Privatni detektivi u službi kompanija: Kako se otkrivaju poslovne prevare, prate zaposleni i utvrđuju lažna bolovanja

Da li ste znali da mnoge kompanije nikada ne zaposle radnika pre nego što ga „provere“? I to detaljno. Angažovanjem privatnih detektiva. Mnoge detektivske agencije igraju ključnu ulogu u korporativnoj bezbednosti. Od istraživanja lažnih bolovanja, preko provere poslovnih partnera do utvrđivanja ko stoji iza „curenja“ poslovnih tajni. Osim toga, detektivi igraju ključnu ulogu u sprečavanju velikih finansijskih gubitaka kompanija.

Kako izgleda tajni svet poslovnih istraga, koje metode se koriste, koliko okvirno koštaju usluge i ko su ljudi koji angažuju detektive?

Ko angažuje detektive?

Vlasnik detektivske agencije Seguridad Mirsad Mehmedović za Forbes Srbija kaže da ljudi koji angažuju privatne detektive dolaze iz različitih sfera života, a razlozi za angažovanje zavise od potreba i situacija.

„Najčešći klijenti privatnih detektiva su poslovni ljudi i kompanije, advokati, bračni partneri i porodice, osiguravajuće kompanije, pojedinci u potrazi za nestalim licima i slično. Procenat varira zavisno od industrije, ali u proseku 30 odsto svih angažovanja dolazi od kompanija i biznismena“, otkriva Mirsad.

Razlozi za angažovanje su različiti. Neki od najčešćih su provere zaposlenih i poslovnih partnera, pronalaženje dokaza za sudske sporove, provere u slučaju krađe ili prevare.

„Poslodavci angažuju detektive da istraže sumnje u krađu, curenje poverljivih informacija, lažna bolovanja ili sukobe interesa. Pre sklapanja velikih ugovora, firme mogu da angažuju detektive za proveru finansijskog stanja, reputacije i eventualnih skrivenih rizika kod potencijalnih partnera. Detektivi takođe mogu da istraže sumnjive finansijske transakcije, pronevere, krađe intelektualne svojine ili sporove oko ugovora, kao i druge kriminalne aktivnosti unutar firme“, kaže Mirsad.

Zahtevi za „špijuniranjem“ partnera i konkurencije su retki

Zahtevi za „špijuniranjem“ poslovnog partnera ili konkurencije, kaže, relativno su retki, ali se moraju izvoditi u skladu sa zakonom. U proseku, kako Mehmedović ističe, oko 20 odsto zahteva u poslovnom sektoru odnosi se na prikupljanje informacija o konkurenciji ili partnerima.

Svi zahtevi obrađuju se korišćenjem javno dostupnih informacija, intervjua i poslovnih analiza. Nelegalne metode poput hakovanja, prisluškivanja i upadanja u privatne podatke spadaju u industrijsku špijunažu i mogu imati ozbiljne posledice.

„Najčešći legalni razlozi za ovakve istrage su provera poslovnih partnera pre ugovora ili investicija. Istražuje se da li firma ima dugove, sudske sporove ili lošu reputaciju. Tu je i provera konkurencije. Prikupljanje javno dostupnih podataka o poslovanju, zaposlenima i strategijama. Sumnje u nelojalnu konkurenciju odnosno da li bivši zaposleni krše ugovore o zabrani konkurencije ili dele poverljive informacije“, navodi Mehmedović.

Čest je slučaj i da poslodavci angažuju detektive kako bi pratili aktivnosti zaposlenih, posebno u slučajevima kada sumnjaju na zloupotrebu bolovanja ili drugih oblika prevare na poslu.

„Najčešći razlozi za praćenje zaposlenih su: provera bolovanja – da li je zaposleni zaista bolestan ili koristi lažno bolovanje da bi radio negde drugde ili putovao; sumnja na krađu ili proneveru – istraživanje zaposlenih koji možda kradu novac, robu ili poverljive informacije; provere lojalnosti – da li zaposleni sarađuje sa konkurencijom ili koristi poslovne resurse u lične svrhe; provera rada van firme – da li zaposleni tokom radnog vremena obavlja poslovne aktivnosti za drugu firmu ili privatno“, objašnjava Mirsad.

