Promist za Forbes Srbija potvrdio da gradi Data centar u Pančevu: Ovako objašnjavaju sukob oko Azotare

Gotovo 2,4 milijarde dinara iznos je blokade računa novosadske firme Promist. Do blokade je došlo nakon što je Privredni sud u Novom Sadu, u ponovljenom sudskom postupku, ponovo doneo odluku o izvršenju. Reč je, kako je Forbes Srbija pisao u više navrata, o dugu od 23,5 miliona dolara koji ova firma ima prema američkoj kompaniji Nitron group.

U odgovorima dostavljenim redakciji Forbes Srbija, u kompaniji Promist za nastanak duga optužuju manjinskog vlasnika, Danila Tomaševića. On je, podsetimo, vlasnik 20 odsto udela, dok je 80 odsto u rukama biznismena Nebojše Petrića. U Promistu kažu da Petrić nije vodio poslove sa Nitronom već manjinski vlasnik Tomašević i da dug nije onoliki koliko tvrde u Nitron group.

„Američka kompanija Nitron aktivno i svesno vrši radnje u cilju naplate potraživanja za koje zna da nema osnova u dokumentaciji. Među njima je i zahtev za upis zaloga na udelima u Promistu i Azotari. Podsetićemo da je do sada jedino kao činjenično nepobitno utvrđeno da je prvi postupak Nitrona za naplatu bio nezakonit i da ga je sud zato i obustavio i odbacio. Verujemo da će, nakon odluke suda o utvrđivanju nezakonitog postupanja Nitrona, svakako predmet posebnog postupka biti naknada štete koju Promist i Azotara sada trpe”, kažu u Promistu.

Međusobne tužbe i sudske odluke

Podsetimo, Privredni sud je najpre, kako smo i pisali, doneo odluku o izvršenju, a onda je nakon uložene žalbe Promista tu odluku promenio. U međuvremenu je, a na osnovu prve presude, upisana zaloga na Azotari u korist Nitron gorup, a da kasnije ta zaloga bila obrisana.

U ponovljenom sudskom postupku, isti sud je ponovo presudio u korist Nitron group, pa je usledio novi upis zaloge i blokada računa ovog preduzeća koja je i trenutno aktuelna.

„Promist se nije javno oglašavao, jer smatramo da ceo slučaj treba ostaviti isključivo sudovima i nadležnim organima. Ali kompanija se našla gotovo svakodnevno na udaru navoda ili preciznije spinova koji su kombinacija nepotpunih i netačnih podataka. Promist je izložen interpretacijama koje ne odražavaju činjenično stanje i kampanja koja se vodi verovatno je kod dela medija i javnosti i bila uspešna. Tvorci ovakvog sinhronizovanog napada su akteri dešavanja među kojima i poverilac, a zbog kojih su i pokrenuti sudski postupci. Kako se upravo režiranom hajkom protiv Promista nastoji uticati na sud i druge nadležne institucije, Promist je bio prinuđen da izađe u javnost i iznese proverljive činjenice”, odgovaraju na pitanje da li je tačno da su vršili pritisak na sudske organe kako tvrde iz Nitron group.

Nemamo uvid u stanje duga

Pošto je Promist, u međuvremenu, tužio Nitron i to za utvrđenje duga, u ovoj kompaniji objašnjavaju:

„Promist je pokrenuo postupke i podneo nekoliko krivičnih prijava protiv više učesnika u nezakonitom poslu priznanja visine duga i neosnovanog potraživanja američke kompanije Nitron. To jasno proizlazi iz sadržine važećih dokumenata i zvaničnih akata naše kompanije. Zbog pokušaja neosnovanog i nezakonitog prisvajanja 23,5 miliona dolara, ali i nastojanja da se preuzme Promist i Azotara, Promist je tužio Nitron”, odgovaraju oni.

„Ono što je bitno napomenuti, naša kompanija nema uvid u stanje duga koje Nitron potražuje, jer je uprkos našim zahtevima Nitron odbio usaglašavanje”, dodaju.

U Promistu kažu da je Nitron group odbio dijalog, usaglašavanje dokumenata i realnog duga.

„Odbijanjem usaglašavanja je pokazao pravu nameru i bili smo prinuđeni da tužimo ovu kompaniju, jer je to jedini zakonom predviđen način za utvrđivanje nezakonitosti u postupanju i Nitrona i manjinskog vlasnika Promista i bivšeg generalnog direktora Azotare Danila Tomaševića”, kažu u Promistu.

