Do kad ćemo čekati na suđenja za nadstrešnicu?

Dve optužnice i jedna istraga, ali godinu i po dana od tragedije u Novom Sadu, i dalje nismo blizu suđenja.

Tehnički gledano, najbliže sudskom epilogu je postupak koji se vodi protiv troje optuženih u Beogradu u vezi sa tzv. tehničkim pregledom stanice. Ta optužnica je najpre dvaput potvrđena od Višeg suda, ali je sada na trećem potvrđivanju nakon čega se može očekivati i nova žalba Apelacionom sudu. Ovoga puta, odluka Apelacionog suda trebalo bi da bude konačna.

Sledi postupak u Novom Sadu za utvrđivanje odgovornih za pad nadstrešnice, koji je trenutno u fazi odlučivanja po žalbi pred Apelacionim sudom. Naime, prvu optužnicu Viši sud je vratio na dopunu da bi drugu potvrdio, ali nakon što je praktično polovinu optuženih „skinuo“ sa optužnice. Međutim, Apelacioni sud ni posle više meseci nije doneo odluku. Niti se nazire kada će.

Najdalje od suda je postupak koji vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu po pitanju koruptivnih radnji na ovom projektu. Istraga je praktično onemogućena jer su državni organi povukli svoje ljude iz tzv. udarne grupe i tako odmogli tužilaštvu.

Traje predugo

„Postupak u Novom Sadu traje već predugo. Praktično 11 meseci od pokretanja istrage. Prva optužnica je bila podignuta već krajem decembra 2024. Potom je vraćena na dopunu. Sud je 3,5 meseca preispitivao. Po zakonu je predviđeno da se o prigovorima odlučuje u roku od 15 dana. Može da se taj rok produži ako je neki težak predmet poput organizovanog kriminala. Međutim, ovde su probijeni rokovi bez obzira na težinu predmeta i upoznavanje sa spisima“, odgovora na pitanje Forbes Srbija do kada ćemo čekati odluku Apelacionog suda u Novom Sadu, članica Anketne komisije i sudija Vrhovnog suda u penziji Radmila Dragičević Dičić.

Prema njenim rečima, ako Apelacioni sud potvrdi brisanje više lica sa novosadske optužnice, to će biti u rangu oslobađajuće presude. Ona podseća da postoje rokovi da sud odluči. Ali, oni „nisu toliko obavezujući i mogu da se krše bez ikakvih posledica“.

„Ali, ovde je najteže to što se stiče utisak da je sudska vlast išla na to da po svaku cenu oslobodi politički deo optuženih. I pridodati su neki stručnjaci. Za to vreme nije urađeno ništa u dopuni istrage kada je predmet vraćen. Nije bilo novog veštačenja. Sve je samo ponovo prorađivano, saslušavani su ljudi. Možda je moglo da se uradi neko novo veštačenje. Tužilac može da uvede i nove okrivljene dok traje postupak. Predmet mora da uđe u sudnicu gde će okrivljeni imati pravo da predlažu dokaze i traže nova veštačenja“, kaže Dragičević Dičić.

Neobična i radikalna odluka

Ona nije želela da komentariše odluku veća Višeg suda da neke osobe skloni sa optužnice.

„To možemo da se pitamo, ali nije uputno da se sada izjašnjavam o tome jer smatram da je tu trebalo da se uradi još veštačenja, još stručnih analiza, da bi se došlo do zaključka. Ta optužnica u Novom Sadu, ona treba da da odgovor o odgovornosti struke i odgovornosti funkcionera koji treba da upravljaju tim projektom. Taj predmet nema elemente korupcije u sebi, on je više vezan za izazivanje opšte opasnosti, nestručno obavljanje radova. I po meni, on može da se završi pre ovog drugog predmeta za koruptivna dela koji je uzročno-posledično povezan jer je ta korupcija proizvela mogućnost nesavesnog delovanja. Cilj je bio provizija, profit, nezakonita zarada“, smatra Dragičević Dičić.

Ona je na današnjoj konferenciji Anketne komisije povodom godinu i po dana od pada nadstrešnice rekla i da je odluka Višeg suda u Novom Sadu da skine deo okrivljenih sa optužnice „neobična i radikalna“. „Viši sud nije dozvolio da ministar i drugi uđu u suđenje. Ne sećam se da se ikada vanpretresno veće upustilo u analizu dokaza i reklo da ne postoji osnovana sumnja da su krivi“.

Suđenja u Beogradu neće ni biti

Kada je reč o postupku protiv troje okrivljenih u Beogradu, Dragičević Dičić ocenjuje da je to veštački napravljen predmet i da je „nevažan“ u celoj priči o nadstrešnici.

„Oni su okrivljeni za radnje za koje je tužilaštvo u Novom Sadu odbacilo krivičnu prijavu. To je bila krivična prijava branioca Anite Dimoski u cilju opstrukcije postupka. Tužilaštvo u Novom Sadu se oglasilo i reklo da su to odbacili, da nema dokaza. Međutim, dogodila se upornost višeg tužioca i sprega sa Višim sudom da što pre potvrde optužnicu. Ona je dva puta potvrđivana od Višeg suda iako je vrhovna tužiteljka dala obavezujuće uputstvo da se predmet pošalje u TOK.

