Država priznala neuspeh s konverzijom i sada traži pomoć: Objavljeno koliko sporo rešavaju predmete i koliko stotina milijardi očekuju

Ni pola godine nije prošlo, a država je već priznala da je u nevolji sa primenom Zakona o planiranju i izgradnji, koji je izmenjen u julu ove godine. Obelodanjeno je da ne mogu efikasno da reše pitanje obrade zahteva za konverziju prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljištem bez naknade, jer su želje i mogućnosti u dubokom neskladu.

Zapravo, suštinski mogu, ali ne i tehnički, jer nadležni organ, a sada je to resorno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (posao će preuzeti Agencija za prostorno planiranje i urbanizam kada bude počela da radi u punom obimu), nema kapacitete da u zakonskim rokovima obradi veliki broj zahteva koji ih je „zapljusnuo“ već u prva tri meseca od početka primene zakona.

Ambiciozni naum ministarstva i ministra Gorana Vesića bio je da službenici zahteve za konverziju rešavaju brzo, u roku od osam dana. Taj rok je unet i u zakon. Sada priznaju da je to nemoguće.

A ovo priznanje neuspeha i nepostojanja kapaciteta, pretočeno je u apel IT kompanijama i naučnoistraživačkim institucijama da pomognu u rešavanju problema.

U nedavno objavljenom pozivu Fonda za inovacionu delatnost, odabrana su 24 projekta javne uprave u kojima je potrebno naći inovativno rešenje za ubrzanje procedura i unapređenje efikasnosti institucija i državnih preduzeća i ustanova.

Jedan od tih projekata kandidovalo je Ministarstvo građevinarstva, a to je upravo poziv za razvoj inovativne platforme za prijem i obradu zahteva za konverziju.

Očekuje se podnošenje 5.000 zahteva kompanija i više hiljada građana

Izmene Zakona o planiranju i izgradnji stupile su na snagu 4. avgusta ove godine. Kompanije koje imaju potrebu da sprovedu konverziju prava nad zemljištem, očigledno su čekale taj datum više nego spremne.

„U periodu od 4. avgusta do 3. novembra, podneto je 700 zahteva, u kojima je preko 2.000 pojedinačnih lokacija za koje je potrebno izdati informacije o lokaciji sa odgovarajućom potvrdom. Imajući u vidu činjenicu da se radi o postupku koji podrazumeva obradu velike količine podataka u kratkom vremenskom intervalu (zakonom je propisan rok od osam dana), te da se sve aktivnosti u postupku obavljaju manuelno, organ nije u mogućnosti da u pomenutom roku, na brz i efikasan način, odgovori na podnete zahteve“, navodi se u apelu za pomoć.

Praktično se priznaje i da teška vremena za službenike tek slede.

„Takođe, procenjuje se da će u narednom periodu biti podneto više od 5.000 prijava privrednih subjekata koji su stekli pravo za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade odnosno više hiljada fizičkih lica“, navodi Ministarstvo.

I onda sledi bolan zaključak – „Sa resursima i ljudskim i tehničkim kapacitetima kojima organ raspolaže, prosečan broj obrađenih zahteva na dnevnom nivou iznosi oko 10“.

U složenost problema, stoji u pozivu, ubraja se i potreba kontinuirane komunikacije i razmene podataka između Ministarstva odnosno Agencije za prostorno planiranje i urbanizam i Republičkog geodetskog zavoda putem eŠaltera.

„Saglasno navedenom, neophodno je preduzeti odgovarajuće korake kako bi se, primenom savremenih tehnoloških rešenja, ubrzao proces obrade zahteva i sprovođenje postupka u celosti“, stoji u pozivu.

Kolikim milijardama se nada država

Ministarstvo očekuje velike ekonomske benefite za državu i njene građane od sprovođenja konverzije bez naknade.

Najpre, očekuje se „oslobađanje“ velike površine građevinskog zemljišta za gradnju i izgradnja objekata površine 15.000.000 kvadratnih metara.

