Stanje u IT industriji iz ugla juniora, mediora i seniora: Zlatno doba je prošlo, niko više nije siguran

Kriza u IT industriji koja je „pik“ na tržištu Srbije dostigla polovinom prošle godine i dalje je prisutna, ali se situacija polako i bojažljivo popravlja, kažu predstavnici kompanija, ali i stručnjaci, zaposleni u IT industriji.

Prekvalifikacija za koju je veliko interesovanje vladalo pre krize definitivno je manje u ekspanziji jer sada niti ima lakog zapošljavanja u IT niti lakog novca, ali ni beneficija i pogodnosti koje su postojale ranije, kažu IT stručnjaci za Forbes Srbija.

Nesumnjivo najgore su u krizi prošli juniori jer su se kompanije uglavnom odlučivale da kod donošenje nepopularnih mera seku baš na njihovim radnim mestima i najpre otpuste njih i sada im je najteže da nađu novo zaposlenje u sektoru upravo zbog specifičnosti situacije i toga što se kompanije sada uglavnom opredeljuju za iskusniji kadar i opreznije pristupaju zapošljavanju.

Ipak, ima i drugačijih primera.

Forbes je istraživao kako iz ugla juniora, mediora i seniora u IT industriji sada izgleda stanje na tržištu.

Presek stanja

Predstavnici sajta HelloWorld kažu da se od prošle godine tržište IT suočava sa izazovnom situacijom i da je manje zapošljavanja nego prethodnih godina.

„Prošle godine bilo je 50 odsto manje oglasa za posao u odnosu na 2022. Primetno je da i u ovoj godini imamo manje oglasa za posao nego 2023, ali ima kompanija koje polako počinju da zapošljavaju“, navodi Marko Vučetić.

Ističe da junior programeri sada daleko teže dolaze do posla jer se kompanije više odlučuju za seniore ili mediore jer ih je lakše „uvući u posao“ i lakše se prilagođavaju zbog iskustva.

Sve vidljivija je i upotreba veštačke inteligencije, odnosno u okviru svih kompanija i sistema radi se dosta na razvoju proizvoda koji su bazirani na vestačkoj inteligenciji.

Ipak, sporadično se dešava i da neke firme zbog rasterećenja kadra otpuste seniore i oni budu dostupni na tržištu što se ranije retko dešavalo.

Odnos mediora, seniora i juniora u kompanijama je sada u rasponu 60 : 30 : 10 odsto.

Kada je reč o sistemu napredovanja, ranije su se juniori lakše „prebacivali“ na mediore i mediori na seniore, a sa svakim napredovanjem podrazumeva se i veća plata, a sada se kompanije ipak teže odlučuju na to da daju povišice.

Podaci sajta HelloWorld pokazuju da prosečna plata seniora iznosi oko 2.250 evra. Mediori zarađuju između 1.450 i 1.550 evra, a juniori između 900 i 950 evra.

Juniorski opseg iskustva je do dve godine, zatim od dve do pet godina u sektoru rade mediori, a seniorima se smatraju oni koji su u angažmanu u IT više od pet godina.

Pre krize postojao je trend prekvalifikacije, a sada je došlo do pada interesovanja kandidata jer se kompanije teže odlučuju na to da zaposle prekvalifikovanog radnika u odnosu na nekog ko već ima neko znanje u ovoj oblasti.

Program prekvalifikacija zavisi od pozicije do pozicije, a najčešće traje od šest meseci do godinu dana.

Senior mora da ima i seniorski rezultat

Rukovodilac odeljenja za upravljanje projektima u kompaniji Quantox Technology Srđan Sakić kaže da, što se tiče sigurnosti seniora u odnosu na mediore i juniore, veruje da je stanje slično u svim industrijama te da oni sa više iskustva ipak imaju veće šanse da sačuvaju ili pronađu novi posao.

