Prekvalifikacija i podrška za nju izostaju u Srbiji: Ovi ljudi su ipak odlučili da to učine
Iako se prekvalifikacija danas, kada je sve više deficitarnih zanimanja, čini kao naizgled logično rešenje, onih koji se za nju odlučuju je nedovoljno. To je naročito izraženo kod zanatskih zanimanja.
Za dugoročnije rešavanje ovog izazova potrebna je odlučnija podrška države usmerena na najpogođenije sektore, nedvosmisleno tvrde sagovornici Forbes Srbija. Ta podrška, pak, izostaje, pa je nalazak adekvatnog kadra sve teži.
Dok se nešto ne promeni, kažu oni, radnike ćemo morati i dalje da uvozimo. Ili da se pomirimo sa time da će nas, primera radi, voziti nedovoljno obučeni vozači.
Potraga za vozačima po principu „daj šta daš“
Krenimo od jednog od najpogođenijih sektora – transporta. Procenjuje se da u Srbiji nedostaje oko 20.000 vozača.
Generalni direktor Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja Srbijatransport Beograd Goran Aleksić kaže da je dobar deo kvalitetnih vozača već otišao u inostranstvo.
„Zbog izostanka državne podrške koja postoji u drugim zemljama kroz subvencionisanje obuke za prekvalifikaciju, prinuđeni smo ili da uvozimo radnike ili da zapošljavamo ljude sa nedovoljno iskustva po principu „daj šta daš“, kaže naš sagovornik.
On upozorava da bi takve prilike mogle da imaju dalekosežne posledice.
„Ovo nije problem samo transportnih preduzeća kojima su potrebni radnici. Nedostatak kadra ostavlja posledice na privredu i celo društvo kao korisnike transportnih usluga“.
Prekvalifikacija i interesovanje
Aleksić kaže da ima interesovanja za prekvalifikaciju, ali znatno manje u odnosu na potražnju za tim kadrom.
„Obuke u autoškolama su veoma skupe. Oko 5.000 evra i nekoliko meseci potrebno je da bi se neko prekvalifikovao za vozača. Ovo se naročito odnosi na kategorije C i D. Upravo ovo bi država mogla na različite načine da podrži i tako olakša i kandidatu i poslodavcu“, dodaje on.
Pored manjka vozača, problem je i njihova starosna struktura. Većina njih starija je od 55 godina, a manje od 10 odsto mlađe je od 30.
„Pošto su se vozači obučavali tokom služenja vojnog roka, još kada je on ukinut upozoravali smo da će nastati problem sa manjkom kvalifikovanih vozača. Vremenom će on postati sve izraženiji, a potreba za vozačima na tržištu rada u porastu“, podseća Aleksić.
Kako izgleda prekvalifikacija vozača u praksi
Aleksić ukazuje i na to da treba razmišljati o bezbednosti na putevima i ispravnosti vozila budući da su mnoga preduzeća prinuđena da prihvate svakoga ko im se javi.
Rizik da to bude nedovoljno iskusan kadar je sve veći. Iz istog razloga, transportna preduzeća primorana su da zadrže radnika i kada nisu zadovoljni njegovim radom.
„Poslodavci su svega toga svesni, ali su prinuđeni da ih zadrže i ne otpuštaju, jer nemaju načina da nađu druge radnike“, dodaje on.
Do vozača koji su uspeli da se zaposle nakon prekvalifikacije nije lako doći, jer ih je po svemu sudeći malo.
Izostali su i odgovori GSP Beograd koji ima Centar za obuku vozača.
Iskustvo važno
Vladan V. koji se skoro zaposlio na poslovima vozača u jednoj firmi, a bavio se prethodno drugim zanatskim poslovima kaže da je bilo dovoljno da pokaže poslodavcu da ima vozačku dozvolu, odnosno završenu obuku za C kategoriju koju je obavio ranije.