Po osnovu taksi za izdavanje lokacijskih uslova, građevinskih i upotrebnih dozvola, država očekuje da naplati 181,5 miliona dinara.

Procena je da će prihod od PDV-a na promet ove gradnje dostići 264,3 milijardi dinara.

Procena je i da će prihod po osnovu poreza na dobit iznositi 84,6 milijardi dinara.

Uz pretpostavku izgradnje tih 15 miliona kvadrata, prihodi po osnovu poreza na imovinu bili bi 79,3 milijarde dinara.

Izgradnja ove količine kvadratnih metara, uposlila bi 300.000 radnika pa bi to donelo prihode po osnovu poreza i doprinosa na njihove zarade od 20,6 milijardi dinara dok bi zaposleni dobili plate u ukupnom iznosu od 628 milijardi dinara.

Posledično, trošenjem svojih plata, radnici bi doneli još prihoda u državni budžet putem PDV-a naplaćenog na usluge ili proizvode koje budu kupovali, ali računica ili pretpostavka za ovaj deo prihoda nije izvedena ili nije mogla da bude izvedena.

„Uz pretpostavku da će tržišni uslovi biti takvi da podstaknu građevinski sektor da se predmetna izgradnja ostvari u punom obimu, procena je da će ista, u dugom roku, dovesti do rasta vrednosti izvedenih građevinskih radova za 1.233,7 milijardi dinara. Prodaja pomenutih objekata, za rezultat će imati uvećanje dobiti privrednih subjekata za 846 milijardi dinara“, sumirano je u pozivu i navedeno da sve to govori u prilog potrebi da se primenom savremenih i inovativnih rešenja proces rešavanja zahteva učini brzim i efikasnim.

Kada se sve sabere, najmanje što bi država prihodovala po osnovu taksi, poreza i doprinosa iznosilo bi čak 449 milijardi dinara odnosno 3,8 milijardi evra.

Prihodi koje država očekuje nakon sprovođenja konverzije

Takse za izdavanje dozvola za gradnju	181.550.000
PDV na promet izgrađenih nekretnina	264.375.000.000
Porez na dobit pravnih lica	84.600.000.000
Porez na imovinu	79.312.000.000
Porez i doprinosi za radnike	20.621.250.000
Ukupno	449.089.800.000

Ručno, ručno i samo ručno

U nastavku poziva, potencijalnim partnerima države, objašnjena je procedura obrade zahteva. Između ostalog, navodi se da se provera podataka u dostavljenim zahtevima vrši „manuelnim pretraživanjem i manuelnom proverom“ u javno dostupnim podacima katastra nepokretnosti (eKatastar nepokretnosti i GeoSrbija), pojedinačno za svaku parcelu. Po završetku tog posla pristupa se proveri planskog osnova.

„Provera planskog osnova se takođe obavlja manuelno“, stoji u pozivu. To se radi pretragom planova u Centralnom registru planskih dokumenata odnosno neposrednim uvidom u planove jedinica lokalne samouprave.

Ukoliko ni ovde nema smetnji, pristupa se izradi potvrde da može da se sprovede konverzija – naravno, ručno. „Ova potvrda se takođe izrađuje ručno, digitalno potpisuje i šalje elektronski u eŠalter“.

Zahtev za korišćenjem blokčejn tehnologije

Krajnji cilj je da platforma bude sigurna, efikasna i inovativna. Da automatizuje obradu zahteva i slanje potvrda u meri u kojoj je to izvodljivo. „U pitanju je ambiciozan projekat sa ciljem da revolucionizuje način na koji se ovaj proces obavlja“, stoji u pozivu.

U tom smeru data je i načelna specifikacija buduće platforme.

Kako je bezbednost jedan od najvažnijih elemenata, potreban je visok i pouzdan nivo autentifikacije korisnika.

Traži se i „korisnički prijateljski interfejs“, kako bi podnošenje zahteva bilo jednostavno.

