Energetska tranzicija regiona koštaće 151 milijardu evra do 2030: Šta pokazuje izveštaj Energetske zajednice

Vlade u regionu Istočne i Jugoistočne Evrope procenjuju da će za sprovođenje njihovih Nacionalnih klimatskih i energetskih planova (NECP) do 2030. biti potrebne investicije od oko 151 milijarda evra. Ovo se navodi u novom izveštaju Energetske zajednice.

Očekuje se da će javno finansiranje pokriti svega 10 do 30 odsto ovog iznosa.

Zbog toga je mobilizacija privatnog kapitala od ključnog značaja. Ovo je jedan od zaključaka koji se navodi u novom izveštaju koji je proistekao na osnovu dostavljenih planova i izveštaja zemalja članica.

„U mnogim slučajevima izvor finansiranja još uvek treba da bude utvrđen. Pogotovo kada je reč o očekivanoj podršci donatora ili međunarodnih finansijskih institucija“, kaže za Forbes Srbija Adam Cveč, direktor jedinice za Evropski zeleni dogovor Energetske zajednice.

Kako se došlo do te računice

Iznos od 151 milijarde evra zasniva se na informacijama dostupnim u klimatskim planovima, pojašnjava on.

Trebalo bi ga koristiti kao opšti pokazatelj približnog obima kapitala potrebnog za održavanje i modernizaciju energetskog sektora. I to uz istovremeno napredovanje u dekarbonizaciji drugih oblasti, dodaje Cveč.

Ističe da napretka u dostupnosti podataka ima, ali i dalje nedostaju detaljne procene troškova za pojedine politike i mere.

Kao i podaci o izvorima finansiranja. Zbog toga se u izveštaju zaključuje da bi sledeća generacija ovih planova trebalo da preraste iz dokumenata javnih politika u investicione mape.

Planove pretočiti u konkretno delovanje

Ono što proizilazi kao zaključak iz izveštaja, ukazuje Cveč, je da energetska tranzicija Jugoistočne i Istočne Evrope ulazi u fazu u kojoj više neće biti dovoljno samo imati dobre planove.

Vreme planiranja mora da ustupi mesto sprovođenju. Ciljevi iz nacionalnih energetskih i klimatskih planova moraju da se pretvore u konkretne projekte i investicije.

„Glavna poruka je jasna: region je uspostavio veliki deo neophodnog okvira politika za sprovođenje energetske tranzicije, ali sada je potrebno da se planovi pretoče u konkretne reforme, projekte i investicije“, kaže Cveč.

„Prosečne investicione potrebe regiona iznose 0,4% BDP-a, u poređenju sa 0,3% u Evropskoj uniji.

Ova razlika odražava veći napor potreban za modernizaciju energetskih sistema koji polaze sa nižeg nivoa razvoja, Jer zastarela infrastruktura, manje razvijena tržišta čiste energije i veća zavisnost od fosilnih goriva znače da je jaz koji treba premostiti veći“, dodaje.

Srbija postavila niži cilj

Za Srbiju je ovaj izveštaj posebno zanimljiv. Srbija je, inače, jedina ugovorna strana koja je postavila niži cilj za smanjenje finalne potrošnje energije od cilja utvrđenog Odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice.

Iako je usvojila Nacionalni energetski i klimatski plan njena nacionalna obaveza za udeo obnovljivih izvora energije do 2030. godine iznosi 33,6 odsto. Ministarski savet Energetske zajednice prethodno je utvrdio cilj od 40,7 odsto.

Istovremeno, Srbija je među zemljama za koje Sekretarijat ocenjuje da moraju hitno da započnu sprovođenje NECP-a kako bi se približile planiranoj putanji ka ciljevima za 2030.

Cveč kaže da iako je većina ugovornih strana ostvarila napredak u energetskoj tranziciji kroz klimatske obaveze, taj napredak je i dalje neujednačen širom regiona.

Devet zemalja Jugoistočne i Istočne Evrope koje teže članstvu u EU u velikoj meri su postavile temelje za energetsku tranziciju koja bi trebalo da omogući ostvarivanje ciljeva dekarbonizacije usklađenih sa EU, navodi se u izveštaju.

Srbija hitno da počne sprovođenje nacionalnog klimatskog plana

„Čini se da su neke zemlje na dobrom putu da ispune svoje obaveze do 2030. godine- Albanija, Gruzija i Ukrajina. Druge hitno moraju da započnu sprovođenje svojih Nacionalnih energetskih i klimatskih planova kako bi se uskladile sa putanjama za ostvarenje energetskih i klimatskih ciljeva do 2030. To su Crna Gora, Moldavija i Srbija“, kaže Cveč.

