Da li nedavne izmene pravilnika donose upotrebnu dozvolu Kuli Beograd: Da Vučić i Alabar otvaraju, a da ne fali jedan papir
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i direktor kompanije Igl Hils Mohamed Alabar prošle nedelje otvorili su vidikovac u zgradi koja nosi naziv Kula Beograd. Najvišoj u glavnom gradu. I sve to ne bi bilo čudno, da ova zgrada i dalje, godinu i po dana od otvaranja, nema upotrebnu dozvolu. Tako je prvi čovek države učestvovao u ceremoniji iako nisu ispunjeni svi koraci u proceduri predviđeni zakonom.
Do ovog meseca, u sistemu za izdavanje građevinskih dozvola (Centralna evidencija objedinjene procedure) vide se brojni zahtevi za različite vrste odobrenja u postupku izgradnje za ovaj objekat. Međutim, nije bilo dosad nijednog za dobijanje upotrebne dozvole.
Lokacijski uslovi koji su bili prvi korak, izdati su još u maju 2016. Iz njih se vidi da je bila planirana fazna izgradnja. Najpre temelji, potom i zgrada.
Građevinska dozvola usledila je tek 2019. Tada je procenjeno da će vrednost radova na zgradi biti nešto više od 12 milijardi dinara (oko 100 miliona evra). Iz ove dokumentacije videlo se i da će deo zgrade biti hotel, deo stambeni prostor, a na vrhu restoran i vidikovac.
Podnet zahtev za upotrebnu dozvolu
Forbes Srbija u novembru prošle godine pisao je o izostanku upotrebne dozvole posle godinu dana od otvaranja.
I ništa se po tom pitanju nije menjalo, sve do ovog meseca.
Kako se može videti u CEOP-u, 5. aprila objavljen je prvi zahtev za upotrebnu dozvolu vezano za ovaj objekat (uobičajeno je da objavljivanje kasni nekoliko dana u odnosu na datum podnošenja zahteva).
Ono što, međutim, stvara konfuziju jeste što je ovaj zahtev zaveden u predmetu pod brojem 28058, a ne 5053 u okviru kojeg su bili prethodni zahtevi za lokacijske uslove, građevinsku dozvolu i ostali koraci vezani za zgradu.
Zahtev za termotehničke instalacije?
Predmet 28058 odnosi se na proceduru započetu još 2019. kada su traženi lokacijski uslovi za izgradnju tzv. usisa i ispusta tehničke vode za grejanje i hlađenje objekta kule. Tada je zahtev odbijen. Krajem godine su uslovi ipak odobreni i kako je tad navedeno, izdati su za potrebe izrade idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje.
Zamišljeno je da ovaj sistem usisava vodu iz Save za potrebe grejanja i hlađenja Kule i da je potom vraća u reku. Navedeno je i da projekat predviđa unutrašnju instalaciju, kao i kompletan sistem termotehničkih instalacija.
U sistemu CEOP, po ovom predmetu ne vide se dalji koraci sve do 2024. kada je ponovo podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova. I ponovo za izgradnju usisa i ispusta tehničke vode za grejanje i hlađenje.
Posle jednog odbijanja, lokacijski uslovi za ovaj sistem izdati su u decembru 2025.
Po ovom predmetu usledila su još samo dva koraka – usvajanje zahteva za priključenje na komunalnu infrastrukturu objavljen prošlog meseca (16. marta) i pomenuti zahtev za upotrebnu dozvolu od 5. aprila.
Da li su baš ove instalacije problem
Tako je nejasno da li je upotrebna dozvola tražena samo za ovaj sistem kao poseban objekat (što bi bilo neobično jer se u ovom predmetu ne vidi da je tražena i odobrena građevinska dozvola). Ili za celu zgradu (koja je bila deo predmeta pod drugim brojem).
Kako nam je rekao jedan inženjer koji je radio u Beogradu na vodi, a želeo je da ostane anoniman, sistem grejanja bi mogao da bude ta prepreka zbog koje Kula dosad nije mogla da dobije upotrebnu dozvolu. Posebno zato što je reč o unutrašnjoj instalaciji. I moguće je da sistem nije nailazio na odobrenje tzv. „protivpožaraca“. Reč je o stručnjacima MUP-a koji su zajedno s tehničkim pregledom, jedna od poslednjih instanci za proveru objekata i instalacija pre izdavanja upotrebne dozvole. A koji su poznati po svojoj rigoroznosti.
