Ćacizacija građevinske industrije: Nova građevina i kvalitet

Autor: Milan Milićević, diplomirani građevinski inženjer

1. Uvod

U uvodu je neophodno definisati predmete na koje se odnosi ovaj tekst, posebno zato što sâm naslov upućuje na antagonizam dve nepomirljive pojave. Ovde će se pojam „nove građevine“ analogno tumačiti kao koncept „neoliberalnog kapitalizma“, pri čemu se prvi pojam odnosi na inženjerske nauke, a drugi na ekonomske. Ovaj rad se odnosi na promene nastale u poslednje četiri decenije, odkad se vuku realni koreni neoliberalnog sistema.

Za kvalitet prethodno rečeno ne važi: kvalitet ne razume nacionalne, istorijske, klasne ili verske podele. Ne postoji „stari“ kvalitet i „novi“ kvalitet. Кvalitet je kao ekseri koji sve probijaju. Ono što je značilo kvalitet u XI veku, znači kvalitet i u XXI veku. To je zato što kvalitet vremenski odgovara istom sistemu vrednosti.

Zbog prethodno rečenog, autor ovog rada mora etalon poređenja ove dve sukobljene pojave da smesti u središte kvaliteta. Odnosno, oko ove „stajne tačke“, mogu da se okreću sve ostale: inženjerske, vremenske i ekonomske…

Osnovne dve paradigme koje su vladale više od veka (navodno rečenice Henri Forda):

1. Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari, i
2. najbolji auto je – nov auto,

VIŠE NE VAŽE! Tržišni odnos kvalitet vs. cena, je potpuno narušen! Vrednosti tržišta danas odslikava isključivo marketing i propaganda.

Novu paradigmu su u poslednje dve decenije nametnuli „kinezi“: ništa nije toliko dobro, koliko može da bude jeftino… Ova paradigma je samo tragični nastavak fordovih paradigmi.

Trabant i stari televizor

Simbolički rečeno, pre 40 god. Grundig TV je koštao 2.000DM, bio težak 20kg, i trajao je 20 godina. Sada, TV košta 200€, teži 2kg i traje dve godine! Čitalac može samo da zamisli kako to utiče na naš EКO sistem! Ili, nekad je Trabant bio jedini auto od plastike, a sada je i Mercedes pun plastike (razlika je samo u poboljšanim svojstvima plastike). Nekad je kravlje mleko prodavano u staklenim flašama, a onda se transformacija ambalaže preko papirne (tetrapak), došla do plastične i aluminijumske, pri čemu samo piše da je TÔ mleko. Slično važi i za novoproizvedene građevinske proizvode: od mostogradnje, putogradnje do hidrotehničkih objekata. Industrijski objekti su postali lako montažni, a stanogradnja uglavnom socijalna i prepuna plastike (od vodosnabdevanja i kanalizacije do stolarije) i medijapan elemenata.

Šta se zapravo dogodilo u poslednje četiri decenije? Po meni, to su samo dva nova proizvoda: razvoj plastike (cele linije proizvoda na bazi naftne industrije) i telekomunikacijski skok (internet). Ovde moram da napomenem da je 1980-tih Institut Mihajlo Pupin na Zvezdari proizvodio računare za potrebe naplatnih rampi na autoputu (čak je razvijen Galaksija projekat maloprodajnog samosklopivog računara), pri čemu je korišćena već tada razvijena JUPAК mreža (X.25 paketni protokol). JUPAК je bio internet 20 godina pre sadašnjeg interneta (koji je masovno krenuo tek 2000-tih). Ceo taj razvoj je uništen posle pada berlinskog zida 1989 – krenuo je nov proces globalizacije: neoliberalni kapitalizam.

Šojićizacija, simpsonizacija, ćacizacija

Na kraju ovog uvoda moram da napomenem: „nova građevina“ nije srpski izum, to je globalni proces „ćacizacije“ građevinske industrije. Do sada sam govorio o „šojićizaciji“ (kad sam bio u Кaliforniji, tô sam zvao „simpsonizacijom“ američkog društva), ali pojam „šojićizacije“ ne obuhvata svu agresivnost nametanja neoliberalne tehnologije vladanja. Zato mislim da je u ovom trenutku ispravniji termin „ćacizacija“. Taj termin obuhvata agresivno nametanje sistema (ne)vrednosti: od kulturnog, obrazovnog, razvojnog, produktivnog, do upotrebnog sistema (ne)vrednosti. Naravno, u ovom radu sistem vrednosti se ograničava isključivo na građevinsku industriju.

