Kako je kongresni turizam prošao u periodu bez Sava centra
Pre više od tri godine, na početku pandemije korona virusa ceo svet je stao, privreda se praktično ‘zamrzla’ i brojne industrije gubile su i novac i radnike. Tada je bilo teško zamisliti da će se i jedna grana privrede brzo oporaviti, a kamoli u kratkom roku procvetati. Kada se tome pridodaju rat u Ukrajini, inflacija i recesija, koji su se nadovezali na pandemiju, prognoze su postale još gore.
„Tako se i za kongresni turizam predviđalo da će se, barem u Srbiji, tek 2026. vratiti na nivo iz pretpandemijske 2019. godine“, kaže za Forbes Srbija Dušan Borovčanin, direktor Kongresnog biroa Srbije u Turističkoj organizaciji Srbije.
Ne samo da je ove godine dostigao nivo iz 2019. godine, već ga je i premašio.
“Već sada možemo da kažemo da imamo bum kongresnog turizma, a tek će da bude sledeće godine. Ekspanzija koju kongresni turizam doživljava u Srbiji i Beogradu vidljiva je golim okom. Mi smo imali u septembru najbolji mesec u organizovanju kongresa u poslednjih 10 godina”, priča za Forbes Srbija Tanja Bogdanov, vlasnica i direktorka kompanije Vekol DMC i jedna od začetnica receptivnog poslovnog turizma u našoj zemlji, još pre 25 godina.
Rekordne godine
Naša sagovornica ističe i da sva predviđanja ukazuju da sledi još jedna rekordna godina.
“Činjenica da doživljavamo investicioni bum takođe izuzetno imponuje stranim kompanijama budući da im šalje signal o stabilnom ekonomsko-političkom ambijentu pa paralelno raste interes i za organizaciju događaja. Teško je dati preciznu procenu, ali ekonomski benefiti će biti osetni u realnom vremenu”, dodaje Bogdanov.
Ona navodi da se kapaciteti za kongresni turizam ne razvijaju preko noći i da je privlačenje velikih svetskih brendova iz oblasti hotelijerstva rezultat dugogodišnje borbe Beograda da izgradi sebe kao modernu metropolu.
“Sa više od 10.000 soba u hotelima visoke kategorizacije u Beogradu, porast u prilivu poslovnih turista dočekujemo spremno, ali tržište je još uvek nezasićeno i sa velikim nestrpljenjem pratimo svaku novu vest o velikim imenima koja najavljuju investiranje u našu zemlju”, smatra Bogdanov.
Iako podaci nisu tako ‘sveži’, prema poslednjem izveštaju Međunarodne asocijacije za kongrese i konvencije (ICCA – Intrenational Congress and Convention Association) naša zemlja se u 2022. našla na 46. mestu u svetu. “Poređenja radi, u 2019. godini, koja je bila rekordna za turizam u Srbiji pre pandemije, Srbija je bila rangirana na 49. mestu”, kaže Borovčanin i saglasan je da će Srbija u 2024. imati još veću ekspanziju kongresnog turizma.
Važni poslovi i velike investicije se ne dogovaraju preko Zuma nego na sastancima i poslovnim događajima poput kongresa. To su mesta za koja se unapred zna da će ih posetiti ključni ljudi
Dušan Borovčanin, direktor Kongresnog biroa Srbije
On naglašava da je takav rezultat postignut i uprkos činjenici da se najveći kongresni centar u ovom regionu, Sava centar, renovirao, i da je to umanjilo kapacitete Srbije i Beograda za realizaciju određenih događaja.
“Imali smo pandemiju koja je sve zaustavila. Vrlo brzo su se kompanije preorijentisale na onlajn poslovanje i onlajn sastanke. Međutim, važni poslovi i velike investicije se ne dogovaraju preko Zuma nego na sastancima i poslovnim događajima poput kongresa. To su mesta za koja se unapred zna da će ih posetiti ključni ljudi. Tu se ugovaraju poslovi”, kaže Borovčanin.
Efekti organizacije kongresa
Naši sagovornici smatraju da se o ekonomskom doprinosu kongresnog turizma ne mora mnogo diskutovati.
“Kada imate kongres koji traje četiri dana i na koji dođe 2.000 ljudi, računica je jasna. To je više od 12.000 noćenja koje kada pomnožite sa cenom od oko 130 evra u startu dobijete cifru od 1,5 miliona evra zarade samo od smeštaja”, iznosi brojke Borovčanin.
Pored toga, mnogo je značajnija, smatra Borovčanin, razmena znanja, ideja i informacija na kongresima. Primer za to je kongres koji je nedavno organizovalo Evropsko udruženje neurohirurga u Beogradu.