„Nije mi bio problem da prihvatim taj posao u Srbiji za solidnu platu jer imam od ranije vozačkog iskustva. Ovaj posao nije tako lak kako se čini, podrazumeva veliku odgovornost pre svega zbog bezbednosti, kao i odmor radi održavanja budnosti i koncentracije“, kaže on.
| Poslodavci sve fleksibilniji i velikodušniji Predstavnici sajta za zapošljavanje Infostud potvrđuju za Forbes Srbija da je od 2020. u ekspanziji nedostatak zanatskih stručnih kadrova na koji se žale mnogi poslodavci. Nedostaju vozači, automehaničari, autolimari, koji su i u Evropi prepoznati kao najdeficitarnije zanimanje, kaže Miloš Turinski. Ti radnici su svesni da su traženi na tržištu rada i postavljaju sve značajnije uslove. „Tako recimo, vozači očekuju danas plate između 1.000 i 1.500 evra, a ako voze u inostranstvo više od 3.000 evra. Građevinski radnici podrazumevaju dnevnicu od 50 evra. Zavarivači u zavisnosti od projekta na kome su angažovani zaražuju od 1.000 evra pa naviše. „Imamo u našoj bazi podatak da neki poslodavci u zavisnosti od trajanja projekta nude zaradu od 2.000- 3.000 evra, a jednom prilikom je jedan poslodavac bio spreman da ponudi i platu od 4.000 evra zavarivaču“, dodaje Turinski. Šefovi kuhinja mogu zaraditi i do 3.000 evra mesečno. U jednoj poznatoj pekari u Beogradu nedavno su za Forbes Srbija rekli da burek majstoru mesečno isplaćuju platu od 290.000 dinara. |
Stručnjaci u računovodstvu lako do posla
Zvezdana Pisarević, knjigovodstvom se bavi tri decenije i trenutno vodi obrazovni centar „Ja volim knjigovodstvo“. Kaže da je među svojim „učenicima“ imala i onih koji su zbog plaćenijeg zanimanja i lakšeg nalaženja posla želeli prekvalifikaciju.
Vreme koje je potrebno da se radnici za računovodstvo obuče i nauče osnovama ovog posla je od mesec dana do četiri meseca, koliko traje obuka.
„Polovina mojih kandidata već ima radnog iskustva i želi dodatno da nauči, a druga polovina je poželela da počne da se bavi knjigovodstvom. Oko deset odsto je onih koji žele da promene zanimanje“, navodi.
Kako je prekvalifikacija pomogla jednom ugostiteljskom objektu
I ugostiteljski objekti muku muče sa pronalaskom radnika. Ovaj problem posebno je izražen u manjim sredinama.
Tako su u „Titovoj vili“ na Zlatiboru odlučili da osoblje za rad na recepciji nadomeste kadrom koji izlazi sa učiteljskih fakulteta.
Nastojali su, kažu, da one koji završe Pedagoški fakultet u Užicu nagovore da se prekvalifikuju za rad u turizmu, jer su komunikativni i imaju sposobnosti i verbalne veštine koje se traže na recepciji ili u prodaji.
„Oni se svakako teško zapošljavaju u svojoj struci, a nama fali radnika i shvatili smo da je ovo možda dobro rešenje za sve“, kažu u ovoj vili.
Za obuku za rad na recepciji treba pola godine
Da bi radnici naučili posao i potrebne procedure za rad na recepciji potrebno je pola godine, svedoči Ivana Jovičić.
Njena obuka je podrazumevala da joj iskusnije kolege predoče i upute je u posao koji je posle šest meseci mogla samostalno da obavlja.
Iako je završila Pedagoški fakultet, a potom i master studije računovodstva nije uspela da nađe posao u struci.
Prekvalifikacija za IT više nema svrhu
Trend prekvalifikacije u IT veoma aktuelan do pre dve godine zastao je sa pojavom krize u ovom sektoru.
Ova branša suočila sa „optimizacijom“, odnosno smanjenjem broja radnika i oprezom u zapošljavanju kadra, pa tako kompanije sada biraju isključivo seniore, tačnije iskusniji kadar, a mnogo ređe juniore.
Jedna od onih koja je odabrala srećnije doba da se prekvalifikuje u IT, je Kristina Dženopoljac, diplomirani pravnik. Prelomni momenat da promeni struku za nju bio je 2014.
