Produktivnost opada sa veličinom preduzeća, učinak radnika u malim firmama dramatično iza EU

Sektor malih i srednjih preduzeća u Srbiji, prema poslednjim dostupnim procenama, stvori 3,7 puta manje od kolega u Evropskoj uniji. I koliko god učinak radnika rastao iz godine u godinu, ekonomisti beleže da ga plate pretiču. Boljka prosečnog poslodavca u Srbiji, međutim, nije sasvim nepoznata ni evropskim privrednicima. Bitka koju demografija Starog kontinenta gubi već dugo, diktira i troškove rada, a posledično i konkurentnost privrede.

Ukoliko produktivnost računamo preko bruto dodate vrednosti po zaposlenom, na našem tržištu su u najboljoj situaciji velika preduzeća. U 2021. svaki njihov radnik je stvorio u proseku 2,79 miliona dinara dodate vrednosti. Dve godine ranije rezultat je bio oko pola miliona dinara slabiji. Ovim učinkom ubedljivo nadmašuju male. U poređenju sa sektorom MSPP, velika preduzeća beleže u 2021. za 63,2 odsto veću produktivnost.

Radnik mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika pre dve godine je stvorio 1,7 miliona dinara dodate vrednosti za godinu dana. Najslabija karika u ovom sektoru su – preduzetnici. Njihov rezultat, 908.000 dinara, za 47 odsto je ispod proseka MSPP.

Prosek vuku mikro preduzeća sa učinkom od 1,97 miliona dinara koji je 15,5 odsto iznad proseka. Zaposleni u malom preduzeću u 2021. je stvorio 2,35 miliona dinara dodate vrednosti i uspešniji je 37,6 odsto od celog sektora. U srednjim firmama je produktivnost najveća – dostigli su iznos od 2,6 miliona dinara, što je 53 odsto bolje od sektora.

DODATA VREDNOST PO RADNIKU

Veličina preduzeća	Iznos
Velika	2,79 miliona dinara
Srednja	2,6 miliona dinara
Mala	2,35 miliona dinara
Mikro	1,97 miliona dinara
Preduzetnici	980.000 dinara

„Raste produktivnost, ali manje od pojedinačnih troškova rada“, objašnjava za Forbes Srbija Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta. „Možda produktivnost u Srbiji raste i brže, ali se ne meri dobro. Postoji i ta mogućnost, jer podaci o izvozu govore da nam konkurentnost još nije ugrožena. Da jeste, izvoz ne bi rastao. U prilog tome će ići naročito ukoliko potraje rast izvoza. Inače, za poboljšanje produktivnosti je ključna obučenost radnika i tehnologija“.

Plate i troškovi rada rastu pokušavajući da sustignu inflaciju. Rastu i zbog neravnoteža na tržištu rada. I tu Srbija nije usamljen slučaj.

„Količnik između rasta realnih plata i produktivnosti pokazuje konkurentnost“, ističe Arsić. „I ona pada kada realne plate rastu brže od produktivnosti. To je problem skoro čitave Evrope. Stanovništvo stari i plate rastu i u Centralnoj i u Istočnoj Evropi. A s druge strane, tehnički progres je sporiji u Evropi. U Srbiji je produktivnost od 2018. porasla 3,4 odsto i to nije mnogo. Jedinični troškovi rada su do 2022. godine porasli 21 odsto. Produktivnost može da se poveća, na primer, u poljoprivredi i industriji, ali ne može u svim uslugama. Učitelj ne može da bude produktivniji. Možda će veštačka inteligencija negde to uspeti da poveća“.

Prema Arsićevim rečima, rizik za čitavu Evropu, dugoročno, jeste pad konkurentnosti u globalnoj trci. Evropa će morati da radi produktivnije poslove i „nećemo moći da spajamo kablove i zarađujemo na tekstilnoj industriji. Moraćemo da radimo produktivnije stvari“.

Teško se meri

Nije jednostavno utvrditi ni gde je srpski radnik na svetskoj lestvici efikasnosti. Statistika produktivnosti Međunarodne organizacije rada Srbiju je svrstala na 92. mesto i to zahvaljujući računici koja kaže da prosečan zaposleni za sat vremena, u našoj zemlji, stvori 17 dolara. U svetskoj organizaciji su nam, međutim, pojasnili da ova statistika nije najzahvalnija za praćenje.

„Ovi rezultati produktivnosti rada u velikoj su meri vođeni bruto domaćim proizvodom po glavi stanovnika“ razjašnjava metodologiju Rodžer Gomis, analitičar Međunarodne organizacije rada. „Srbija bi među ciljanim zemljama bila na 78. mestu u smislu BDP-a po glavi stanovnika. Stope zaposlenosti i odrađeni sati po zaposlenom imaju manji uticaj. U ovom slučaju uzrokuju pad rangiranja – ali u malom stepenu u poređenju sa uticajem BDP-a. Za podatke o produktivnosti za Srbiju predlažem učinak po radniku umesto po satu rada”.