“Došli su nam najbolji svetski stručnjaci u toj oblasti. To je neverovatna prilika da na kongresima okupite najeminentnije ljude u svojim branšama, i da ostali učesnici imaju priliku da s njima razmene znanje”, dodaje naš sagovornik.
Stranci najviše dolaze zbog posla
Na popularnost kongresnog turizma u Srbiji ukazuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku koji je 2021. godine, posle dužeg perioda, sproveo istraživanje o poslovnim putovanjima. Tada je utvrđeno da je prvi razlog dolaska stranaca u našu zemlju upravo poslovno putovanje (oko 37%), dok su na drugom mestu (30%) ljudi koji su u tranzitu kroz Srbiju.
“Skoro 70 odsto stranaca su oni koji nisu planirali da posete Srbiju. Ali, oni su vrlo zahvalni, njima kotizaciju, smeštaj i ceo put plaća kompanija, pa svoj novac troše samo na vanpansion. I za razliku od klasičnog turiste, troše mnogo više novca”, navodi Borovčanin.
Kako ističe Tanja Bogdanov, kongresni turizam se s pravom smatra crème da la crème turističkim modelom.
“Osim što po pravilu borave u hotelima visoke kategorizacije, učesnici međunarodnih skupova imaju organizovane brojne ekskluzivne dodatne sadržaje, pa je vanpansionska potrošnja veoma značajna. Prosečan poslovni turista na destinaciji obično potroši i do 2.000 evra dnevno, a taj trend ima tendenciju stalnog rasta”, zaključuje ona.
Prema njenim rečima, povezanost direktnim avio linijama, adekvatni smeštajni kapaciteti i visoki kvalitet usluge su nužan, ali ne i dovoljan preduslov za razvoj kongresnog turizma u nekoj sredini. „Boravak poslovnog turiste na destinaciji je sve kompleksniji i odluku o njenom izboru danas diktiraju dodatni sadržaji”, smatra naša sagovornica.
Borovčanin naglašava da je za ovako brzi oporavak kongresnog turizma značajno i to što je Srbija jedna od prvih zemalja koja se ‘otvorila’ nakon pandemije, i to još 2021.
“Takođe, globalna dešavanja utiču pa je tako zbog rata u Ukrajini jedan deo tražnje fokusiran na druga tržišta jer su ona bliže ratnoj zoni postala rizična. Tako se, na primer, umesto da budu u Poljskoj, kongresi sele kod nas. Tome treba dodati i sve veću regionalnu povezanost kao što je inicijativa ‘Otvoreni Balkan’ koja usmerava kompanije na veću međusobnu saradnju”.
Bukirani kongresi i za 2028.
O velikoj ekspanziji kongresnog turizma govore i oni koji su direktno uključeni u pružanje usluga u ovom segmentu privrede.
Direktor prodaje u hotelu “Grand Kopaonik”, Marko Keserović, kaže za Forbes Srbija da se kongresni turizam uspešno vraća na “velika vrata” uz uvećanje konkretnog biznisa od 10 do 12 odsto. On to objašnjava i stanjem na tržištu rada.
“Pored velikih skupova, najveći porast se beleži u domenu kompanijskih okupljanja i timbildinga. U otežanim uslovima na tržištu rada, kompanije aktivno rade na dodatnoj animaciji, treninzima i aktivnostima koje imaju za cilj njihovo bolje pozicioniranje”, kaže Keserović.
Samo u domenu kongresnog turizma na Kopaoniku je, kaže on, posećenost konstantno u porastu od oko 12 odsto, dok za sledeću godinu očekuju rast od 15 odsto. Kongresi su najzanimljiviji IT industriji, finansijskom sektoru, farmaceutskoj industriji, medicinarima i pravosuđu, barem prema podacima koje navodi Keserović za Kopaonik.
Pored MK grupe druga kompanija koja ima veliko prisustvo u hotelijerstvu, a koja je kupila Sava centar je Delta holding. Svi sagovornici Forbes Srbija slažu se u tome da bi rezultati kongresnog turizma ove i prošle godine bili još bolji da je Sava centar radio. S obzirom na to da se nakon dve godine preuređivanja danas otvara, pravi bum kongresnog turizma tek nas očekuje.
“Otvaranje renoviranog Sava centra će nesumnjivo uticati na povećanu tražnju ovog vida turizma za Beograd i Srbiju. Kongresni biro Turističke organizacije Srbije već aktivno sarađuje sa timom Sava centra i svim drugim učesnicima na destinaciji i možemo potvrditi da je već u ovom trenutku potvrđen veliki broj događaja za 2024, 2025. i 2026. godinu, pa čak i za 2027. i 2028.”, naglašava Borovčanin.
Kristina Milinčić, direktorka Sava centra, sigurna je da će otvaranje kongresnog prostora kao što je Sava centar dovesti do ekspanzije kongresnog biznisa, i po obimu i po kvalitetu međunarodnih skupova.