Tada je, kako priča, njen suprug, koji je već radio u IT struci došao sa jedne konferencije i rekao da je čuo da će Evropi do 2020. biti potrebno milion programera.
„To me je motivisalo da razmislim o promeni profesije. Konsultovala sam se sa prijateljima iz IT industrije i prvi korak bio je učenje osnovnih programerskih koncepata putem onlajn platformi“, priča svoje iskustve Dženopoljac.
Tu je stekla osnovna znanja iz programiranja.
Kako izgleda kad pravnik pređe u IT
Pre nego što se odlučila za IT, radila je kao pripravnik u advokatskoj kancelariji u Kragujevcu, gde je stekla iskustvo u struci.
Tokom prekvalifikacija, shvatila je da je više privlači svet tehnologije, posebno mogućnost da putem kodiranja kreira konkretna rešenja i doprinosi rešavanju stvarnih problema.
Nakon učenja na onlajn platformama upisala je intenzivne kurseve koje je organizovao IT klaster iz Kragujevca.
Ceo proces prekvalifikacije, uz konstantno učenje i rad, trajao je oko godinu dana.
Ipak Kristina kaže da nema kraja obukama jer u IT industriji učenje nikada ne prestaje, jer se tehnologije i alati brzo razvijaju.
Kada je odlučila da se prekvalifikuje imala je sreće da se na tržištu rada pojavila ogromna potražnja za IT stručnjacima.
Danas radi kao Senior Software Engineer u međunarodnoj softverskoj kompaniji koja ima značajno prisustvo i tim u Srbiji.
Fokus njenog rada je na razvoju fintech aplikacija. Takođe i sama je postala predavač na obukama koje je ranije pohađala.
Interesovanje za IT obuke sada sve manje
U kompaniji Kvantoks tehnolodži koja ima svoju akademiju u kojoj obučavaju kadrove kažu da su na programima obuke do pre dve godine imali veliki broj ljudi medicinske ili farmaceutske struke, kao i pravnike. Taj trend prekvalifikacija je sada stao.
„Imali smo kandidata koji je napustio posao u apoteci i prekvalifikovao se, dali smo mu nakon obuke da testira jedan softver, solidno se snašao i išao je nekim redom, dve godine junior, potom do mediora“, navodi Srđan Sakić.
Programi prekvalifikacije u Kvatoksu i dalje postoje, ali je kandidata za njih sve manje, jer su se smanile i potrebe za ovim kadrom.
Duže se traži i posao
U okviru besplatnog projekta IT Bootcamp, kažu da nisu osetili pad u broju prijava zainteresovanih pojedinaca koji žele da promene karijerni pravac odnosno prekvalifikacija.
Primetna je smanjena potražnja na tržištu u poslednje dve godine, što se najviše ogleda u produženom periodu traženja prve prilike za zaposlenje, kaže Milena Đorđević, menadžerka IT Bootcamp projekta.
| Mladi kao poseban problem na tržištu rada Stopa nezaposlenosti mladih je prema poslednjim podacima 20,2 odsto i znatno je veća od prosečne. Sa druge strane, mladi imaju drugačija očekivanja od poslodavaca, poput fleksibilnog radnog vremena i stabilnog radnog okruženja, pokazuju podaci sajta Infostud. Sve ređe, međutim, pokazuju interesovanja da se bave zanatima. Tome svedoči i primer Građevinske škole u Beogradu koja duže od pet godina nije upisala nijednog đaka na smerove – zidar, tesar i armirač, iako ovi poslovi spadaju u dobro plaćene. Biljana Njergeš iz Zrenjanina, međutim, obrnut je primer. Napustila je posao prodavca u salonu automobila i posvetila se zanatu, odnosno odlučila da pomogne suprugu Milanu Gagiću koji se bavi molerskim poslom. Među pomoćnicima su imali veliki broj mladih koje su pokušavali da obuče. Ipak, oni često odustanu kada shvate da posao nije lak. U Zrenjaninu je, na primer, dnevnica za pomoćnike 3.000 dinara, a 5.000 za majstore. U većim gradovima poput Novog Sada dnevnica je i 50 evra. |