Kako to izgleda u praksi?

U razgovoru za Forbes Srbija, Mehmedović prepričava slučaj kada se njegovoj detektivskoj agenciji obratio klijent, vlasnik inostrane IT firme, sa sumnjom u potencijalnog poslovnog partnera.

„Vlasnik jedne inostrane IT firme planirao je partnerstvo sa investitorom iz naše zemlje koji je tvrdio da ima bogato iskustvo i kapital za zajednički projekat. Međutim, nešto u njegovom ponašanju delovalo je sumnjivo klijentu. Davao je nejasne odgovore o ranijim poslovima, a pregovori su delovali previše povoljni da bi bili realni. Vlasnik firme nas je angažovao kako bi proverio investitora“, prepričava.

U konkretnom slučaju, korišćeno je više istražnih metoda. Proveravana je poslovna istorija, praćene su javne aktivnosti, kontaktirani bivši saradnici.

„Pregledali smo javne registre i poslovne baze i otkrili da je investitor imao tri ugašene firme sa velikim dugovima. Pratili smo ga i otkrili da koristi lažni luksuzni životni stil kako bi delovao uspešno. Nekadašnji pratneri potvrdili su da je u prošlosti prevario nekoliko firmi lažnim ulaganjima. Klijent je, na osnovu našeg izveštaja prekinuo pregovore pre nego što je došlo do finansijske štete. Nekoliko meseci kasnije, ispostavilo se da je taj isti investitor prevario drugu firmu i bio predmet istrage nadležnih istražnih organa“, objašnjava Mirsad.

Ističe da su ovakve provere potencijalnih poslovnih partnera važne, pre nego što do saradnje i dođe.

„U ovom slučaju, detektivska istraga sprečila je ozbiljan finansijski gubitak i zaštitila ugled firme“, kaže Mirsad.

Medote koje se najčešće koriste u istrazi

Pravna ograničenja i priroda slučaja detektive tera na kombinaciju različitih metoda istraživanja. Od tradicionalnih do modernih. Ovo su neke od njih. – Praćenje i osmatranje – Diskretno praćenje osobe u javnim prostorima (fizičko nadgledanje), fotografisanje i snimanje aktivnosti ciljanog subjekta – Istraživanje javnih i poslovnih podataka – Provera poslovnih registara, sudskih evidencija i imovinskih podataka. Pregled finansijskih dokumenata, istorije preduzeća i eventualnih dugovanja. Provera radne istorije i obrazovanja pojedinca – Onlajn i digitalna istraga – Analiza aktivnosti na društvenim mrežama (Fejsbuk, Linkdin, Instagram, X). – Digitalna forenzika – analiza obrisanih ili skrivenih podataka sa uređaja. – Provera tragova na internetu – forumi, portali, crne liste prevaranata. – Poligrafsko testiranje – zbog sumnje u krađe, prevare, odavanje poverljivih informacija i slično; testiranje kandidata za posao kada se radi o osetljivoj poziciji u firmi.

Detektivi su prisutni i unutar firmi

Ratko Jolić, direktor kompanije za detektivsku delatnost PROTECTA MCI za Forbes Srbija kaže da su detektivi prisutni u poslovnom svetu od samog početka poslovnih procesa, bilo da je reč o novom zaposlenom ili novom poslovnom partneru.

„U ozbiljnim kompanijama ne postoji mogućnost da se zasnuje radni odnos, a da nismo uradili potrebne provere kandidata za zaposlenje. Isto je i sa novim poslovnim partnerima, kompanijama i organizacijama. Prisutni smo kao savetnici u domenu bezbednosti poslovanja kada je sve u redu i tada delujemo preventivno, ali smo vrlo spremni da istražimo svaku anomaliju poslovanja. To mogu da budu krađe, zloupotrebe, pronevere, odavanje poslovne tajne, te zaštita kompanije od poslovne špijunaže. U ovakvim situacijama naši operativci su često prikriveni na najrazličitijim radnim mestima unutar kompanije uz znanje top menadžmenta, a da drugi zaposleni to ne znaju“, ističe Ratko.