Upravo Tomaševića većinski vlasnik i poslovni partner optužuje da je zajedno sa američkom kompanijom oštetio Promist i Azotaru i da zajedno pokušavaju da preuzmu ove kompanije.

Krivična prijava protiv Tomaševića

Upitani da li priznaju postojanje duga od 23,5 miliona dolara, odgovaraju:

„Ne priznajemo visinu duga jer nije realna, niti osnovana i ne postoje legitimni dokumenti koji potvrđuju taj iznos. Ova visina duga nastala je praktično prevarom u kojoj je učestvovao bivši generalni direktor Azotare i manjinski suvlasnik Promista Danilo Tomašević. Taj navodni dug nije rezultat zakonitog poslovanja, već posledica nezakonitih radnji i nedozvoljenih poteza Tomaševića koji je bez znanja i saglasnosti Skupštine društva, a na šta je bio obavezan, kao i bez upoznavanja većinskog vlasnika Promista, priznao potraživanje Nitrona od 23,5 miliona dolara”, odgovaraju u Promistu.

Oni dodaju da je Tomašević to „učinio iako je bio svestan i znao da u finansijskoj dokumentaciji Promista ne postoje dokazi koji bi takvo potraživanje potvrdili. Tomašević je kod notara Zorana Nedina potpisao zapis kome je javni beležnik dao izvršnost. Na ovaj nezakonit čin notar Nedin je dao klauzulu izvršnosti i nastavio sa nezakonitim postupanjem, iako ga je Promist obavestio i upoznao sa činjenicama da je Tomašević sve uradio samoinicijativno i da niti je tražio niti ima saglasnost Skupštine društva i većinskog vlasnika na priznanje Nitronovog potraživanja i overu visine duga”.

U Promistu kažu da su zbog toga podneli krivičnu prijavu protiv Tomaševića i notara Zorana Nedina.

“Važno je naglasiti da je dug nastao u periodu kada je Tomašević upravljao Promistom i Azotarom. Indikativno je da je odbegli bivši direktor Tomašević nakon svega nastavio poslovnu saradnju sa Nitronom u susednoj državi”.

Pozajmice povezanima preduzećima

Na pitanje zbog čega nisu plaćali Nitron group kao dobavljaču, kao i zbog čega sada ne plate dug, u ovoj kompaniji kažu da je posao sklapao i vodio Tomašević.

“On je nabavljao robu i plaćao. Nitron je bio jedan od dobavljača. Tomašević je upravljao tom saradnjom i sasvim izvesno postojala je dinamika plaćanja, jer da im nije plaćano ne bi ni nastavljali saradnju”.

U Promistu kažu da ne negiraju dug niti izbegavaju plaćanje obaveza, ali „spremni su da izmire dug koji je zasnovan na zakonitim i proverljivim osnovama. Međutim, nećemo prihvatiti neosnovana potraživanja, niti zelenaške kamate koje se pokušavaju nametnuti, a do kojih se došlo nezakonitim postupanjem i overom manjinskog suvlasnika Promista. Nećemo pristati na ucene proistekle iz nezakonitih radnji ne samo bivšeg direktora nego više aktera u ovom lancu, koji su doveli do uvećanja duga na 23.5 miliona dolara”.

Kako je Forbes Srbija već pisao, Promist je, iako je imao dug prema Nitron group, isplaćivao dividende, davao avanse i kreditirao povezana preduzeća. Na pitanje zašto su to radili, umesto da vrate dug, odgovaraju sledeće:

„Ne postoje pozajmice jer su one vraćene. Nema potraživanja ni dugovanja ni pozajmica. Na kraju, pozajmice su sasvim normalna pojava u biznisu i to nije povezano sa situacijom oko Nitrona, jer mi hoćemo da vratimo dug, ali realan iznos”.

Data centar umesto Azotare

Upitani zbog čega su nabavljali od Nitron group veštačko đubrivo, ako u svom vlasništvu imaju fabriku, odnosno Azotaru koja je isto to mogla da proizvodi, u Promistu odgovaraju da većinski vlasnik Nebojša Petrić nije vodio taj posao i nije na vreme upoznat sa dugom.

Oni kažu da Promist posluje u sektoru uvoza, skladištenja i distribucije mineralnih đubriva. I da su kupovinom Azotare iz stečaja želeli da prošire posao.

„Iznova smo pokrenuli probnu proizvodnju, ali nije dostignut zadovoljavajući kapacitet“.