Posmatrano zajedno, nacionalni ciljevi ugovornih strana za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine doveli bi do smanjenja neto emisija od 60,9% u odnosu na nivo iz 1990. godine.

Kako smo obrazložili smanjenje ambicije

Ministarski savet Energetske zajednice, kao najviše telo za donošenje odluka u okviru ove zajednice, utvrdio je 2022. cilj za Srbiju. Predvideo je da udeo energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije do 2030. iznosi 40,7 odsto. To znači da bi 40,7 odsto energije koju troše domaćinstva, privreda, industrija i saobraćaj trebalo da potiče iz obnovljivih izvora.

Kod smanjenja finalne potrošnje energije, samo je Srbija postavila manje ambiciozan cilj za 2030. godinu od onog utvrđenog Odlukom Ministarskog saveta. U usvojenom Nacionalnom energetskom i klimatskom planu Srbija je utvrdila nacionalni doprinos od najmanje 33,6 odsto udela obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije do 2030. godine.

Ukoliko postoji razlika između pravno obavezujućeg cilja i nacionalno preuzete obaveze, Sekretarijat razmatra kontekst predstavljen u nacrtu Nacionalnog energetskog i klimatskog plana, kao i relevantne okolnosti koje je navela ugovorna strana.

U svom Nacionalnom energetskom i klimatskom planu Srbija konstatuje da postoji „nesklad između nacionalnog doprinosa od 33,6% udela obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije i cilja od 40,7% utvrđenog Odlukom Ministarskog saveta“.

Srbija je u svom konačnom Nacionalnom energetskom i klimatskom planu odgovorila na preporuke Sekretarijata tako što je pružila detaljnije obrazloženje.

Kada je reč o planiranom povećanju udela obnovljivih izvora energije do 2030, Srbija je obrazložila smanjenje nivoa ambicije pozivajući se na relevantne okolnosti koje utiču na razvoj i korišćenje obnovljivih izvora energije.

„Opravdane okolnosti“

Taj jaz se u obrazoloženju Srbije objašnjava kao „opravdane okolnosti“. Njih je Srbija navela u skladu sa članom 6. Odluke Ministarskog saveta, na osnovu kriterijuma utvrđenih članom 31. Uredbe o upravljanju energetskom unijom, kaže sagovornik. To uključuje ekonomske uslove i potencijal, potencijal za isplativo korišćenje obnovljivih izvora energije, kao i geografska, ekološka i prirodna ograničenja.

Postizanje većeg udela obnovljivih izvora energije zavisilo bi od obima, dinamike i efikasnosti sprovođenja dodatnih mera. To bi moralo da bude procenjeno kroz ažurirano nacionalno modeliranje.

Uloga Sekretarijata bila je da oceni Nacionalni energetski i klimatski plan Srbije i okolnosti koje je Srbija obrazložila u skladu sa pravnim okvirom Energetske zajednice, a ne da izrađuje alternativni scenario nacionalne energetske politike, pojašnjava sagovornik. Zbog toga je neposredni prioritet sprovođenje mera koje su već uključene u NECP i pažljivo praćenje napretka ka ostvarivanju ciljeva do 2030. godine, dodaje Cveč.

Za sve ugovorne strane biće važno da nakon 2030. godine zadrže i postepeno povećavaju nivo svojih ambicija. I to u skladu sa budućim okvirom Energetske zajednice za 2040. godinu. Kao i sa klimatskim i energetskim ciljevima Evropske unije za 2040. I ciljem klimatske neutralnosti do 2050. godine, ukazuje Cveč.

Dekarbonizacija energetskog sektora ključna

S jedne strane, NECP-ovi su dovoljno ambiciozni i detaljni da definišu nacionalne pravce razvoja do 2030. Pri čemu je dekarbonizacija energetskog sektora potvrđena kao jedan od ključnih faktora za ostvarivanje energetskih i klimatskih ciljeva za 2030, ističe sagovornik Forbes.

Ukazuje da nekoliko zemalja još nije na putanji koja je u skladu sa ciljevima za 2030. Razlog su različite okolnosti poslednjih godina, uključujući pandemiju COVID-19, sukob u Ukrajini, cena električne energije…

Kao i lokale događaje poput šumskih požara. U pojedinim slučajevima ubrzali su, a u drugim usporili napore za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte .

Zbog toga će pažljivo praćenje smanjenja emisija biti od ključnog značaja kako bi se osiguralo da ugovorne strane mogu da ispune svoje pravno obavezujuće klimatske obaveze, dodaje on.