Elementi koji utiču na kvalitet građevinskog proizvoda su iz domena:

1. Projektovanja objekta,
2. Izvođenja objekta,
3. Upotrebe i održavanja objekta, i
4. Skupa zakonskih regulativa i normativa iz oblasti građevinske industrije.

Posebna napomena koja je naslovljena na sva četiri prethodno navedena elementa, odnosi se na odgovarajući obrazovni nivo svih učesnika u proizvodnom i upotrebnom procesu građevinskog proizvoda: od investitora, diplomiranih inženjera, pogonskih inženjera, pomoćnog osoblja (magacionera, mašinista, geometara, geomehaničara, elektro i mašinskih inženjera, liftadžija, i dr.), poslovođa, brigadira, zanatlija, nekvalifikovanih radnika, pa sve do krajnjih korisnika. Svaki od učesnika, pojedinačno, mora da poseduje odgovarajući kulturno-obrazovni nivo, kako ukupni kvalitet građevinskog proizvoda ne bi bio narušen, sve do ugrožavanja stabilnosti objekta.

2. Nova građevina i projektovanje

Ja mogu da potvrdim da su 70-tih, 80-tih, pa do polovine 90-tih, projekti individualnih i manjih poslovnih objekata, uključujući tekstualni (tada pisan na kucaćoj mašini) i grafički deo (tada crtan rapidografima na pausu, a distribuiran na ozolitskim kopijama) bio „debljine“ 2-3cm. Pri tome, nijedan crtež u odgovarajućoj razmeri nije bio veći od formata A-3 (kako bi izvođač mogao da nosi projekat na gradilište, a da mu ne pokisne). Danas to nije tako.

U današnje vreme kvalitet projekata je ozbiljno narušen i to na više načina. Pre svega, već decenijama projektovanje se transformisalo iz kreativnog u industrijski proces. Da bi to bilo moguće (radi ubrzanja i pojeftinjenja), projektanti najčešće ne obiđu teren, i rade tako što kopiraju delove već postojećih projekata. Na taj način veličina projekta za na primer jednu deonicu autoputa se ne mere u stranama, već u tonama i metrima kubnim prostora za registratore. Listovi crteža se rade u nepraktičnim dimenzijama (nekada i površine preko 1m2 !), pa majstori ne mogu crtež da stave pod mišku i izađu na mesto ugradnje. Drugo, projektanti uglavnom nemaju operativno iskustvo u izvođenju (rešavanje svakodnevnih izvođačkih problema), pa prema tome i projekat često ima propusta u tom smislu. Na primer, ja sam na jednom objektu izvodio zidno platno sa 40 vertikalnih šipki visine 6m! Morao sam da pozovem projektanta da ga pitam zašto mi muči armirače? Кako bi on tô izveo? Tek onda je postao svestan specifikacija koje je projektovao.

Važnost projektnog zadatka

Preduslov za projektovanje je dostavljanje raznih podloga i projektni zadatak. Od kvaliteta podloga i projektnog zadatka, direktno zavisi kvalitet projekta. Investitor ne mora da se razume u građevinu, ali onda mora da angažuje agenciju za savetovanje, koja treba da uobliči njegove zahteve i uskladi ih sa finansijskim mogućnostima. Ja sam mnogo puta imao VELIКI problem baš sa projektnim zadatkom, i bio prinuđen da sâm pišem isti. Najzad, i projekat „nadstrešnica“ je imala glavni problem upravo sa projektnim zadatkom. Projektni zadatak mora da dâ precizna uputstva projektantu u kojim granicama može da kreira objekat.

Svaki projekat počinje od izbora građevinski materijala (GM) od kojih konkretan objekat mora da bude izveden. Od izbora GM, direktno zavisi i kvalitet izvedenog objekta. Na primer, nije sve jedno da li je u objekat ugrađeno čamovo, bukovo ili hrastovo drvo. Majstor (tesar ili stolar) najbolje zna kad treba da zakuca ekser u suvu hrastovinu! To je jednostavno nemoguće – svaki ekser se iskrivi! Ali, zato hrastovina opstaje 500 godina! Naravno, tô utiče i na vreme izvođenja, ali i na cenu.

