Prodaju pšenice ugrozile zalihe iz Ukrajine, trgovci čekaju bolju cenu ili jeftiniji transport
Srbija je pre svega izvoznik žita. Pšenice proizvedemo, a tako je i ove godine, dvostruko više od sopstvenih potreba, dok kukuruz ponekad i omane u kvalitetu i količini. Podaci Republičkog zavoda za statistiku, iz prvih deset meseci ove godine, međutim, pokazuju da smo, u odnosu na isti period prošle, žitarica izvezli trećinu manje. I trećinu više uvezli.
Žitarica i proizvoda od žita iz Srbije ove godine izvezeno je u vrednosti 562 miliona evra, dok je lane vrednost bila 830 miliona evra. Uvoz je u 2023. dostigao 230,3 miliona evra, dok je lane iznosio 175,7 miliona evra.
„Činjenica je da je izvoz bio usporen sve do novembra, ali u novembru smo se vratili na tokove od pre tri godine“, kaže za Forbes Srbija Sunčica Savović iz Žita Srbije. „Izvezeno je više od 250.000 tona kukuruza. U Srbiju uvozimo samo semensku robu, semensku pšenicu i kukuruz. Ne uvozi se roba koja bi ugrozila našeg pooizvođača. Srbija nije izvoznik već proizvođač“.
U Srbiji se godišnje potroši između 1,5 i 1,7 miliona tona pšenice, a ovogodišnji rod je oko 3,4 miliona tona.
„Kada je reč o kukuruzu, tu je moguće da se nešto uvozilo dok je stigao ovogodišnji rod“, dodaje Sunčica Savović. „Prošle godine je kukuruz bio lošeg kvaliteta. Moguće da je neko uvezao manje količine. Mi smo slobodno tržište i izvozimo ukoliko smo konkurentni i ima tražnje. Činjenica je da nije bilo tražnje. Svetski bilansi pšenice su bili zadovoljavajući, a kukuruz nismo imali da ponudimo. Rod je bio mali i lošeg kvaliteta“.
Sami proizvođači se ne osvrću mnogo na upisani rezultat. Miroslav Kiš smatra da trgovci ne prodaju jer nisu zadovoljni cenom. Čekaju veću tražnju, a tako i zaradu.
„Čujemo stalno od analitičara da smo izgubili tržište zbog zabrane, da smo nekonkurentni sa najnižom cenom. To nije tačno“, veruje Kiš. „Možemo samo da nagađamo. Cena je niska i naši trgvoci bi trebalo da su konkurentni, jer su kupovali po nižoj ceni. Moguće je da čekaju da cena naraste, da bi više zaradili. Računaju, daleko je žetva i strpljivo čekaju. Izvoziće kada bude skuplje. To nije u rukama proizvođača, već trgovca“.
Statistika u žitarice računa i proizvode od žita, što malo komplikuje analizu. S druge strane, nije sasvim zahvalno ni posmatrati rezultat kalendarski. Za ove proizvode je primereniji žitni kalendar.
Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije pojašnjava da je više faktrora koji utiču na izvoz ovih proizvoda.
„Mnogo stvari utiče na dinamiku izvoza“, kaže Bogunović. „Jedna od njih je plovnost Dunava i to kroz Rumuniju. Drugi faktor je stanje u lukama. Silosi u Konstanci su puni ukrajinskog žita. Prodaja ide slabije, upravo jer je puno robe iz Ukrajine. Zato ni po ovim niskim cenama ne mogu da prodaju“.
Najjeftiniji transport je baržama. Ni one, međutim, nisu uvek dostupne našim trgovcima.
„Najveći izvoz i najbolja cena je posle žetve“, dodaje Bogunović. „Tada prodaju najveći proizvođači, jer oni nemaju velike smeštajne kapacitete. Izvozimo u čitav CEFTA region. Osim Konstance, koja nam je glavna destinacija, tu je i Italija. Ove godine beležimo rast na tom tržištu. Problem je raspoloživost barži za rutu Dunavom. I oni su se fokusirali na ukrajinsko žito, a za nas su značajno podigli cene. Takođe, vozom je transport skup“.
Šećer kao i pšenica
Slično se tokom prvih 10 meseci kretao i šećer. Izvezli smo za trećinu manje, a uvezli za četvrtinu više. U brojkama – izvoz je iznosio 59,5 miliona evra, a uvoz 76 miliona evra. Tu spadaju i proizvodi od šećera i med.
„Mi ove godine očekujemo veću proizvodnju šećera“, pojašnjava Bogunović. „Biće veća od 250.000 tona, a mi trošimo 200.000. Pre nekoliko godina je došlo do značajnog pada potrošnje, pa smo se zabrinuli šta ćemo sa šećerom. Kod šećera je problem šećer od trske koji je dosta jetiniji, ali ga nema mnogo. Mi se sada nadamo, pošto ga na svetskom tršištu nema toliko, da će biti prostora za naš. Što se tiče uvoza, proizvođači određenog pića za izvoz uvoze određene vrste. To je posebna vrsta šećera koji naši proizvođači nemaju. Posebne je granulaže. Moguće je da je u rezultat ušao neki kontigent, jer to niko ne uvozi u malim količinama“.
