliminisati posebne zakone koji derogiraju sistem javnih nabavki, kao i međudržavne sporazume po kojima se realizuju investicije. Potrebno je i bolje upravljanje javnim ulaganjima.

Šta nedostaje

„U Srbiji ne postoje ciljevi. Mehanizam upravljanja se odvija kroz propisivanje procedura, a ne ciljeva. Naši ciljevi su liste želja. Odgovornost ne postoji jer ciljevi nisu postavljeni“, ističe Medić.

Prema njegovim rečima, veliki problem Srbije je upravljačka struktura koja je centralizovana u funkciji predsednika. Tako je bilo i u vreme Borisa Tadića, podsetio je Medić. Ali i dodao da je „ovaj režim to doveo do ekstrema“.

„Moć je na vrhu. U najvećem delu te piramide imamo „izgubljene“ ljude, bez jasnih odgovornosti. Zato predsednik ide od sela do sela i rešava probleme, kamione na granici, trafo stanice“, podseća Medić.

U takvom sistemu oni na vrhu napreduju, korupcija pomaže da se sistem zaobilazi, a nekolicina ljudi ne može da kontroliše stvari. Ljudi u javnoj upravi koji bi mogli da donesu rešenja je napuštaju.

Domaći privatni sektor je ugušen

Akademik Pavle Petrović potvrđuje da je Srbija od 2017. rasla iznad proseka odnosno brže od zemalja centralne i istočne Evrope i sustizala ih po razvoju. Međutim, taj rast nije bio baziran na rastu produktivnosti i nije dugoročno održiv. „Rast je bio baziran na kvantitetu, na velikom zapošljavanju i investicijama u niskotehnološke grane. Ako ovako nastavi Srbija će imati za jedan procentni poen niži rast nego što može da ima odnosno pašće sa 4% rasta na 3%. Tako nećemo više sustizati zemlje centralne i istočne Evrope i ostaćemo trajno na distanci u odnosu na njih“, smatra Petrović.

Petrović ukazuje da je država ta koja je „gurala“ rast. Naglo su skočile državne investicije, potom i ulaganja državnih preduzeća, pre svega EPS-a i Telekoma. Ostale investicije su ostale znatno niže.

Sada nam padaju i strane investicije, a domaće stagniraju ili čak i one blago padaju.

„Zašto je domaći sektor ugušen? U Srbiji postoji dualni sistem gde za domaći sektor postoji snažno urušavanje vladavine prava. Taj ambijent ih guši. To objašnjava zašto strane investicije rastu. Za njih taj problem ne postoji jer ih štite međunarodni ugovori i dogovori s Vladom. Trebalo bi da utvrdimo uzroke snažnog urušavanja vladavine prava. To je velika koncentracija političke moći na usku elitu. Ta elita iskrivljuje pravila igre. Imamo zakone, ali i njihovo tumačenje i primena ide u njihovu korist. Na granici smo sledeće faze koja se zove zatvorena autokratija. Kad je domaći sektor ugušen nemate ni preduzetništvo ni tehnički progres. Možete državnim putem da pumpate rast, ali to nije održivo“, smatra Petrović.

Paralelni sistemi

S njim je saglasan i profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović koji ocenjuje da se ne krećemo ka uređenom i predvidivom sistemu.

„Postoji sistem, ali to je sistem neformalnih pravila koji paralelno funkcioniše sa postojećim pravnim sistemom. Imate jedna pravila za strane ulagače i dva paralelna za domaće. Za one koji pristaju i one koji ne pristaju na ta neformalna pravila. Taj neformalni sistem parazitira odnosno služi se državnim aparatom. Oni koji se ogreše o ta pravila budu ponekad izvedeni na sud, a nekad budu odstranjeni i odsele iz zemlje i ne znamo šta su im gresi kao što je to slučaj s bivšim ministrom Stefanovićem“, navodi Jovanović.

Prema njegovim rečima, rešenje je da se ta piramida poruši „i to bez ikakve zadrške“. Dodaje da to ipak nije dovoljan uslov da bismo krenuli putem ekonomskog razvoja.

On je ocenio da smo već u zatvorenoj autokratiji gde jedan čovek donosi odluke.

Uprava navikla da sluša vlast

Direktorka CEVES-a Kori Udovički osvrnula se na deo izveštaja koji se bavi pitanjem upravljanja javnim politikama odnosno reformama. Kako kaže, problem je i kulturološki odnosno problem svesti.

„Ljudi u našim institucijama očekuju da slušaju vlast. Ne žele da budu izloženi tome da prekrše neki propis. U Jugoslaviji smo imali SDK kroz koji je prolazila svaka transakcija i njih su kontrolisali ljudi koji nisu želeli da budu korumpirani. Korupcija je došla devedesetih. Treba da pričamo o tome kako da menjamo mentalitet. Sudije i tužioci pokazuju neki otpor, ali mora nešto da se uradi i u upravi. Uprava nameće da bi se zaštititla od neizvesnosti. Zbog toga ne mogu da budu odgovorni za rezultat. U javnoj upravi ne možete da upravljate, morate da intervenišete. Kao ministar neke stvari nisam mogla da sprovedem, morala sam da ima političku zaleđinu“, rekla je Udovički.

Novac

Monetarni stručnjaci za Forbes Srbija: Diše li nam inflacija ponovo za vratom i šta NBS radi tim povodom

Petrica Đaković

Video

Forbes Magazin: Inflacija u Srbiji postala je tvrdokorna kao mrlje na odeći

Forbes Srbija

Početi pripreme za dan posle

Prema njenim rečima, ključna je poruka da možemo da popravimo stvari. Moraju da se promene očekivanja od ljudi i u upravi. I oni moraju da budu pod lupom javnosti, ne samo pravosuđe. Već sada treba krenuti sa pripremom propisa za dan posle, kao i potrebnih informatičkih sistema.

„I dalje u upravi ima dobrih ljudi, ali upravi mora da se menja svest. Da se formiraju ombudsmani. Da se institucijama delegira mogućnost rasuđivanja što sada nemamo. Mi nemamo očekivanja. Stalno govorimo o rušenju i promeni pojedinaca, a ne o tome kako će sve izgledati posle“, reklaje Udovički.

Profesorka Jasna Atanasijević dodala je da ljudi u upravu treba da budu plaćeni kao i zaposleni u bankama. Da se podigne dostojanstvo te profesije jer sprovode važne projekte i upravljaju našim novcem. „Ne treba da se širi narativ da je uprava loša i skupa“, dodala je Atanasijević.

Na panelu povodom predstavljanja izveštaja prisustvovao je i Andžej Bartosijevič ispred Delegacije Evropske unije u Beogradu. On je ukazao da je u Srbiji potrebno unaprediti upravljanje velikim državnim preduzećima. Takođe, potreban je bolji konsultativni proces u donošenju zakona koji se tiču privrede. I dodao je da ne mogu da postoje posebni propisi za svaku pojedinačnu veću stranu investiciju. Potrebno je i povećanje transparentnosti dodele državne pomoći.

Postaviti temelje