Na taj način se, kako nam objašnjava, rasvetljavaju korporativni prekršaji unutar kompanija. Kaže i da u svom radu iskusni operativci često sarađuju sa policijom i tužilaštvom. Osim toga, neretko se dešava i da detektivi posreduju u sporazumnim raskidima radnog odnosa zaposlenih koji su vršili prestupe ili sa kompanijama koje su prouzrokovale štetu klijentu.

Poverenje je dobro, ali kontrola je bolja

Prema rečima našeg sagovornika, najviše štetnih događaja za kompaniju dolazi iznutra, od zaposlenih.

„Stara izreka ‘poverenje je dobro, ali je kontrola bolja‘je zlata vredna u korporativnom svetu. Zaposlene proveravamo samo kada za to postoji osnov. A to je kršenje radne discipline i činjenje određenih prestupa koji ugrožavaju poslovanje i dobra kompanije. Detektivi se angažuju legalno i zakonski i kada je u pitanju otkrivanje zloupotreba prava na bolovanje. Statistike govore da je 65 odsto bolovanja lažno, a to je, složićete se, poražavajući podatak. Posebno kada to preračunamo u štetu koju trpi poslodavac i država“, objašnjava Ratko.

On u razgovoru za Forbes Srbija navodi da postoje dve vrste poslovnih klijenata koji koriste usluge detektiva. Jedni, kojima je to deo poslovnih politika i procedura, i drugi, koji se obraćaju tek onda kada problem nastane.

„Ono što mogu reći o aktuelnim poslovima jeste da podjednako posvećujemo pažnju bilo da je u pitanju provera kandidata za zaposlenje u kompaniji do recimo istraživanja aktivnosti međunarodne kriminalne grupe specijalizovane za finansijske prevare čiji se kraci prostiru i na lakoverne kompanije i pojedince na ovim prostorima. Takođe, nedavno smo vrlo uspešno razotkrili grupu zaposlenih koji su zloupotrebljavali službeni položaj i napravili paralelnu mrežu prodaje, te svojoj kompaniji preotimali kupce“, navodi Jolić.

Detektiv ne zna za radno vreme

Ovlašćenja koja detektivi imaju su definisana Zakonom o detektivskoj delatnosti. Istim zakonom predviđeno je i da je osnovni preduslov za svakog detektiva visoko obrazovanje i pozitivna bezbednosna provera.

„Detektive za vršenje detektivske delatnosti obučava MUP Srbije koji ujedno izdaje i licence za rad. Dodatno se oslanjamo na prethodno bogato iskustvo naših operativaca stečeno u državnom sektoru bezbednosti“, objašnjava.

U radu prate najsavremenije trendove i dostignuća istražiteljskih delatnosti i, kako dodaje, kontinuirano se usavršavaju.

„Detektiv nije samo istražitelj, već mnogo više od toga. Osoba od najvećeg poverenja vlasnika ili top menadžmenta i neko ko je uvek tu kada je potrebno. Detektivi ne znaju za radno vreme, praznike i odmore. Naše je da smo uvek na raspolaganju, spremni za delovanje. Često poslovni ljudi traže savete koji izlaze iz okvira detektivske delatnosti, stvarajući kult da su detektivi svemogući i da imaju sve moguće informacije“, ističe Jolić.

Isplati li se ulaganje u detektiva

Cene usluga privatnih detektiva variraju u zavisnosti od više faktora. U agenciji Seguridad su nam objasnili da cenovni opseg iznosi otprilike od 25 do 35 evra po satu.

„Većina detektiva naplaćuje po satu, ali nudimo posebne pakete za duže istrage. Komplikovaniji slučajevi zahtevaju više angažovanih detektiva što povećava ukupne troškove istrage. Cena poligrafskog testiranja je 150 evra, forenzika telefona ili računara je 200“, ističe Mehmedović uz ogradu da cena varira u zavisnosti od obima i vrste posla.

S druge strane, Jolić kaže da je cena prilagođena tržištu i mogućnostima privrede. Formira se na osnovu zahteva klijenata, a pojedini zahtevi uključuju i angažovanje većeg broja detektiva.

„Ono što je važno istaći jeste da usluge detektiva nisu trošak za kompaniju već da se našim delovanjem rashodi i rizici smanjuju i do sedam puta“, zaključuje on.