Privreda ispostavila 397 zadataka Vladi Srbije na koju će još neko vreme da čeka
Strani investitori od vlasti očekuju da prilikom donošenja novih zakonskih rešenja, pre svega u oblasti poreza, ne beže od javnih rasprava. I to pravovremenih, uz stalan dijalog sa poslovnom zajednicom.
Nadaju se izmeni poreza na imovinu, novom Zakonu o radu, razradi pitanja bezbednosti i zdravlja na radu, lakšem obračunu plata, ali i olakšanoj proceduri prilikom otpuštanja radnika.
Savet stranih investitora predstavio je još jednu Belu knjigu, zbirku preporuka i saveta za Vladu i institucije u Srbiji. Tokom naredne godine nadležnima su delegirali 397 zadataka, 14 više nego prethodne godine.
Od prethodnog izdanja do sada, sa mrtve tačke se nije pomerilo 72 odsto, oko 276 preporuka. Određeni napredak je postignut kod 78 njih, a u slučaju osam odsto (reč je o 29) nadležni su prepoznali potrebu promena i kod njih investitori prepoznaju određen napredak.
Pridruživanje EU prioritet
„Ovo nije bila laka godina“, bio je iskren Majk Mišel, generalni direktor Jetela. „Obeležili su je inflacija, promenjive cene enrgenata. U oporavku smo i znamo šta moramo da uradimo. Proces EU integracija Srbije mora da ima ključni prioritet. To podrazumeva i harmonizaciju domaćih propisa sa evropskim standardima, a u cilju smanjenja geopolitičkog rizika za investicije i spoljnu trgovinu“.
Rezultat napretka regulative koja dotiče privredu, Savet stranih investitora meri svojim indeksom napretka. On je ove godine nešto viši nego prošle – 1,36.
„Kod 29 preporuka zabeležen je dobar napredak, kod 78 preporuka bilo je određenog napretka, a kod 276 napretka nije bilo“, istakao je direktor Saveta stranih investitora Aleksandar Ljubić. „Mi smo sve lokalne kompanije, radimo ovde i zapošljavamo lokalno stanovništvo“.
Strani investitori 2019. pamte i po tome što je država ispunila 40 odsto njihovih preporuka. Nadali su se da će brzo doći dan kada će uz svaku drugu stajati – ispunjeno.
„U međuvremenu su se desila tri ciklusa izbora i to nije bilo do pomoći“, dodaje Ljubić. „Vlasti su potrebne četiri stabilne godine da bi rešavale ta pitanja“.
Treba nam još investicija
Od kompanija okupljenih u ovu asocijaciju dosad je stiglo 44 milijarde evra investicija. Kod njih radi 115.000 ljudi. Da bi Srbija krenula nešto većim, i stabilnim, stopama rasta, napominju investitori, potrebna su dodatna ulaganja.
„Ako Srbija hoće godišnji rast od pet odsto, potrebno je da investicije dostignu 25 odsto BDP“, dodaje Ljubić. „Prosečne privatne investicije između pet i sedam odsto. I državna ulaganja treba da su značajna, 15 odsto BDP. Da bi dostigli potrebnih 25 odsto ulaganja, privatne investicije treba da budu na nivou od 10 odsto BDP. To nismo dostigli. Jaz je između tri i četiri odsto“.
Strane kompanije i dalje sugerišu da se domaće zakonodavstvo usaglasi sa evropskim, da se smanje fiskalna opterećenja, završi restrukturiranje preduzeća u državnom sektoru.
Najbolje rangiran sektor prema primeni preporuka je energetika. Zaradili su ocenu 2,3 i to zahvaljujući rešavanju četiri saveta, dok se kod pet napredovalo. Samo je jedna ostala zakopana u mestu. Sledi zaštita korisnika finansijskih usluga sa ocenom 2,11. Tri preporuke su u zoni značajnog napretka, četiri delimičnog, a dve se ne miču. Sa ocenom dva su fiskalizacija i elektronsko fakturisanje, borba protiv nedozvoljene trgovine, carina, radno pravo i rad stranaca, kao i zaštita potrošača.
Inflacija nam svima šteti
„U segmentu finansijskih usluga nismo na dnu, ali nismo ni na vrhu“, sumira rezultat za Forbes Srbija Zoran Blagojević, predsednik Izvršnog odbora Viner štediše. „Ima još dovoljno prostora da se unapredi sve što je sa naše strane predloženo. Ne možemo biti nezadovoljni kada gledamo ukupnu sliku. Ono što generalno smatram, kada je reč o odnosu Vlade i investitora je da je potrebno više slušanja i više razumevanja, a i to će doći vremenom. Potrebno je i malo više hrabrosti, što se tiče države“.
Država sa privredom, reklo bi se, sarađuje kako kada i kako s kim. Jedni se drugima sporadično približavaju i udaljavaju.
„Naše iskustvo pokazuje da komunikacija zavisi od određene institucije do određene institucije“, dodaje Blagojević. „Mi kada je osiguranje u pitanju, želimo da uspostavimo redovniju komunikaciju sa ciljem boljeg razumevanja. Osiguranje najviše bole izazovi koji su u vezi sa finansijskim tržištem. To je pitanje inflacije. Ona apsolutno nije spojiva sa osiguranjem. Čini štetu svim nama. Kada je osiguranje u pitanju, bili smo aktivni po pitanju zdravstvenog osiguranja. Tu s pravom možemo da očekujemo uključivanje države“.
Na spisku preporuka investitora je automatizovana razmena podataka privatnog i javnog sektora, radi veće efikansosti i bezbednosti poslovanja. U segmentu digitalizacije, privreda predlaže i manje troškove elektronskog arhiviranja dokumentacije privrednih društava i to tako što bi se smanjila lista dokumentacije od značaja za kulturu, umetnost i nauku.
Predlažu uvođenje druge generacije video identifikacije u vidu biometrijske zaštite potvrđivanja klijenata.
U oblasti nekretnina traže da se građevinske dozvole izdaju tako da omogućavaju upis svojine bez dodatnih procedura. Očekuju izmene Zakona o hipoteci i Zakona o finasijskom lizingu.
Kada je reč o borbi protiv sive ekonomije, privreda veruje da bi dalo rezultata kada bi sudije bile specijalizovane za prekršaje u privredi.
I dalje čekaju registar važećih taksi naknada, kako bi se kontrolisali parafiskalni nameti.
Aukcija za 5G sledeće godine
Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović, najavio je da se aukcija za dodelu frekvencija za 5G mrežu planira sledeće godine.
„Paralelno sa pripremama za 5G aukciju, ministarstvo radi na značajnim preduslovima za uspešan prelazak na 5G“, rekao je ministar.