Ukazuje i na to da ne treba gledati samo koliko godina iskustva neko ima već i radne navike i rezultate:

„Okruženje koje je postojalo u IT-u poslednjih godina, velika primanja, nedovoljno radne snage, poslovne ponude na svakom koraku, tako da su ljudi mogli da nađu novi posao za jedan dan je kod jednog procenta ljudi izazvalo to da su zaboravili da pored toga što su seniori oni moraju da imaju i seniorski rezultat. Sve se to sada stabilizuje od krize i pored godina iskustva se posmatraju i radne navike i rezultat, tako da sada primećujem da neko sa boljim radnim navikama i rezultatom može da prođe bolje nego neko ko ima samo više iskustva“, dodaje Sakić.

Primećuje da se obim posla definitivno povećao jer su se timovi smanjili.

Nastupila je optimizacija, ali opet obim posla se samo normalizovao, mišljenja je Sakić.

Problem koji muči seniore u nešto većem procentu nego mediore i juniore su primanja koja su ranije značajno rasla, a koja zbog trenutne situacije više neće pratiti taj trend.

„Takođe, neće moći više da se bira kao ranije, projekti, okruženje, lokacija kancelarije. Moraće da se prave veći kompromisi“, naglašava sagovornik.

Sakić navodi i primer iz ličnog iskustva jer ga je, kako priča, od početka godine nekoliko senior programera, iskusnih i vrednih, koje bi uvek preporučio nekome, pitalo da li zna ili može da im preporuči projekat ili posao. To je bilo nezamislivo pre krize, ali sada su se firme za koje su radili zatvorile.

Ranije posao još iz studentske klupe, sada je to nezamislivo

Aleksandar Stanković, koji radi kao projektni menadžer na poziciji juniora u jednoj kompaniji, kaže da je prvi posao našao još dok je bio student četvrte godine tehničkog fakulteta odnosno praktično iz studentske klupe nakon što je posetio jedan od sajmova zapošljavanja gde je ostavio CV.

To je bilo neposredno pre krize 2021. i kako dodaje, sada bi takva šansa bila malo verovatna zbog stanja na tržištu.

Nakon određenog vremena promenio je poslodavca i prešao u drugu kompaniju.

„U proseku, dva-tri meseca mi je kao početniku trebalo da se uhodam i upoznam sa aktivnostima i procedurama. Potrebno je bilo upoznati se sa tehnologijom i projektima, ali se od projektnog menadžera ne očekuje da ih detaljno poznaje već da razume suštinu i koncept“, priča Aleksandar.

Kaže da je zadovoljan trenutnom pozicijom i timom sa kojim radi.

Izazovi u klasičnom PM poslu su često kompleksnost projekta, kao i razni stejkholderi – drugi interni timovi, klijenti, menadžment te komunikacija može da oduži vreme realizacije projekta.

„Ono što sam primetio je da zbog stanja na tržištu rada menjanje posla traje duže nego pre krize zbog manjka novih radnih mesta, kao i da kompanije ne nude benefite koje su nudile pre krize, poput rada od kuće, edukacije, službena putovanja i slično“, dodaje sagovornik.

Kaže i da je broj novih pozicija u odnosu na isti period prethodnih par godina manji za skoro 50% i pronaći prvi posao kao junior projektni menadžer nije lako.

Ono što otežava je situacija na tržištu kapitala što je dovelo do toga da se brojni projekti u industriji ne pokreću zbog visoke cene zaduživanja, pogotovo kada se uzme u obzir da mnogi projekti tek nakon nekoliko godina postanu profitabilni, a vrlo često i budu ugašeni zato što nisu ostvarili profit, dodaje naš sagovornik.

U takvim situacijama mnoge kompanije odlučuju da ne zapošljavaju, a imali smo i slučajeve gde su neka zvučna imena i veliki sistemi otpuštali značajan broj ljudi pogotovo juniore, dodaje on.

Kada je reč o tome kako se kriza u IT odrazila na sve ponasob, juniore, mediore i seniore i u kom segmentu su promene najvidljivije, Aleksandar kaže da manji broj otvorenih pozicija smanjuje mogućnost pregovaranja za zaposlene.

Takođe, neke kompanije su organska napredovanja i povišice maksimalno smanjile kako bi uštedele kapital.

Novi izazov za mediore

Anastasia Engelhardt koja se u IT sektoru obrela nakon prekvalifikacije i sada je na poziciji mediora kaže da brzo prilagođavanje na porast tehnologija za mediorske pozicije uključuje intenzivno učenje i posvećivanje znatnog dela slobodnog vremena za sticanje novih veština, što često nadmašuje zahteve van IT sektora.