Izmene propisa
Ukoliko je podnet zahtev za celu Kulu Beograd, interesantno je da vremenski koincidira sa nedavnim izmenama Pravilnika o sprovođenju objedinjene procedure. One su objavljene u Službenom glasniku od 9. aprila.
To je po svemu sudeći poslednji korak u prilagođavanju domaće regulative primeni inostranih standarda gradnje u Srbiji.
Kula Beograd je objekat gde su korišćeni inostrani standardi. Zgradu je projektovala američka kompanija Skidmor, Ovings i Meril, a u razradi projekta je učestvovala druga američka kompanija, AECOM. Prema dostupnoj stručnoj literaturi, navodi se da su primenjivali američke građevinske standarde što bi bilo i logično jer su kompanije sa tog prostora mnogo više učestvovale u projektovanju i gradnji nebodera. Lokalne kompanije su, pokazuje ova literatura, učestvovale u nostrifikaciji. Dizajn je testiran i prema tzv. evrokodu. On, doduše, u trenutku projektovanja i početka gradnje Kule nije još bio na snazi u Srbiji. Ali se očekivalo da će do kraja projekta biti u primeni, vidi se iz dokumenta.
Leks specijalis i Zakon o planiranju i izgradnji
Prihvatanje stranih propisa našlo se prvo u leks specijalisu za Beograd na vodi koji je poslednji put menjan 2020. U članu 15b se navodi da će tehnička kontrola „prihvatiti ispunjenosti zahteva i prema stranim propisima i standardima, kao i prema priznatim metodama proračuna i modelima ukoliko su tim propisima predviđeni, u cilju ispunjavanja osnovnih zahteva za objekat, kao i zahteva za njegovo projektovanje, izvođenje i održavanje“.
Da li to nije bilo dovoljno, pa je bilo neophodno izmeniti i Zakon o planiranju i izgradnji? To se dogodilo nekoliko puta u međuvremenu, a poslednji put u oktobru prošle godine. Tada je u član 158. koji reguliše proceduru izdavanja upotrebne dozvole dodat upravo stav koji uvodi inostrane standarde. Ujedno se pozivajući na leks specijalis.
„Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za objekte za koje je posebnim zakonom propisano da se prilikom ocene ispunjenosti osnovnih zahteva za objekat, kao i zahteva za projektovanje, izvođenje i održavanje objekta koriste inostrani propisi i standardi i priznate metode proračuna i modela, ukoliko su tim propisima predviđeni, uz izveštaj komisije za tehnički pregled dostavlja se i poseban elaborat kojim se dokazuje da je objekat podoban za upotrebu na osnovu inostranih propisa i standarda i priznatih metoda proračuna i modela”.
Izmene pravilnika
Pravilnik o sprovođenju objedinjene procedure bliže uređuje ovaj član. On propisuje dokumentaciju koju je potrebno podneti za pribavljanje različitih odobrenja za gradnju.
U poslednjoj verziji iz 2023. nije bilo odredbe koja se tiče priznavanja inostranih propisa i standarda.
Međutim, u nedavno donetoj izmeni, praktično je preneta odredba iz zakona. Ona omogućava da se upotrebljavaju inostrani standardi i podnosi poseban elaborat.
Moglo bi se zaključiti da je time otklonjena i poslednja formalna prepreka podnošenju zahteva za upotrebnu dozvolu za objekte građene po drugim standardima.
Formalno gledano, zahtev za Kulu je podnet pre stupanja pravilnika na snagu. Doduše, kako je osnov u zakonu jači od odredbi pravilnika, to je moglo da se primenjuje i do sada. Ali je verovatno cilj bio da se otklone bilo kakve sumnje.
Još od poslednjeg upita poslatog u novembru, Beograd na vodi nije odgovorio na pitanja Forbes Srbija. Tako smo ostali uskraćeni za objašnjenje zašto Kula Beograd i dalje nema upotrebnu dozvolu. Te će biti neophodno sačekati odluku resorne institucije po zahtevu za upotrebnu dozvolu od 5. aprila da bismo znali za koji deo objekta je odobrena (ukoliko odluka bude pozitivna).