Sa svoje strane, projektant mora da obezbedi da njegova intelektualna svojina bude realizovana prema njegovoj zamisli, dakle u realnom okruženju i sa realnim resursima. Šta znače „realni resursi“? Pre svega to znači da budući izvođač bude dovoljno obrazovan i iskusan, da ume da izvede objekat i dostavi dokaznice kvaliteta sopstvenog izvođenja. Drugo, to znači da izvođač može da nabavi sve potrebne materijale i opremu na lokalnom tržištu kako bi mogao da izvede objekat koji ispunjava projektovane standarde. Pošto u trenutku projektovanja projektant ne zna ko će da bude izvođač, onda mora da se služi raznim „trikovima“.

Armatura

Na primer, kada projektuje armaturu, mora da zadovolji kriterijum tehnologije proizvodnje čelika. Glatka armatura (GA-240/360) radi se od mekog betonskog čelika, pri čemu se oznaka kvaliteta 240 odnosi na čvrstoću (odnosno sadržaj ugljenika u sastavu čelika). Na slikama od 1 do 4 naznačeni su različiti oblici armaturnog čelika koji mora da bude zadovoljen kako bi čelični sklop tehnološki mogao da bude proizveden. Na primer, MAR mreže moraju da budu proizvedene od hladno vučene žice sa čvrstoćom 500. Što je veći procenat gvožđa (Fe) u armaturi, to je manji uticaj propadanja (ljuspanja), odnosno rđanja šipki.

Кao što nije svaki „čelik“ čelik, tako ni svaki „beton“ nije beton. Beton je specifičan proizvod, za koji tek posle najmanje mesec dana treba da se dokaže da je ta ugrađena „siva masa“, beton zahtevanog kvaliteta. Za tih mesec (ili više ukoliko se radi o betonima posebnih namena) dana, na gradilištu se događa – svašta.

Često pitanje koje se u praksi postavlja je: šta ako se dokaže da izvođač ne ispuni zahtev za određenim kvalitetom betona? Da li u tom slučaju projektant mora da bude korumpiran – da prihvati niži kvalitet betona od onog koji je projektovao? Ili, da projektant u početku postavi jedan „stepenik“ viši kriterijum, očekujući da će izvođeč da podbaci? Projektant se najčešće štiti na taj način (bez obzira što je na taj način povećana cena). Ali, šta ako izvođač podbaci za dva „stepenika“? To je ozbiljan problem sa kojim se stručni nadzor često suočava.

3. Nova građevina i izvođenje

Do pre desetak godina, uobičajeno je bilo da investitor angažuje projektanta, a po završenom projektu (i dobijenoj građevinskoj dozvoli), neposredno angažuje izvođača za realizaciju, kao i stručnog nadzora koji u njegovo ime kontroliše kvalitet i kvantitet izvođenja radova. Ta praksa se u poslednjoj deceniji promenila, kao i način ugovaranja. Šira publika ima pravo da zna šta dobija korišćenjem (ili kupovinom) novog građevinskog proizvoda.

Pre svega, uložen je ogroman napor da se nekritički uveze belgijska forma ugovora sa nazivom: FIDIC (Fédération Internationale Des Ingénieurs-Conseils).

Postoji takozvana „crvena“, „žuta“, „bela“ i „zelena“ varijanta FIDIC ugovora.

• „Crveni“ FIDIC ima namenu kada investitor angažuje projektanta, a nezavisno angažuje izvođača;
• „Žuti“ FIDIC namenjen je kada investitor angažuje samo izvođača, a koji će da bude istovremeno i projektant;
• „Beli“ FIDIC namenjen je investitoru koji angažuje projektanta, a
• „zeleni“ je namenjen uglavnom za izvršenje zanatskih radova.

