Prepakivanje vlasničkih udela u NIS-u: Mogu li se na ovaj način zaobići sankcije

Drugi put u poslednjih nešto više od pola godina, menja se vlasnička struktura u NIS-u. Najpre je krajem februara ove godine, uoči očekivanja da će stupiti na snagu američke sankcije, Gaspromnjeft smanjio svoj udeo u srpskoj naftnoj kompaniji sa 50 na 44,85 odsto. Istovremeno, za toliko je povećan udeo Gasproma. On je, naime, dobio 11,3 umesto dotadašnjih 6,15 odsto udela.

Prošlog petka, sada uoči nagoveštaja da je došao kraj odlaganju primene sankcija, desilo se još jedno prepakivanje vlasništva. Ovoga puta je Gasprom bez naknade svoj udeo, sem jedne akcije, preneo na povezano preduzeće. Dakle, akcionarsko društvo Intelidžens registrovano u Sankt Petersburgu postalo je tako vlasnik ovih 11,3 odsto akcija. Gasprom je, barem formalno, praktično ostao bez suvlasničkog udela u NIS-u.

Dokument o ovom najnovijem prepakivanju otkriva da je firma Intelidžens deo Gasprom grupe, kao i da su joj akcije prebačene bez naknade. Kao odgovorno lice naveden je Vsevold Stanislavovič Vorobev. On je, inače, član odbora direktora NIS-a, ali i direktor firme Gasprom kapital doo.

Podsetimo, najnovije promene dešavaju se u iščekivanju odluke američke Kancelarije za kontrolu inostrane imovine (OFAC) 26. septembra. Da li će još jednom odložiti početak primene sankcija, pošto je to OFAC uradio nekoliko puta. Ili će, a kako je to nagovestio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ovoga puta to odlaganje izostati, a sankcije početi da se primenjuju.

Forbes Srbija analizirao je šta može doneti ovo tek formalno prepakivanje vlasničkih udela. Pogotovo što od prvog trenutka nema sumnje da se iza Intelidžensa zapravo krije ruski Gasprom. I da li se i šta promenilo u pregovorima na relaciji Vašington – Moskva – Beograd pa je odlaganju došao kraj.

Kozmetika

Za nas bi najbolje bilo da iza ovog prepakivanja vlasništva zapravo stoji neki dogovor pregovarača u ovom procesu odlaganja sankcija NIS-u, odnosno da je to bio uslov OFAC-a koji je ruski vlasnik sada formalno ispunio. Ipak ne verujem da se to zaista i desilo. Ovo za Forbes Srbija kaže berzanski analitičar Nenad Gujaničić.

On podseća da većinski vlasnik NIS-a svih ovih meseci ne otkriva ništa u vezi sa svojim namerama, ali je jasno da ne želi ni da suštinski proda vlasnički udeo. Ni državi Srbiji, a ni nekoj trećoj strani.

„To je jasno i sada kada je Gasprom 11,3 odsto akcija preneo na neko povezano preduzeće, što je zapravo samo kozmetička promena koja može, ali i ne mora uticati na sudbinu sankcija, a time i NIS-a“, kaže Gujaničić.

I Goran Radosavljević, profesor FEFA, smatra da ova vlasnička promena ne donosi ništa.

„Prebacivanje vlasničkog udela sa Gasproma na neki kvazi investicioni fond koji je pod njihovom kontrolom može biti pokušaj da se eventualno olakša prodaja. Ne tvrdim da će do toga doći, ali u slučaju da razmatraju takvu opciju, proceduralno bi bilo lakše da to obave preko investicionog fonda nego kada su akcije u direktnom vlasništvu Gasproma“, kaže Radosavljević.

On upozorava da se ovde stalno prenebregava činjenica da je na listi sankcija direktno NIS. A ne samo njegov ruski većinski vlasnik.

Moguće novo odlaganje

NIS je još jednom zatražio od OFAC-a da prolongira primenu sankcija iz februara, a rok ističe 26. septrembra. Prethodno je, po prvi put od usvajanja ovog paketa sankcija, predsednik Srbije izjavio da „se plaši“ da novog odlaganja nema. Tačnije, da će ovoga puta sankcije NIS-u početi da se primenjuju. Dodatno, tvrdi da će pokušati da prilikom posete Njujorku razgovara sa američkim ministrom finansija. Tema je upravo NIS i šteta koju bi ovoj kompaniji donele sankcije.