Ovako prikupljeni podaci govore da nam je produktivnbost, prethodne decenije, bila najslabija 2017. godine. Tada je prosečan radnik, za godinu dana, stvorio nepunih 39.000 međunarodnih dolara vrednosti. Prošle godine smo dostigli 44.324 međunarodnih dolara.

„Zemlja je u poslednjoj deceniji doživela veliki porast zaposlenosti koji vrši pritisak na smanjenje rasta produktivnosti“, dodaje Gomis. „Učinak po radniku je realniji pokazatelj, jer trenutno objavljene procene radnih sati su datirane i još uvek nisu uključile u najnovije izdanje UN Prospekta za svetsku populaciju. Promene u stanovništvu su obično male i imaju mali uticaj na naše modelirane podatke, ali je u slučaju Srbije ono pretrpelo velike revizije naniže“.

Prema njegovim rečima, ove promene se u potpunosti odražavaju na procene zaposlenosti, ali ne i na procene radnih sati. Procene produktivnosti po satu ne uzimaju u obzir najnovije informacije.

„Modelirane procene su podložne reviziji i neizvesnosti, jer moramo da prikupimo i uskladimo podatke, kao i da dopunimo nedostajuća zapažanja. Nisu pogodne za rangiranje zemalja. Rangiranje se može drastično razlikovati kao odgovor na relativno male promene osnovne varijable, unutar granice greške procene. Iz tog razloga ne smatramo procene pogodnim za rangiranje zemlje. Glavna svrha ovih serija podataka je da se proizvedu globalne i regionalne procene, pri čemu se podaci o zemljama distribuiraju u svrhu transparentnosti. Stoga, treba obratiti posebnu pažnju kada se koriste podaci o zemljama i savetujemo da ih ni u kom slučaju ne koristite za rangiranje zemalja“, navodi Gomis.

Međunarodna organizacija rada je prateći nivo zarada, prošle godine, prvi put od 2006. zabeležila pad. One mahom rastu među zemljama u razvoju, ali blago padaju u razvijenim ekonomijama, poput SAD, Kanade, Japane, Francuske.

„Na globalnom nivou, realne plate tokom 2022. padaju prvi put od početka pravljenja procena”, skreće pažnju Gomis. „U Evropi su takođe zabeleženi značajni padovi tokom 2022. Analiza ECB-a o evrozoni, pokazuje da se udeo radne snage u zemljama koje koriste evro, odnedavno smanjuje i da je ispod nivoa pre pandemije. Ovo bi moglo da ukaže da se nominalne plate povećavaju ispod povećanja nominalne proizvodnje”.

Rudari najviše donose

Publikacija Republičkog zavoda za statistiku o preduzećima i preduzetnicima u Srbiji, analizirajuću bruto dodatu vrednost po zaposlenom, otkriva i u kojim branšama su najproduktivniji radnici.

Među velikim firmama, lane je to bilo rudarstvo. Ovde je svaki radnik uspeo da stvori 8,4 miliona dinara dodate vrednosti. U 2019. godini prosek ovog sektora je bio 2,3 miliona dinara po zaposlenom. I informisanje i komunikacije mogu biti zadovoljne učinkom kolega – 7,7 miliona dinara dodate vrednosti.

Kada se posmatra rezulatat sektora mikro, malih, srednjih preduzeća i preduzetnika, najbolje stoji snadbevanje električnom energijom, gasom i parom. Lane su dostigli 5,2 miliona dinara. Nije loš rezultat ni u poslovnom savetovanju – 4,8 miliona dinara. U sektoru malih, rudarstvo je na gubitku.

Mali biznisi najprisutniji u četiri sektora

Vlada Srbije je nedavno usvojila Strategiju razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika do 2027. Jedan od ciljeva je i povećanje produktivnosti.

„Sektorska analiza po delatnostima ukazuje da MSPP subjekti i dalje najviše posluju u četiri sektora – trgovina, prerađivačka industrija, saobraćaj i skladištenje i stručne, naučne, tehničke i inovacione delatnosti, za kojima slede građevina i usluge smeštaja i ishrane”, navodi se u ovom dokumentu.

„Učešće sektora visoke i srednje visoke tehnološke složenosti u strukturi MSPP ostalo je i dalje nisko i ispod proseka EU, što je strukturna karakteristika koja se sporo menja uprkos snažnom razvoju IKT sektora. Ohrabrujuća činjenica je da je u prethodnom periodu došlo do značajnog povećanja produktivnosti MSPP, ali i dalje postoji prostor za unapređenje jer je produktivnost MSPP u Republici Srbiji 3,7 puta niža u odnosu na prosek EU-27”.