Izveštaj EK: Privrede regiona pokazuju znake oporavka, mi ćemo se i dalje najteže boriti s inflacijom

Ekonomskom cunamiju, koji je krizna 2022. donela zemljama Zapadnog Balkana, počinje da se nazire kraj. Iako se projekcije za završetak ove godine u mnogim segmentima i dalje revidiraju naniže, pojedini pokazatelji tokom drugog kvartala i leta, sugerišu da bi povoljne projekcije za 2024. trebalo da se održe.

Evropska komisija ponovo se sa svojim predviđanjima pozicionirala negde između optimizma vlada i opreznosti privrede i ekonomista, a to pokazuje i najnoviji izveštaj o ekonomskom učinku zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u drugom kvartalu 2023, objavljen u drugoj polovini oktobra.

Poređenje sa istim izveštajem prezentovanim u prvom delu 2022, najbolje oslikava šta se dogodilo. Tada je Generalni direktorat EK za ekonomska i finansijska pitanja očekivao da će naš BDP u 2022. porasti 4,3% (i da će isti rast ponoviti tokom 2023.). Realnost izazvana sukobom u Ukrajini je bila takva da je stopa rasta iznosila tek 2,3%, a još manje ćemo biti uspešni u ovoj godini.

Razlika je vidljivija i kada se porede očekivane stope inflacije. Tada su evropski zvaničnici predviđali rast inflacije od 3,6% u 2022. i 2,6% u 2023. Za prošlu godinu u svoje tabele ubeležili su inflaciju od 12%, a od početka ove godine, korigovali su predviđanja sa 10,6 na 12,4% za 2023.

Promena trenda

Kako se navodi u izveštaju, u proseku su zemlje regiona u drugom kvartalu porasle 2% što je mali pomak u odnosu na prvo tromesečje (1,9%), a među predvodnicima su Srbija, Albanija i Crna Gora. Ekonomski rast su najviše vukli rast potrošnje i povećanje investicija, ali se situacija u tom delu razlikovala od zemlje do zemlje (u Srbiji je potrošnja zabeležila pad).

Kada je reč o našoj zemlji, ekonomski rast u drugom kvartalu duguje najviše izvozu koji je povećan 2,1% dok je uvoz u isto vreme pao 5,8%.

Najveći skok imalo je građevinarstvo (15,1%), IKT (10,1%) i poljoprivreda (9,3%), kao i brojne uslužne delatnosti. S druge strane, aktivnosti industrije su praktično stagnirale (rast od 0,8%) dok su značajnije uslužne delatnosti poput trgovine, transporta i ugostiteljstva nastavile da padaju (-2,4%).

Istraživači Evropske komisije na ove podatke dodaju i prve pokazatelje iz letnjeg perioda ove godine i zaključuju da je ekonomska aktivnost u tom periodu ubrzala (posebno u avgustu – 5,8%), a snažan oporavak pokazuje trgovina, zahvaljujući padu cena.

Uprkos stalnim pričama o izborima, država se ponašala donekle odgovorno u periodu januar-avgust ove godine. Zahvaljujući ostvarenom rastu prihoda od 10,8% u odnosu na isti period prethodne godine, na šta su najviše uticali doprinosi (+11,6%), porez na dobit (32,5%), porez na dohodak (15,2%) i grantovi (237,2% – zahvaljujući doprinosu EU budžeta za prevazilaženje energetske krize), Vlada je potrošnju u istom periodu povećala do 9% – najviše na socijalna davanja, rast plata i posebno za budžetske pozajmice (151,1%). S druge strane, kapitalne izdatke skoro da nije menjala, ali je druge izdatke smanjila za četvrtinu. To je i osiguralo nešto veći budžetski suficit u odnosnu na isti period prošle godine.

Ono što je pozitivno jeste da je Srbija jedna od retkih zemalja regiona na putu daljeg obaranja opšteg duga države. Nakon prošle godine kada je iznosio 55,2% BDP-a, ove godine bi trebalo da stane na 52,1%, a već sledeće da nastavi pad do 50,7% (jedino još Albanija ima silazni trend dok će ostali povećavati dug).

Rast cena

S druge strane, Srbija i dalje ima i imaće najviše problema sa inflacijom. Podaci Evropske komisije pokazuju da prošle godine nismo bili najlošiji. Višu inflaciju imali su BiH (14%) i Severna Makedonija (14,1%), dok nam je Crna Gora bila uz rame sa 11,9%).

Međutim, većina suseda značajno je oborila inflaciju već u ovoj godini i ostavila nas na začelju. I ne samo da je oborila već su stope rasta kod nekih država bile prepolovljene ili gotovo prepolovljene (BiH i Severna Makedonija).

Uprkos pokazateljima da Srbija ove godine napreduje u borbi sa negativnim promenama cena, Evropska komisija predviđa da ćemo 2023. ipak završiti sa višom stopom inflacije nego prethodne godine.

Ni u 2024. situacija po Srbiju neće biti ništa bolja barem kada je reč o rangiranju. Ponovo ćemo biti poslednji i sa najvišom stopom rasta cena – 5,9%.

To je nešto lošija projekcija u odnosu na onu koju predviđa centralna banka – s obzirom na to da se nada vraćanju u zadati koridor do najviše 4,5% – ali je i bolja od očekivanja privrede i akademske javnosti koja donju granicu očekivane inflacije postavlja na oko sedam procenata.

Projekcija inflacije u zemljama regiona

Država	2022	2023 (procena)	2024 (procena)
Albanija	6,7	4,6	3,1
BiH	14	7	4
Crna Gora	11,9	8	4,9
Severna Makedonija	14,1	7,9	3,7
Srbija	12	12,4	5,9

Projekcije rasta

Zvaničnici u Briselu nešto su konzervativniji kada je reč i o očekivanjima kako ćemo završiti tekuću godinu u pogledu rasta BDP-a. Oni smatraju da će rast Srbije biti ispod dva procenta – 1,9%.

Kada je reč o pogledu u budućnost odnosno godinu pred nama, Evropska komisija u ovom delu je bliža očekivanjima našeg Fiskalnog saveta i takođe predviđa rast od 3% što je nešto slabije u odnosu na projekcije Vlade Srbije (3,5%).

U poređenju sa državama regiona, naša zemlja naći će se u sredini. Bolji od nas u 2024, prema očekivanjima Evropske komisije, biće Albanija (3,8%) i Severna Makedonija (3,1%), a lošiji Crna Gora (koja će sa 2,9% imati niži rast nego ove godine) i BiH (2,3%).

Očekivane stope rasta u regionu

Država	2022	2023 (procena)	2024 (procena)
Albanija	4,8	2,9	3,8
BiH	3,8	1,5	2,3
Crna Gora	6,4	3	2,9
Severna Makedonija	0,9	2	3,1
Srbija	2,3	1,9	3

Zaposlenosti i nezaposlenost

Jedini pokazatelj gde su svi na pravom putu i beleže isti trend jeste smanjenje stope nezaposlenosti. Od 2021. svih pet država uspeva da istraje u obaranju ove stope. Dobri rezultati su nastavljeni i u drugom kvartalu ove godine, i kada je reč o stopi nezaposlenosti i kada je reč o stopi zaposlenosti, ali kako je to na jednom mestu navedeno, na ovaj pokazatelj utiče i smanjenje ukupne populacije.