Radosavljević smatra da je i u smislu odlaganja sankcija od februara do sada već „urađeno mnogo“. Iako NIS trpi štetu u poslovanju i otežano posluje i bez sankcija, očigledno je postojala neka namera američke administracije da mu to poslovanje ne bude sasvim ugroženo.

On, međutim, dodaje da nije izvesno da novog prolongiranja neće biti. Ne veruje, sa druge strane, ni u to da može doći do ukidanja sankcija.

„Te sankcije je donela bivša administracija, ali to ne znači da ova ima nameru da ih ukine, samo ne zna kako. Ukidanje bi moglo biti deo ukupnih pregovora Moskve i Vašingtona, ali vidimo da to ne ide sjajno. Ovako, američka administracija prolongira rok za primenu, ali samo kao jednomesečno odlaganje. I onda procenuje šta će za narednih mesec dana. Suština je da administaciji u Vašingtonu važnost toga nije ni na nivou statističke greške“, kaže naš sagovornik.

I Gujaničić kaže da njemu ni Vučićeva izjava, a ni najnovije vlasničko prepakivanje, nisu garancija da će sankcije stupiti na snagu 26. septembra. Izjavu predsednika Srbije tumači kao, po njega, win-win situaciju.

„Ako se sankcije odlože ponovo, to će biti njegova pobeda u smislu da je on svojim angažmanom i zalaganjem to omogućio. Ako se ne odlože, ispašće kako je na vreme na to upozorio“.

Ko pregovara i u ime koga

Kako su Forbes Srbija ranije rekli izvori bliski Vladi, pregovore oko odlaganja sankcija vode isti lobisti kao i pregovore u vezi sa carinama. Ako je suditi na osnovu onoga što se desilo sa carinama, nije nemoguće da je odlaganju došao kraj.

Gujaničić kaže da je njegov utisak da Srbija zapravo ni ne učestvuje u tome, odnosno da te pregovore vode lobisti Gasproma.

Radosavljević, pak, smatra da tu ima raznih lobija. On veruje da ima i naših, odnosno hrvatskih, mađarskih. Lobista zemalja koje imaju interes u tome da NIS ne bude pod sankcijama.

„NIS bi trpeo ozbiljnu štetu. Već sad ima otežano poslovanje. Zato sam siguran da i sama kompanija ima svoje lobiste, ali verujem da ima uplitanja i države, odnosno njenih lobi grupa“.

Naš sagovornik podseća da je NIS već najavio prodaju svog biznisa u Bugarskoj, da njegovi finansijski pokazatelji za prvih šest meseci pokazuju probleme sa poslovanjem. I u njegovom je direktnom interesu da na sve načine pokuša da odloži sankcije.

Poslovanje NIS-a

Podsetimo, NIS je u prvih šest meseci ove godine iskazao gubitak od 3,6 milijardi dinara. Kako je tada saopšteno iz kompanije, ovakav rezultat posledica je „kompleksnih okolnosti i poslovanja u uslovima sankcija“.

„Pored sankcija, na ostvarenja NIS-a uticali su i pad cena nafte na svetskom tržištu za 15 odsto u poređenju sa prvim polugodištem 2024. godine, efekat skupih zaliha nafte i naftnih derivata, kao i negativan finansijski rezultat HIP Petrohemije“.

Takođe, Naftna industrija Srbije najavila je početkom avgusta da je Upravni odbor NIS-a odobrio prodaju filijale NIS Petrol Bugarska. Kako su preneli tamošnji mediji ova odluka posledica je problema sa kojima se NIS suočava u poslovanju u toj zemlji.

U Bugarskoj, NIS upravlja sa mrežom od 22 benzinske stanice.

NIS je ranije ove godine saopštio da razmatra izlazak iz poslovanja i u Rumuniji, gde je vlasnik 19 benzinskih stanica, iz istih razloga kao i u Bugarskoj.