Prelazak EPS-a u AD na papiru popravio rezultate javnih preduzeća: APR objavio kako je poslovala privreda u 2023
Ko bi rekao da jedno preduzeće može da promeni „krvnu sliku“ privrede. Možda zvuči preterano, ali promena pravne forme Elektroprivrede Srbije iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo preokrenula je godinama uobičajena dostignuća pojedinih delova naše poslovne zajednice.
Tek objavljeni izveštaj Agencije za privredne registre o poslovanju privrede u 2023. godini, između ostalog, navodi da su finansijski kapaciteti javnih preduzeća za trećinu manji. Sada im je poslovna imovina vredna 1.950 milijardi dinara, a kapital 1.124 milijardi dinara.
„To je posledica promene pravne forme EPS Beograd AD, a javna preduzeća su istovremeno zabeležila i blagi pad stepena ukupne zaduženosti, sa 0,86 na 0,84“, stoji u izveštaju.
Izlazak EPS-a iz društva javnih preduzeća moglo je da utiče i na neke druge promene.
„Javna preduzeća su poslovala sa više nego prepolovljenim negativnim neto obrtnim kapitalom, 148,4 milijardi dinara, a za finansiranje celokupne stalne imovine i zaliha nedostajali su im dugoročni izvori u vrednosti od 276,3 milijardi dinara“, vidi se u izveštaju.
Podaci pokazuju da je ukupan gubitak javnih preduzeća sa 579,5 milijardi dinara iz 2022. pao na 291,9 milijardi lane. Upravo je u sektoru snadbevanje električnom energijom, gasom i parom pao sa 362,3 milijarde na 63,9 milijardi dinara. Broj zaposlenih je sa 110.157 smanjen na 89.651.
S druge strane, ukupan gubitak privrednih društava na kraju 2023. godine od 4.037 milijardi dinara je povećan za 1,7%, dok je gubitak iznad visine kapitala, 1.605 milijardi dinara i manji je za 2,3% od godine pre.
Prerađivačka industrija i dalje vuče
Finansijski kapaciteti privrede najvećim delom su skoncentrisani u prerađivačkoj industriji – 5.024 milijardi dinara poslovne imovine i 2.314 milijardi dinara kapitala. Ovaj sektor je prvi po ukupnim obavezama, 3.175 milijardi dinara, koje čine više od petine ukupnog duga privrede. Prvi su i prema vrednosti sopstvenih izvora finansiranja, 1.815 milijardi dinara, sa udelom od 20,4% na nivou privrede.
„Sa vrednim finansijskim kapacitetima poslovali su i sektori trgovina na veliko i malo – 3.882 milijardi dinara poslovne imovine i 1.600 milijardi dinara kapitala, kao i građevinarstvo sa 3.069 milijardi dinara poslovne imovine i 1.139 milijardi dinara kapitala i snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija koja je imala 2.332 milijardi dinara poslovne imovine i 1.279 milijardi dinara kapitala“, podaci su APR.
Najveći rast finansijskih kapaciteta lane je imalo informisanje i komunikacije. Poslovnu imovinu su uvećali za 20,2%, a kapital za 18,2%.
„Gledano prema veličini privrednih društava, oko polovine poslovne imovine i kapitala poseduju velika društva, 11.478 milijardi i 5.543 milijardi dinara. Ona su pribavila i najveći deo pozajmljenih izvora finansiranja i koristila su najviše sopstvenog kapitala, pri čemu je stepen ukupne zaduženosti gotovo ostao na nivou iz prethodne godine – 1,10“, napominje APR.
Malima teško
Mikro privredna društva su i dalje poslovala uz narušen finansijski položaj, te su kumulirala gubitak veći od vrednosti kapitala i finansirala su se uglavnom iz pozajmljenih izvora.
Sa aspekta veličine privrednih društava, najviše gubitka, skoro polovinu, nose mikro društva. Reč je o 1.852 milijardi dinara. Kod njih je i najveća stopa izgubljenog kapitala – 102,3%. Značajan iznos gubitka evidentirali su i veliki sistemi (1.195 milijardi dinara), ali je kod njih stopa izgubljenog kapitala najniža (17,9%).
Gledano po sektoru, ukupne gubitke najviše je nagomilala prerađivačka industrija. Kod njih je kumuliano 27,7%, slede trgovina na veliko i malo i snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija.
Sve u svemu, ipak, bolje
U 2023. godini privredna društva su poslovala sa pozitivnim neto obrtnim kapitalom od 503 milijardi dinara, koji je 6,7 puta veći od prošlogodišnjeg. Istovremeno, za finansiranje stalne imovine i zaliha u celosti nedostajalo im je 2.950 milijardi dinara dugoročnog kapitala, što je za 8,5% manje nego u prethodnoj godini.
„Na blage pozitivne tendencije u delu likvidnosti ukazuje i porast racija opšte likvidnosti sa 1,01 na 1,05 i racija tekuće likvidnosti sa 0,65 na 0,69“, ističe APR. „Najveću vrednost pozitivnog neto obrtnog kapitala, a ujedno i njegov najveći rast, zabeležio je sektor trgovina na veliko i malo, ali mu je za optimalno finansiranje nedostajalo 448,7 milijardi dinara dugoročnog kapitala“.
Prema visokom pozitivnom neto obrtnom kapitalu izdvajaju se i sektori prerađivačka industrija i rudarstvo, kojima je za stabilno poslovanje bilo neophodno još 816, odnosno 20,7 milijardi dinara dugoročnog kapitala.
„U uslovima finansijske neravnoteže, sa najvećim iznosom negativnog neto obrtnog kapitala, poslovala su privredna društva u sektorima stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti i snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija“, vidi se u izveštaju.