Poslodavci, recimo, sada traže da medior QA inženjeri savladaju širok spektar veština, uključujući automatizaciju API i UI testiranja, manuelno testiranje, posedovanje ISTQB sertifikata, upotrebu CI/CD alata, te poznavanje najmanje dva programerska jezika i tri frejmvorka, kaže sagovornica.

Kada je reč o perspektivama IT tržišta iz pozicije mediora, granice te pozicije nisu uvek jasno definisane, što može doneti izazove u pronalaženju posla.

„Ipak, situacija je značajno bolja u odnosu na prethodnu godinu. Lično se susrećem sa izazovom brzog prilagođavanja na porast broja tehnologija koje se traže na mediorskim pozicijama, a koji su već na nivou onih za seniorske pozicije od pre samo tri godine. U budućnosti, očekujem sve veću potražnju za stručnjacima u oblastima veštačke inteligencije i za onima koji uz tehnološke veštine poseduju i izražene soft skils, jer to su kvaliteti koji nas razlikuju od mašina“, kaže sagovornica.

Kriza je, dodaje, znatno uticala na IT sektor, naročito kroz smanjenje broja dostupnih oglasa za posao i povećanje konkurencije za pozicije na nivou mediora.

„Značajne promene su se dogodile i u pogledu rada van kancelarije, manje kompanija nudi potpuno udaljene pozicije, što posebno pogađa osobe iz manjih mesta ili one koje iz zdravstvenih razloga ne mogu da putuju. Napredak ka višim pozicijama je složen proces, posebno za one koji imaju porodične obaveze i manje slobodnog vremena, što može usporiti njihov karijerni razvoj“.

Uprkos opštem padu interesovanja za IT ovog proleća, koji je primetan zbog trenutne ekonomske situacije, još uvek postoji grupa motivisanih pojedinaca koji ulaze u ovaj sektor.

Proces prekvalifikacije može biti različit za svakog pojedinca, zavisno od njihovog predznanja i specifičnih tržišnih uslova. Generalno, proces može trajati od četiri meseca pa i do 18 meseci.

„Preporučujem svakome ko razmišlja o prekvalifikaciji da prvo analizira koje meke veštine poseduje i kako one mogu biti primenjene u IT sektoru, te da potom detaljno istraži koje tehničke veštine su potrebne za željenu poziciju“, ističe Anastasia.

Njen kolega Aleksandar kaže da ukoliko neko želi da se prekvalifikuje, znanje stranih jezika – engleskog, ali i nemačkog – je obavezno, kao i određeno korporativno iskustvo.

Pojedini sertifikati poput “Scrum product owner” i “Scrum master” su dobra prilika da se stekne teorijsko znanje, navodi Aleksandar Stanković.

I Anastasia napominje da je trenutno na tržištu najteže onima bez iskustva, posebno juniorima.

„Uslovi za zapošljavanje su stroži, a neke kompanije su počele da zapošljavaju mediore čak i na pozicije koje su tradicionalno juniorske. Konkurencija je velika, ali to ne znači da je nemoguće pronaći posao. Važno je imati bogato predznanje i iskustvo, koje može uključivati i učešće u volonterskim ili manjim projektima kako bi se stekla potrebna praktična znanja, dodaje sagovornica.

Akcenat će u narednom periodu biti na soft skills, odnosno veštinama koje podrazumevaju asertivnu komunikaciju, pregovaračke veštine, i veštine prezentacije, koje su izuzetno važne u svakodnevnom radu.

Napredovanje ka višim pozicijama zahteva ne samo sticanje iskustva, već i kontinuirano učenje i doprinos projektima, što nije jednostavno, ukazuje.

„Ove godine sam na primer, fokusirana na učenje novih programskih jezika i tehnologija, kao i na polaganje za viši nivo ISTQB sertifikata kako bih unapredila svoje tehničke veštine. Međutim, izazov mi predstavlja nedostatak slobodnog vremena zbog porodičnih obaveza“, kaže ona.