Procene NBS i EU o inflaciji se ne poklapaju u „samo“ godinu dana
Iako su juče iz Narodne banke Srbije ponovili očekivanja da će se inflacija sredinom sledeće godine vratiti u ciljani koridor od najviše 4,5%, Evropska unija očekuje da će se to dogoditi tek u 2025. To sugeriše da bi privreda, a i građani, i tokom sledeće godine trebalo da računaju na nešto viši rast cena i tome prilagode svoje planove poslovanja i otplate dugova.
U EU smatraju da će prosečni rast potrošačkih cena u ovoj godini u Srbiji biti 12,7 odsto da bismo sledeću godinu zabeležili prosek od 5,5%, a tek 2025. došli na 3,6 procenata.
To pokazuje novi izveštaj „Jesenja ekonomska projekcija 2023“, koji je objavila Evropska komisija.
U izveštaju se ističe očekivanje da će ekonomski rast u Srbiji ostati usporen tokom 2023. godine, a zatim da će se ubrzati tokom 2024. i 2025. godine, jer će uticaj niže inflacije na stvarni raspoloživi dohodak podstaći privatnu potrošnju.
Zahvaljujući visokom nominalnom rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) i smanjenju kapitalnih transfera državnim energetskim preduzećima, očekuje se da će se deficit i dug opšteg javnog sektora nastaviti postepeno smanjivati tokom 2024. i 2025. godine.
Nakon usporenog rasta u 2023. godini, očekuje se ubrzanje u 2024. uz podršku niže inflacije
Nakon značajnog usporavanja u 2022. godini, srpska ekonomija je nastavila da se umerenim tempom širi za samo 1.3% godišnje u prvom polugodištu 2023. godine, pokrenuta izvozom i investicijama. Indikatori kratkoročnog razvoja ukazuju da je ekonomska aktivnost počela da ubrzava tokom leta, što se očekuje da će rezultirati većim godišnjim rastom u drugom delu godine.
Očekuje se da će ekonomija ukupno porasti za 2,2% u 2023. Uticaj smanjenja inflacije na stvarni raspoloživi dohodak trebao bi da podrži rast privatne potrošnje do kraja godine. Osim toga, snažan izvoz i investicije podržaće umereni rast, iako će delimično biti umanjeni smanjenim zalihama i manjom potrošnjom vlade.
Sa strane proizvodnje, očekuje se pozitivan doprinos svih sektora godišnjem rastu, sa značajnim doprinosima poljoprivrede i građevinarstva zbog baznih efekata iz suše i niske građevinske aktivnosti u 2022.
Prognozira se da će ekonomski rast ubrzati na 3,1% u 2024. i 3,7% u 2025. godini, pretežno zahvaljujući rastu privatne potrošnje, uz podršku niže inflacije i povećanja investicija. Nakon značajnog pozitivnog efekta u 2023. godini, očekuje se da će doprinos neto izvoza rastu uglavnom biti neutralan u 2024. i 2025. godini, podržan povećanim izvoznim performansama do kojih je došlo realizacijom stranih direktnih investicija u sektorima čijim se proizvodima trguje.
Prognozira se da će se ekonomska ekspanzija, međutim, samo postepeno približavati svojoj pretpandemijskoj stopi od nešto više od 4%. Nakon oštrog smanjenja u 2023. godini, uglavnom zbog znatno nižeg uvoza energije, deficit tekućeg računa ostaće stabilan u 2024. i 2025. godini.
Nezaposlenost nastavlja silazni trend
U skladu sa umerenim rastom zaposlenosti, očekuje se da će stopa nezaposlenosti ostati otprilike nepromenjena u 2023. Prognozira se da će se vratiti na umereno opadajući put u 2024. i 2025. godini, u skladu sa povećanjem zaposlenosti koje odražava ekonomski oporavak.
Inflacija postepeno usporava
Nakon što je dostigla vrhunac od 16,2% godišnje u martu, inflacija se postepeno smanjivala na 10,2% godišnje u septembru, posebno zahvaljujući smanjenom pritisku cena hrane. Očekuje se da će inflacija dalje usporavati u preostalom delu 2023. i tokom 2024. delimično zbog baznih efekata i strožih uslova finansiranja. Nakon blagog porasta u 2023. godini, očekuje se da će prosečna godišnja inflacija ponovo pasti na jednocifrene vrednosti u 2024. i vratiti se unutar ciljanog opsega centralne banke u 2025.
Visok stepen neizvesnosti i značajan rizik na dole
S obzirom na nastavak rata Rusije protiv Ukrajine i intenziviranje drugih geopolitičkih tenzija, izgled za rast podložan je visokom stepenu neizvesnosti, s rizicima koji naginju na dole. Osim toga, upornija inflacija koja bi bila veća od trenutno prognozirane mogla bi oslabiti porast kupovne moći i time smanjiti potrošnju i stvarni rast. Produženo usporavanje kod glavnih trgovinskih partnera Srbije, posebno u EU, može umanjiti neto izvoz u poređenju sa početnim nivoom. S druge strane, povećanje premeštanje proizvodnje blizu ciljanih tržišta (nearshoring) može imati korisne efekte u vidu stranih direktnih investicija i izvoza.
Nivoi deficita i duga na putu su prema dole
Nakon što je pao na 3,2% BDP-a u 2022. godini, očekuje se da će deficit opšteg javnog sektora dalje opadati u 2023. Niži od planiranih kapitalni transferi prema državnim preduzećima u sektoru energije i povećani prihodi od akciza u najvećoj meri će biti neutralisani merama diskrecione potrošnje.
Ove mere uključuju veće subvencije za poljoprivredu, jednokratne isplate penzionerima i porodicama sa decom, vanredno povećanje penzija i dodatno povećanje plata u oblasti obrazovanja i zdravstva.
Podržan ekonomskim oporavkom i daljim smanjenjem kapitalnih transfera vezanih za energiju, očekuje se da će deficit postepeno opadati u 2024. i 2025.
Nakon smanjenja na 55,6% u 2022. godini, uglavnom kao rezultat visokog nominalnog rasta BDP-a, prognozira se da će odnos duga opšteg javnog sektora prema BDP-u takođe postepeno opadati, i dalje usled snažnog povećanja nominalnog BDP-a.