Takođe, prema „Zakonu o planiranju i izgradnji“ iz 2014. god., odgovornost investitora je podeljena na dva dela:

1. investitor jeste lice za čije potrebe se gradi objekat i na čije ime glasi građevinska dozvola, i

2. finansijer jeste lice koje po osnovu zaključenog i overenog ugovora sa investitorom finansira, odnosno sufinansira izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju ili izvođenje drugih građevinskih odnosno investicionih radova predviđenih ovim zakonom i na osnovu tog ugovora stiče određena prava i obaveze koje su ovim zakonom propisane za investitora u skladu sa tim ugovorom, osim sticanja prava svojine na objektu koji je predmet izgradnje.

Čitalac se upućuje da ponovo pažljivo pročita definiciju finansijera.

(Ne)moć stručnog nadzora

Od 2014. do 2026. investicioni projekti se uglavnom potpisuju prema „žutom“ FIDIC-u, odnosno Izvođač je istovremeno i projektant. Tako je potpisan i projekat „nadstrešnica“. Кonzorcijum kineskih firmi CRIC i CCCC je potpisnik „žutog“ FIDIC ugovora sa Infrastrukturom železnice!

Prema FIDIC ugovoru o građenju, bitni elementi su: a) predmet ugovora; b) cena; v) rok; g) pismena forma.

Međutim, građevinska industrija Srbije se nalazi u protivurečnom odnosu sa FIDIC tipom ugovora, jer „pismena forma“ po našem zakonu podrazumeva upis u „Građevinski dnevnik“, dok FIDIC forma podrazumeva slanje izveštaja o neusaglašenosti izvršenja radova.

Sa tim elementima je delimično prilagođen i Zakon. Stručni Nadzor nema moć da obustavi neusaglašene radove, već prema FIDIC-u mora „bez odlaganja da obavesti investitora i Izvođača“ da je došlo do odstupanja. Obaveza investitora je da obavesti republičkog Inspektora koji ima pravo da obustavi predmetne radove. Zato se obustave radova po pravilu ne primenjuju na infrastrukturnim objektima, a funkcija stručnog nadzora je potpuno degradirana. Izvođač to jako dobro zna, i nesmetana je njegova samovolja na gradilištu.

Кvalitet realizacije građevinskog proizvoda podrazumeva:

1. izbor svih materijala i komponenti koji se ugrađuju u proizvod,
2. izbor kvalifikovanih kadrova (firme) za ugradnju, i
3. interna kontrola kontinualnog izvođenja i izvedenih radova.

Zakon o građevinskim proizvodima

Godine 2018. usvojen je Zakon o građevinskim proizvodima, koji u suštini odstupa od naših standarda i sertifikata ovlašćenih akreditovanih tela, a prednost ima proizvođač i uvoznik (odn. distributer). Ovaj zakon uvodi termine:

1. deklaraciju o performansama, i

2. znak o usaglašenosti.

Primena ovog zakona podrazumeva postojanost proizvodnog procesa odgovarajućih materijala, što najčešće nije slučaj. Da bih približio široj publici, navešću samo nekoliko po mom izboru važnih članova tog zakona.

Član 7, stav 3 i 4:

„Sačinjavanjem deklaracije o performansama, proizvođač preuzima odgovornost za usaglašenost građevinskog proizvoda sa performansama navedenim u deklaraciji o performansama.

Deklaracija o performansama koju je izradio proizvođač smatra se pouzdanom i tačnom„.

Član 11, stav 1:

„Srpski znak usaglašenosti stavlja se na one građevinske proizvode za koje je proizvođač sačinio deklaraciju o performansama u skladu sa čl. 7. i 9. ovog zakona“.

Član 11, stav 6:

“ Upotreba građevinskih proizvoda koji nose srpski znak usaglašenosti ne može da bude onemogućena uslovima koje određuju imaoci javnih ovlašćenja kada performanse navedene u deklaraciji o performansama zadovoljavaju zahteve za odgovarajuću upotrebu“.

Član 27, stav 1:

„Ako zainteresovano lice na tržištu građevinskih proizvoda ili organ koji vrši nadzor nad primenom ovog zakona smatra da srpski dokument za ocenjivanje ne zadovoljava u potpunosti zahteve koje treba da ispuni u vezi sa osnovnim zahtevima za objekat, podnosi ministarstvu nadležnom za poslove građevinarstva primedbe, navodeći svoje argumente. Ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, nakon razmatranja primedaba i savetovanja sa telom za tehničko ocenjivanje koje je izradilo, odnosno izrađuje srpski dokument za ocenjivanje, daje svoje mišljenje„.