„Potrebno je da koristi veštačku inteligenciju za validaciju i kategorizaciju dokumenata“, stoji među zahtevima. Veštačku inteligenciju sistem će koristiti i za automatizaciju procesa pregleda zahteva i analizu podataka gde je to moguće.

I tu nije kraj zahtevima za veštačkom inteligencijom – „Platforma mora da uključuje veštačke inteligentne asistente za podršku korisnicima, što povećava efikasnost i lakoću korišćenja“.

I dodaje se da platforma treba „da koristi blokčejn tehnologiju za nepromenjivu evidenciju zahteva i odluka, što olakšava transparentnost i nepromenjivost podataka“.

Ono što je takođe dobro, platforma će obezbediti dvosmernu komunikaciju tako da će korisnici moći da pruže povratne informacije i sugestije za unapređenje sistema. Takođe će biti prilagođena mobilnim telefonima.

Ko ima, a ko nema pravo na konverziju bez naknade

Pravo na konverziju prava korišćenja zemljišta u pravo svojine bez naknade imaju pre svega pravna lica koja su to pravo stekle kroz postupke privatizacije, stečaja i izvršenja.

Oni koji neće moći da podnesu zahtev su sportske organizacije i udruženja, zemljoradničke i stambene zadruge i za njih će ovo pitanje biti rešeno posebnim zakonom.

Takođe, zakon se ne odnosi na lica na koje se primenjuje Sporazum o sukcesiji, kao i društvena preduzeća. Kada se okonča sukcesija odnosno proces privatizacije, i pitanje njihovog prava svojine nad zemljištem biće rešeno.

Problem konverzije i usvajanja izmena Zakona o planiranju i izgradnji izazivali su velike polemike u javnosti. Resorno Ministarstvo i poslovna udruženja branili su uvođenje konverzije bez naknade argumentima da nije donela očekivane prihode budžetu, a blokirala je gradnju na brojnim parcelama i umanjila potencijalno veće prihode od investicija. Isticali su da kompanije ne žele da dvaput plaćaju za isto zemljište, kao i da ovaj institut nema nijedna zemlja u svetu, a da posebno zbunjuje strane investitore.

Opozicija i pojedine organizacije civilnog društva tvrdile su da se na taj način mnogim nosiocima prava korišćenja vrednog građevinskog zemljišta (a posebno su apostrofirani tajkuni), to zemljište praktično poklanja ili daje po ceni znatno nižoj od tržišne čime će država i građani pretrpeti veliku štetu, koja je merena i sa više desetina milijardi evra.

Koja je sve pomoć potrebna javnoj upravi

Poziv Fonda za inovacionu delatnost raspisan je, kako se navodi, uz podršku Kabineta predsednice Vlade i Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, a najbolja rešenja dobiće od 60.000 do 120.000 evra.

Potencijalni aplikanti (privredna društva i naučnoistraživačke institucije) mogu da pošalju predloge inovativnih rešenja do 19. februara 2024. Ukupna sredstva za realizaciju programa iznose 150 miliona dinara i obezbeđena su iz budžeta Republike Srbije, sa razdela Ministarstva nauke.

Inače, među 24 kandidovana projekta, ima onih koje su nominovale institucije s republičkog nivoa, ali i zdravstvene ustanove, javna preduzeća i javna komunalna preduzeća, kao i lokalne samouprave.

Među problemima koje treba rešiti su osmišljavanje sistema koji će omogućiti rano upozoravanje na poplave (najviše projekata), elektronsko upravljanje i efikasnije rešavanje problema otpada, racionalizaciju potrošnje toplotne energije, primenu telemedicine i inovativne ortopedije, prepoznavanje bolesti debelog creva i efikasniju distribucija hrane pacijentima. Tu su i projekti za efikasniju distribuciju pošiljaka, pružanje servisnih informacija na znakovnom jeziku, digitalizaciju tekstualnog kulturnog nasleđa i dr.