“U prethodnom periodu smo već počeli proces kandidovanja za međunarodne kongrese, što se po prirodi ovog biznisa događa po nekoliko godina unapred. Neki veliki skupovi su već potvrđeni, kao što su Evropski kongres vaskularnih hirurga ili Evropski kongres endoskopske hirurgije koji će se održati 2026. godine i koji okupljaju više od 1.500 vodećih doktora i profesionalaca u ovim oblastima”, kaže Kristina Milinčić za Forbes Srbija.
Ona navodi još nekoliko velikih kongresa od kojih se prvi očekuje već u novembru kada Sava centar i počinje sa radom, a koji će imati skoro 2.000 učesnika.
Milinčić dodaje i da se zbog Svetske izložbe 2027 (World Expo 2027), međunarodni klijenti već raspituju o kapacitetima destinacije, i da se u toj i u narednim godinama očekuje još veći porast broja poslovnih skupova.
Hibridni događaji
Pandemija korone donela je hibridni model u organizaciji kongresa. Tako sve više postaje praksa da kongrese prati 2.000 ljudi koji su u sali, dok ih još 7.000 ili 8.000 prisustvuje onlajn tom događaju.
I ona naglašava benefite od kongresnog turizma jer “poslovni gosti troše u proseku nekoliko puta više nego tzv. ‘leisure turisti’.
“To nije jedini benefit. Njihovo prisustvo predstavlja priliku za uspostavljanje poslovnih veza, komunikaciju sa globalnim liderima, promociju domaće ekspertize, privlačenje investicija, razmenu roba, usluga, ideja, poslovnih modela. Dakle, kongresni biznis ima višestruke efekte na ukupni ekonomski, naučni i društveni razvoj, što je nemerljiv doprinos, uz onaj koji se iskazuje deviznim prilivom od inostranih gostiju”, objašnjava ona.
Iako je u vreme kada je izgrađen krajem sedamdesetih, Centar Sava je bio veoma moderan i gotovo jedinstven, pa je služio za ugled brojnim kongesnim centrima u svetu, međunarodni standardi su se u međuvremenu mnogo promenili.
“To se najviše odnosi na unutrašnju konfiguraciju prostora, pa smo uvećali broj sala, sa mogućnošću pregrađivanja i pomeranja zidova. Uvedena su nova tehnička rešenja, maksimalno se insistiralo na principima održivosti u izgradnji, zahtevima energetske efikasnosti”, navodi Kristina Milinčić.
Ona je u prethodnom periodu i lično obišla brojne kongresne prostore kako bi uvidela njihove prednosti i nedostatke, i kako bi, ističe, kreirali zone koje će biti atraktivne i za najzahtevnije klijente.
Prema rečima Tanje Bogdanov, Beograd je mnogo izgubio u godinama koje je proveo bez najvećeg kongresnog centra.
“Temeljnu rekonstrukciju Sava centra doživljavam kao jedan od najvitalnijih projekata ove vrste u centralnoj i istočnoj Evropi, kojim ulazimo u najvišu ligu destinacija i uzimamo primat u regionu. Novembar ove godine biće prekretnica buduće kongresne arhitekture grada“, kaže Bogdanov.
Za rekonstrukciju Sava centra 118 miliona evra
Kongresni i poslovni deo Sava centra zvanično je otvoren od danas, a kako su naveli u kompaniji Delta Real Estate, tačno tri godine nakon što je ova kompanija na javnom konkursu postala vlasnik objekta.
Ukupna investicija u rekonstrukciju vredna je više od 118 miliona evra.
Prvog dana počinje i prvi događaj – Evropska konferencija nutricionista sa više od 1.500 učesnika.
“Deo Sava Centra koji će primiti domaće i strane goste obuhvata 65.000 kvadrata, odnosno više od dve trećine ukupne površine ovog objekta. Kongresni deo čini 46 sala, umesto dosadašnjih 16, među kojima je i čuvena glavna kongresna dvorana, mesto nekih od najznačajnijih skupova u istoriji Beograda, Srbije i bivše Jugoslavije”, navode u kompaniji.
U Delti ističu i da će posebna atrakcija Sava centra biti imersiv (immersive) sala, jedinstvena na ovim prostorima. „Sala od 900 kvadrata pruža tzv. ‘uranjajuće iskustvo’ jer je tehnički opremljena za 360° projekciju video materijala, što može da ponudi svega nekoliko kongresnih centara u svetu”, kaže Kristina Milinčić.
Takođe, rekonstrukcija čuvene plave dvorane biće nastavljena po planu do polovine 2024. godine i njen kapacitet biće povećan sa 3.672 na 4.000 posetilaca.