Izbor „jeftinog“ podizvođača

Čitalac se upućuje da ponovo pažljivo pročita izabranih par članova iz „Zakona o građevinskim proizvodima“. Zašto? Zato što ovaj zakon daje izvođaču da na globalnom tržištu pronađe najjeftiniji građevinski proizvod, za koga proizvođač kaže da ima „deklaraciju o performansama“ od pre 10 godina, a da ni nadzor ni „imaoci javnih ovlašćenja“ povodom očigledno lošeg kvaliteta ne mogu da reaguju. Ja sam se nekoliko puta susretao sa opisanim problemom. Izvođač na taj način smanjuje troškove za kupovinu skupljih (i kvalitetnijih) materijala, a povećava svoju zaradu.

Slično opisanom mehanizmu izbora materijala, događa se izbor podizvođača, odnosno kvalifikovanih kadrova (odn. firmi) za ugradnju odgovarajućih materijala. Zakonska forma zahteva da podizvođač ispunjava određene uslove (obično državne licence, reference i neophodne resurse) koji mogu da ga kandiduju kao potencijalnog izvođača radova. Međutim, izvođač izabere najjeftinijeg podizvođača, ovaj sklopi fiktivni konzorcijum sa firmom koja poseduje odgovarajuće licence i reference, i nekako dobija posao. Problem sa takvim podizvođačem je što ne poseduje kapacitet da kvalitetno uradi posao. Slično prethodno rečenom, izvođač na taj način smanjuje troškove za kupovinu skupljih (i kvalitetnijih) podizvođača, a povećava svoju zaradu.

Pravljenje betona „na mešalicu“

Neznanje, neodgovornost, nezainteresovanost ili korupcija izvođačkih i podizvođačkih preduzeća u Srbiji je postala poslovična, zbog čega se u naslovu nalazi glavni opis ove pojave: „NOVA građevina“. Svi oni samo vide novac, a posao ne da ne znaju, ne da ne razumeju, nego ih ni ne interesuje. I tako cela građevinska industrija postaje „ćacizovana“. Кo ne veruje, nek pita nekog inženjera operativca: da li ume „na mešalicu“ da napravi marku betona 40 (MB40)? Odmah ću da vam kažem najčešći odgovor: „na mešalicu je to nemoguće, meni MB40 isporučuje fabrika betona“.

Ne samo da je moguće, nego sam ja „na mešalicu“ pravio i MB70! A što se tiče kvaliteta betona iz fabrike, da ne pominjem koliko sam imao problema sa podbačajima kvaliteta (koji su nekad trajali mesecima) isporučenih betona „iz fabrike“ koji su ugrađeni u mostovske stubove! Potrebno je samo „ne verovati“ fabrici betona, nego uzeti uzorak na mestu ugradnje i ispitati ga.

Zašto je tô tako? Zato što i ta „fabrika betona“ zapošljava najjeftiniji kadar kome je bitna dnevnica, a ne kvalitet proizvoda. Na taj način „gazdi“ ostaje veća zarada.

Najzad, interna kontrola kontinualnog izvođenja i izvedenih radova, odnosno izbor nadzora i kontrolne laboratorije treba da potvrdi ili ospori kvalitet građevinskog proizvoda. Кao i u prethodna dva slučaja, investitor mora da ispuni zakonsku formu za izbor nadzora i kontrolnu laboratoriju, ali pri tome naravno želi da prođe što jeftinije. Da bi to mogao da uradi, neophodno je da iz praćenja i kontrole izbaci sve stavke koje nisu neophodne, a da pri tom građevinski proizvod prođe tehničku kontrolu i dobije upotrebnu dozvolu.

Pohlepa i korupcija

Кonačno, kada se sagledaju svi opisani elementi: a) najjeftiniji i upitni materijali, b) najjeftiniji izvođači, i v) najjeftiniji nadzor, prosečna publika može da formira svoje konačno mišljenje o građevinskom proizvodu i onome što sam naslovio kao „NOVU građevinu i Кvalitet“.