Pošto je Promist viđen kao mogući investitor u Data centar koji bi trebalo da nikne na mestu Azotare, a zbog čega se menja Plan detaljne regulacije Pančeva, pitali smo ih i da li su oni budući investitor ili planiraju prodaju imovine Azotare.

„Izgradnja Data centra na mestu Azotare neće imati nikakav merljivi negativan efekat na tržište đubriva u Srbiji, niti će uticati na cenu. Nastavljamo da razvijamo Data centar jer je to za grad Pančevo, Srbiju i našu kompaniju bitan projekat. Azotara je decenijama bila sinonim za zagađenje. Data centar je čista industrija. Pančevo bez dimnjaka, bez hemijskog otpada, bez mirisa amonijaka postaće centar digitalne infrastrukture Balkana. Smatramo to prelaskom sa 19. na 21. vek. Data centar je i razvojna šansa za grad, jer data centri privlače IT kompanije, inženjere i podižu vrednost lokalnih usluga. Takođe, ogromne investicije u opremu znače značajne prihode u lokalni budžet kroz porez na imovinu”, odgovaraju u Promistu. I time potvrđuju da je ova kompanija zapravo budući investitor u Data centar.

Sumnjivi poslovni partneri

Komentarišući navode da su Azotaru kupili da bi na toj lokaciji gradili stambeno-poslovni kompleks, ali se Data centar ispostavio kao bolja investicija, kažu da nikada nisu imali u planu gradnju pomenutog kompleksa.

Sa druge strane, Data centar će graditi sa strateškim partnerom i kažu da će „biti pozvane multinacionalne kompanije koje žele da investiraju u Srbiji“.

Forbes Srbija već je pisao da u američkoj kompaniji Nitron group tvrde da su o nemogućnosti da naplate dug informisali OFAC, američke nadležne organe, ali i institucije u Srbiji. U Promistu tvrde da ih niko nije kontaktirao.

„Niko nas nikada nije kontaktirao. Naplata potraživanja nije u opisu posla nijedne od navedenih institucija. Puštanje u javnost obraćanja, primera radi, oko OFAC, trebalo bi da proizvede, pretpostavljamo, utisak borbe jedne kompanije ili s druge strane da se srpska kompanija našla pred OFAC. Činjenica je da OFAC nije adresa za komercijalne sporove. Smatramo da je cilj ovakve agresivne komunikacije i raznih dopisa koje Nitron upućuje različitim institucijama pravljenje dimne zavese i skretanje pažnje sa ključne činjenice. To je pokušaj sticanja neosnovane imovinske koristi kroz nezakonite pravne radnje”.

Oni tvrde da je „nezakonit pokušaj naplate od Promista i otimanje Azotare već oprobani model kojim se kompanija Nitron koristila”.

Neprijateljsko preuzimanje

Podsećaju na slučaj neprijateljskog preuzimanja kontrole nad kompanijom Monómeros Colombo Venezolanos u Venecueli o čemu svedoči zaključak Specijalne istražne komisije Nacionalne skupštine Venecuele iz 2021.

“Nitron je nastojao da dug Monomerosa pretvori u vlasnički udeo tokom postupka insolventnosti. Pre toga ova kompanija je uspostavila bliske odnose sa rukovodstvom Monomerosa, između ostalog i sa finansijskim menadžerom Williamom Oterom Gracia, koji je sada poverilac u slučaju Promista i Azotare. Vrh menadžmenta, nakon rada u Monomerosu, prelazi da radi za Nitron. Komisija je ovu činjenicu navela kao dokaz postojanja zavere. Sadašnji ponovljeni slučaj Promista i Azotare u našoj Srbiji ukazuju na obrazac poslovanja koji se ponavlja”.

Sa druge strane, kako su u Nitron group rekli za Forbes Srbija, ova kompanija ne namerava da preuzme Azotaru Pančevo. Tvrde da žele da naplate dug koji je napravio Promist kojem su bili dugogodišnji dobavljač.

U Promistu, na pitanje u kakvim su poslovnim odnosima sa manjinskim partnerom Tomaševićem, kažu sledeće:

„Tomašević je potpisao dokumentaciju koja je dovela do sumnjivog i neosnovanog duga. Potom je odbegao. Gospodinu Tomaševiću je ukazano poverenje, poslovi koje je vodio dugi niz godina, otuda nisu proveravani. Poverenja, razumljivo je, više nema. Zatečeni smo aktivnostima gospodina Tomaševića, koje će svoj epilog imati na sudu”, zaključuju u Promistu.