Taj predmet još nije u fazi suđenja i verujem da nikad neće biti u toj fazi u Višem sudu u Beogradu. Sada je na ponovnom odlučivanju. Nemamo treću odluku Višeg suda da li će da potvrdi optužnicu za to troje okrivljenih. I onda ponovo postoji pravo žalbe. I onda bi Apelacioni sud trebalo konačno da odluči i da kaže nije nadležan Viši sud već drugi i da naloži upućivanje predmeta recimo Odeljenju za organizovani kriminal“, dodala je članica Anketne komisije.

U kojoj fazi je postupak za korupciju

Kada je reč o postupku pred TOK, rekla je da bi tužilaštvo trebalo da obavesti javnost u kojoj je fazi.

„Neće me začuditi ako krenu da se uništavaju dokazi. Sve se radi u cilju zastrašivanja. Da se ćuti u cilju čuvanja nezakonito stečene imovine. Taj modus operandi se širi. Cilj je da se uzme što više i obezbedi ćutanje“.

Kako je rekla, glavni cilj izmena seta pravosudnih zakona (tzv. Mrdićevih zakona) bio je da se iza kordona lojalnih policajaca napravi kordon lojalnih ljudi u pravosuđu. Da se sklone tužioci koji istražuju korupciju i da se zastraše. S tim u vezi postavila je pitanje gde su u istrazi drugi funkcioneri koji su učestvovali u dogovaranju projekta modernizacije železničke pruge. Posebno je upitala da li je saslušavana tadašnja resorna ministarka Zorana Mihajlović.

Prema njenim rečima, ideja vlasti je da se slučaj nadstrešnice gurne u zaborav, kao i korupcija povezana sa njim.

Sve dalje od odgovornosti

Prvi čovek Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti za rušenje nadstrešnice i profesor Pravnog fakulteta Tanasije Marinković ocenio je da se Srbija ubrzano udaljava od utvrđivanja odgovornosti i izvođenja pred lice pravde onih koji su odgovorni.

Kako je podsetio, ocena Anketne komisije je da je do urušavanja došlo usled niza događaja za koje postoji osnovana sumnja da ih je počinila organizovana kriminalna grupa na čelu sa predsednikom države.

„Ne samo da nema pravde za žrtve već je na delu odbrana organizovane kriminalne grupe u kojoj učestvuju vlast, pravosuđe i mediji“, ocenio je Marinković. Dodao je da je u tom cilju došlo i do izmena seta pravosudnih zakona. Ocenjuje da predstavljaju direktno uplitanje u pravdu i jedan od načina za ometanje pravde u slučajevima nadstrešnica i Generalštab. „Postavljamo pitanje da li u ovoj zemlji postoji zakon ili samo On“, rekao je Marinković.

Komentarišući ocene Venecijanske komisije na račun izmena zakona, on je rekao da bi čitava Vlada, kao i ministar Vujić, trebalo da podnesu ostavke zbog tog skandala koji je poprimio i međunarodne razmere.

Mediji u službi odbrane

Član Anketne komisije Zoran Gavrilović analizirao je izveštavanje medija o slučaju nadstrešnica. Kako je rekao, najviše je o ovoj tragediji izveštavao N1. U vrhu po izveštavanju bili su i Nova i Insajder (po pitanju utvrđivanja odgovornosti ministara), ali i Informer (kao medij koji je branio optužene ministre).

Anketna komisija je utvrdila i da je RTS bio među medijima koji su malo izveštavali o nadstrešnici. „Ono što je Anketna komisija radila nije bilo interesantno za javni servis“, dodao je Gavrilović.

On je dodao i da je posle prve godišnjice tragedije došlo do značajnog pada izveštavanja o nadstrešnici – više od 80%.

Profesor Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada Dušan Dobromirov rekao je da je Srbija „ekonomski krokodil“, a ne „ekonomski tigar“ kako je vlasti predstavljaju.

“Životinja koja se u ekonomiji povezuje sa korupcijom je upravo krokodil zbog gramzivosti, pohlepe i podmuklih načina na koje napada svoju žrtvu”, rekao je Dobromirov. On smatra da se ekonomija Srbije nalazi u istoj zarobljenoj situaciji poput pravosuđa i medija.

Ukazuje da su veliki problem nestručni ljudi na čelu institucija.

„Nadstrešnica se desila 1. novembra 2024. u jednoj klimi koja je tada tako formirana kako je formirana. Ona je omogućila da se zbog korupcije nadstrešnica dogodi. Upravo svedočimo da ta klima postaje drastično gora iz dana u dan. Bojim se da nam se, zbog silnih novih projekata koji se izvode i koji se opet izvode na isti i mnogo gori način, ne desi neka nova nadstrešnica“, rekao je Dobromirov.