Prvi izveštaji obuhvataju 2022. i 2023. godinu. Tada je većina planova još bila u fazi izrade. Mnoge strukturne reforme, politike i investicione mere ostale su u fazi planiranja. Podaci iz tih izveštaja zato pokazuju gde su se ugovorne strane nalazile pre početka pune primene planova.

Zašto su važni nacionalni planovi i izveštaji

Nacionalni energetski i klimatski planovi predstavljaju osnovni strateški instrument za planiranje energetskih i klimatskih politika. Njima se definišu energetski i klimatski ciljevi, kao i politike i mere potrebne za njihovo ostarivanje.

Njihova svrha je da objedine različite procese planiranja u oblasti energetike i klime. Zatim i da obezbede doslednost i predvidivost za sve učesnike u pogledu budućeg razvoja energetskog sistema i privrede, kao i da posluže kao osnova za investicije.

Sekretarijat Energetske zajednice nastaviće saradnju sa zemljama regiona na jačanju njihovih kapaciteta za pripremu Integrisanih izveštaja o napretku 2027. godine.

Ti izveštaji biće od posebnog značaja jer će obezbediti podatke neophodne za definisanje puta ka klimatskim i energetskim obavezama za 2040. I to kroz izradu novih Nacionalnih energetskih i klimatskih planova koji će obuhvatiti period od 2030. do 2040. godine.

Kako je navedeno u zaključcima Ministarskog saveta iz 2025. ugovorne strane su u obavezi da do 1. januara 2028. dostave nacrte Nacionalnih energetskih i klimatskih planova sa perspektivom za period 2030–2040. Konačne planove treba da dostave do 1. januara 2029. godine.

Ministarski savet je naglasio da ovaj proces mora biti usklađen sa budućim okvirom EU za 2040.

Takođe je pozvao Evropsku komisiju da pruži smernice za izradu nove generacije Nacionalnih energetskih i klimatskih planova.

Precizan zahtev za Srbiju i druge ugovorne strane biće utvrđen kroz taj proces i u skladu sa budućim važećim pravnim okvirom.

Kako znamo da li su planovi odgovarajući?

Zadatak Sekretarijata Energetske zajednice jeste da procenjuje Nacionalne energetske i klimatske planove i prati njihovu primenu. To čini primenjujući pristup koji je usklađen sa metodologijom koju Evropska komisija koristi prilikom ocenjivanja planova i izveštaja država članica EU.

Energetski sektor i dalje predstavlja najveći izvor emisija gasova sa efektom staklene bašte u regionu. To je posledica nasleđa proizvodnje električne energije zasnovane na uglju. Tu su i sistemi grejanja i saobraćaja koji se oslanjaju na fosilna goriva, kao i značajan, ali još uvek neiskorišćen potencijal za unapređenje energetske efikasnosti.

Planovi predviđaju da će finalna potrošnja energije u sektoru domaćinstava postepeno opadati do 2030.

Šta se još navodi u izveštaju Energetske zajednice

Nasuprot tome, očekuje se da će finalna potrošnja energije u industriji i saobraćaju nakon 2030. rasti. Zbog toga će ova dva sektora u mnogim ugovornim stranama postati najveći potrošači energije.

Nakon značajnog povećanja kapaciteta za proizvodnju električne energije iz sunca i vetra prethodnih godina, vlade su u svojim NECP-ovima postavile ambiciozne ciljeve za dalje povećanje udela obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije.

Međutim, obnovljivi izvori još uvek nisu ostvarili značajniji prodor u sektoru saobraćaja.

Sektor grejanja zahtevaće mnogo brže uvođenje savremenih rešenja sa niskim emisijama CO2. I to kako se bude postepeno smanjivala upotreba tradicionalne biomase.

Izveštavanje predstavlja sastavni deo sprovođenja politika. Ono omogućava vladama i institucijama da procene da li usvojene politike daju očekivane rezultate. Zatim da na vreme uoče nedostatke i prilagode mere u oblastima u kojima napredak nije zadovoljavajući.

Energetski sektor i dalje će imati ključnu ulogu u ostvarivanju tih ciljeva. Projektovani rast emisija nakon 2030. u pojedinim zemljama ukazuje na moguće nedovoljno ambiciozne planove. Njih će biti potrebno korigovati u narednom planskom ciklusu, dodaje se u izveštaju.

U sektoru saobraćaja skoro da nema napretka

U sektoru saobraćaja gotovo da nije ostvaren napredak. