Beogradski sajam gotovo spreman za predaju investitoru: Kakve to veze ima sa šefom kabineta Siniše Malog

Prostor koji čini kompleks Beogradskog sajma, kao i prostor u neposrednoj okolini gotovo je „očišćen“ od zabeležbi upisanih u katastar. Uvid u podatke za 128 parcela koje se nalaze unutar i oko sajma, od mosta na Adi do starog železničkog mosta, a koji je sproveo Forbes Srbija preko portala Republičkog geodetskog zavoda, pokazuje da određene zabeležbe postoje na još 23 parcele. Od tog broja, oko dve trećine parcela je izvan ograde sajamskog kompleksa.

Zabeležba upisana na nekoj parceli u praksi predstavlja obaveštenje potencijalnom budućem vlasniku da se, primera radi, vodi sudski spor u vezi sa zemljištem ili objektom, da objekat na parceli ima svojstvo kulturnog dobra i sl. To ne sprečava promet parcele, ali jeste upozorenje da bi mogao da ima problem da, recimo, gradi ukoliko to namerava.

Primera radi, na Hali 1 upisana je zabeležba svojstva kulturnog dobra zbog čega investitor ne bi mogao da je sruši i gradi nešto drugo pre ukidanja ovog svojstva. Ali, to i nije prepreka za dalje proširenje Beograda na vodi na ovu lokaciju jer je država odlučila da jedino ovu halu zadrži i pretvori u mesto za sadržaje iz oblasti kulture.

U praksi, svaki investitor bi sigurno poželeo da ima čistu situaciju odnosno da nema upisanih bilo kakvih opterećenja na nepokretnosti.

Greškom objavljena prepiska?

Slučaj pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu otkrio je učešće osoba iz kabineta predsednika države u ovom projektu. Reč je o saradnici Nataši Vukšić, ali i o šefu kabineta Ivici Kojiću. Nova ekonomija pisala je o mejl prepisci vezanoj za projekat rekonstrukcije gde Kojić u komunikaciji s izvođačem radova navodi da će „nazvati svakog i ubrzati sve aktivnosti“.

Međutim, slučaj nadstrešnice otkriva da ima i drugih šefova kabineta koji učestvuju u realizaciji velikih državnih projekata. Postavlja se pitanje da li su za to nadležni.

Nakon pada nadstrešnice, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je usled zahteva javnosti objavilo veliki broj dokumenata o projektu rekonstrukcije i modernizacije pruge do granice s Mađarskom. Osim projektne, građevinske i finansijske dokumentacije objavljene su i mejl prepiske nekih od aktera ovog projekta.

U dokumentaciji koju je na svoj sajt postavilo tužilaštvo, javnosti je data na uvid i mejl prepiska tadašnjeg direktora Infrastrukture železnice Srbije Nebojše Šurlana. Među mejlovima je i prepiska o – Beogradskom sajmu (iako nema direktne veze sa rekonstrukcijom stanice i pruge).

Šef kabineta u prepisci

Ova korespondencija iz februara 2023. u koju je Forbes Srbija imao uvid bavi se brisanjem zabeležbi sa nekoliko parcela na Beogradskom sajmu, a aktivni učesnik u razmeni informacija je i Luka Tomić, dugogodišnji šef kabineta Siniše Malog, još iz vremena kada je sadašnji ministar finansija bio gradonačelnik.

Kako se može videti, prvi objavljeni mejl u prepisci je od 7. februara te godine. Predstavnik advokatske kancelarije upućuje ga direktno Tomiću i državnoj sekretarki Ministarstva finansija Slavici Savičić i još jednoj osobi iz Ministarstva. U CC-u mejla su kolege pošiljaoca iz advokatske kancelarije kao i tri mejl adrese iz kompanije Eagle Hills s kojom država realizuje projekat Beograda na vodi.

Mejl sadrži samo jednu rečenicu – „Dragi svi, u prilogu dostavljamo kontrolnu listu prethodnih uslova za BF transakciju, na osnovu usvojenog teksta ugovora“. Prilog nije objavljen u dokumentaciji tužilaštva.

Sutradan, državna sekretarka Savičić obraća se Tomiću mejlom i obaveštava ga da „kolege nisu mogle utvrditi na šta se konkretne zabeležbe odnose“. Dodaje da je „molba da RGZ-u uputimo zahtev da nam dostave informaciju šta je predmet navedenih zabeležbi“.

Ona je u mejlu dodala i predlog upita u kojem navodi oznake zabeležbi onako kako se vode u katastru i popis osam parcela na kojima su upisane.

Tomić ekspresno reaguje i već posle tri minuta prosleđuje ovaj mejl RGZ-u sa svog telefona i u telu dopisa upisuje samo reč „Molba“.

„Molba da ovo rešimo što pre“

Posle dva dana, RGZ obaveštava Tomića i Savičić da je jednu zabeležbu upisao ogranak kompanije Porr Bau Beograd, jednu Republička direkcija za imovinu, a dve Železnica Srbije.

Iz dalje prepiske vidi se da se 14. februara Savičić ponovo obraća Tomiću.

„Luka, za ove dve zabelzbe koje se odnosi na Zeleznicu Srbije.. trebalo bi sa nekim videti da povuku ovaj zahtev za upis prava Zeleznice Srbije… po zakljucka iz 2018. Godine.

Ova druga zabelzba oko upisa objekta pruge I brisanje objekta pruge…. Morali bi sa njima takodje da vidimo ovo brisanje nam mozda I igra da se pobrise objekat ali ovaj upis nisam sigurna… mozda da sa njima vidimo da se I to povuce pa da osloobodimo ove parcele….“, piše Savičić.

Istog dana, u 21h Tomić ovaj mejl sa svog telefona prosleđuje na adrese Nebojše Šurlana i Anite Dimoski, pomoćnice ministra građevinarstva (oboje su se našli na optužnici za pad nadstrešnice).

Ponovo je njegov mejl vrlo kratak i sadrži jednu rečenicu – „Molba da ovo rešimo što pre“.

I rešeno je…

Prepiska koja je objavljena završava se 17. februara mejlom Nebojše Šurlana upućenom Tomiću i Dimoski. Šurlan piše Tomiću da je u prilogu izveštaj njegovih kolega koje se bave imovinom (u prilog je detaljnije objašnjenje sa pretpostavkama kako je moglo doći do upisa zabeležbi). Tadašnji generalni direktor IŽS predlaže da se državna sekretarka „čuje direktno“ sa osobom iz njegovog preduzeća i da „vide šta može da se uradi“.

Uvid na sajtu RGZ u podatke o parcelama koje se navode u mejl prepisci pokazuje da na sedam od osam parcela zabeležbi više nema (jedna od parcela ne postoji u evidenciji katastra i po svemu sudeći je spojena sa drugom). Postoji samo jedna zabeležba na parceli koja se proteže između reke i kompleksa Sajma i reč je o zabeležbi koja se navodi kao „ostale zabeležbe propisane zakonom“ (iz 2018.).

Uvidom u katastar može se uočiti da je na ovim parcelama mahom prolazila pruga od starog železničkog mosta i pored kompleksa sajma. Jedna parcela je između Save i sajma, a dve parcele odnose se na parking između poslednje hale i mosta na Adi.

Šta kaže Ministarstvo finansija

Ministarstvu finansija uputili smo pitanje po kom osnovu odnosno ovlašćenju je Tomić kao šef kabineta učestvovao u ovoj komunikaciji o brisanju zabeležbi sa parcela Beogradskog sajma odnosno komunikaciji sa RGZ, Ministarstvom građevinarstva i Infrastrukturom železnice Srbije i tražio od njih informacije i rešavanje pitanja zabeležbi.

U odgovoru koji smo dobili, Ministarstvo finansija se nije direktno osvrnulo na ulogu Tomića već su nam dostavili sledeće objašnjenje:

„Ministarstvo finansija je predlagač Zakona o javnoj svojini kojim se uređuje pitanje prava javne svojine. Takođe, predmetnim zakonom Ministarstvo finansija je nadležno da vrši nadzor nad primenom tog zakona.

U cilju potpunog upisa prava javne svojine, svi državni organi sarađuju i preduzimaju sve potrebne mere iz svojih nadležnosti, kako bi se izvršio upis pred Republičkim geodetskim zavodom, odnosno brisali tereti i zabeležbe koji su upisani na nepokretnostima u javnoj svojini. 

Interes građana je da sve nepokretnosti u javnoj svojini budu upisane u katastarsku evidenciju jer se time doprinosi većoj transparentnosti, smanjenju korupcije i odgovornijem upravljanju imovinom u vlasništvu države. 

U tom procesu država usko sarađuje sa Stalnom konferencijom gradova i opština, Naledom i drugim organizacijama civilnog društva, kako bi se došlo do najboljih rešenja u izgradnji regulatornog okvira koji će garantovati zaštitu interesa države i građana“, stoji u odgovoru.

Zabeležbe

Kako smo se mogli uveriti na sajtu RGZ, većina preostalih upisanih zabeležbi unutar i oko kompleksa Beogradskog sajma su „ostale zabeležbe propisane zakonom“ iz 2018. i 2022.

Prateći pravilnik Zakona o državnom premeru i katastru eksplicitno predviđa upise zabeležbi ličnih stanja (ako se upisuje maloletno lice, staratelj, lišenje poslovne sposobnosti…), prvenstvenog reda (upisuje je vlasnik nepokretnosti kada npr. namerava prodaju ili stavljanje hipoteke), spora pred sudom oko prava na nepokretnosti, postupka izvršenja, svakog drugog sudskog spora a gde se može desiti da se promeni nosilac prava na nepokretnosti, zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti, zabrane upisa na nepokretnosti, pokretanja postupka eksproprijacije, hipotekarne prodaje, ugovora o doživotnom izdržavanju, postojanja bračnog ugovora, izdavanja građevinske dozvole, prvostepene odluke koja nije konačna.

Pored ovih konkretnih zabeležbi, pravilnik predviđa i „Ostale zabeležbe“. U tekstu ovog člana navodi se sledeće – „Zabeležba zaštite prirodnih dobara, kulturnih dobara i ostale zabeležbe propisane zakonom upisuju se na način i pod uslovima propisanim zakonom kojim je određen njihov upis u katastar nepokretnosti“.

Cepter

Kada je reč o prostoru koji čini kompleks Beogradskog sajma, može se videti da je na parceli na kojoj je država vlasnik zemljišta i objekta, a RTS ima pravo korišćenja objekta, upisana zabeležba spora za utvrđivanje prava na nepokretnosti iz 2008.

Takođe, na osam parcela i objektima koji su na njima izgrađeni, kao vlasnik zemljišta i objekata (ili nosilac prava korišćenja) upisano je preduzeće Jugosava. Firma je osnovana 2018. i šifra delatnosti je razrada građevinskih projekata. Kako se može videti iz podataka APR-a, stvarni vlasnik firme je biznismen Filip Cepter. Te parcele i objekti nalaze se između novog i starog železničkog mosta (desno od ulaza za automobile u kompleks sajma).

Iako je većina parcela unutar i oko Beogradskog sajma (a u obuhvatu predloga izmena Prostornog plana) bez upisanih zabeležbi, postoje i one na kojima takođe ima vlasnika objekata ili preduzeća i institucija koje imaju pravo korišćenja nepokretnosti. Među njima su Beogradska pekarska industrija, Infrastruktura železnice Srbije, opština Savski venac, Grad Beograd, Poreska uprava i preduzeće Beogradski sajam.

Izmenjeni prostorni plan kojim je predviđeno širenje Beograda na vodi na prostor Beogradskog sajma, kao i drugih delova glavnog grada, bio je na javnoj raspravi do 19. juna.