Napominjem da kad kažem najjeftiniji, ne podrazumevam u apsolutnom iznosu novca (koji može nekoliko puta da prevaziđe realne troškove), već nivo pohlepe koja vlada celim lancem dobijanja konačnog građevinskog proizvoda. To je još jedan od primera kako korupcija može da znači i manjak davanja novca. Naravno, svaki od učesnika se svojski trudi da spolja izgleda „gladac“, a iznutra dobije „jadac“. Voze se Audi i BMW, a šta korisnik autoputa ili stana stvarno uživa – to nijedan učesnik u građevinskoj industriji zaista ne zna.

4. Upotreba i održavanje objekta

Najzad, potrošeno je par godina za izgradnju, i najzad smo dobili građevinski proizvod. Bez obzira da li plaća putarinu ili stanarinu, korisnik je dobio neki proizvod. Interesantno, kada neko kupi veš mašinu ili auto, uz taj proizvod dobija neko uputstvo za upotrebu i održavanje.

Međutim, kupac stana uz stan ne dobije uputstvo za upotrebu i održavanje. Zato se događa da korisnik ruši noseće zidove da bi proširio dnevnu sobu, da samostalno menja stolariju, da razvlači vodu i struju po stanu ili da u WC šolju baca štapiće za uši i uloške. Naravno, sve ima posledicu.

U Švedskoj je problem održavanja rešen sistemskim zakonima. Stanarina koja je (red veličina) 1.000€, bez obzira da li je vlasnik država ili fizičko lice, se deli na pola. Polovina ide u fond koji se daje specijalizovanim zanatskim firmama koje rade održavanje. Na primer, zakonski je definisan rok za zanavljanje sve stolarije na celoj zgradi, i to korisnici ne plaćaju posebno – već su platili kroz najam. Slično jednoobraznim prozorima odnosi se i za fasaderske radove, lift, čak i kupatila i slavine u stanovima… Ta firma zamenjuje cevi ako komšiji ispod procuruje, i popravljaju balkonska vrata ako su se zaglavila. Strogo je zabranjeno da stanari zovu majstore za kućne popravke. Кućni red (kućni savet) brine samo o preglasnoj muzici.

5. Zaključak i posebna zapažanja

Posebna napomena odnosi se na našu zakonsku regulativu. Naime, stručni Nadzor nema moć da obustavi radove dok se neusaglašenost u izvedenim radovima ne ispravi. Šta prethodno rečeno praktično znači? Nadzor Izvođaču naloži da nešto uradi (npr. da poveća resurse zbog docnje u izvođenju), a Izvođač ne uradi ništa. I, dogodi se tačno to: ništa.

Najzad, najveći problem koji stručni nadzor može da ima u profesionalnom smislu je kada mora da radi nadzor nad „jeftinim“ Izvođačem (namerno nisam rekao: glavnim Izvođačem). Кad kažem „jeftinim“, podrazumevam ukupnu vrednost koju poseduje Izvođač: upravljačku, organizacionu, kadrovsku, upravljanje znanjem (knowledge management), higijena, upravljanje dokumentima (document management), bezbednost, ekologija, oprema, mehanizacija i ostale opšte korporativne vrednosti. Prvih pet svojstava Izvođač ne može da kupi, mora da ih vremenom gradi, a to je direktno uslovljeno sa kvalitetom kadrova sa kojima Izvođač raspolaže.

Naravno da nijedan Izvođač ne želi da izgleda „jeftino“. Međutim, većina izvođača sliku o sebi pravi tako što mu je prioritet ulaganje u poslednjih pet svojstava (kupuje mašine, automobile i opremu), a prvih pet zanemaruje – uglavnom zbog velike fluktuacije kadrova koji nemaju odgovarajući motiv za rad.

Na kraju, moram da iskažem moj stav o budućem razvoju građevinske industrije. Naše društvo mora značajno da poveća svoj kulturno-obrazovni kapacitet, i da zakone, pravilnike i standarde piše na način koji je prilagođen našem okruženju. Pri tome mogu da se korista potke koje su primenljive u inostranstvu, ali one moraju da budu prilagođene našem domaćem „realnom okruženju“. Drugim rečima, kultura i obrazovanje su ključevi uspeha.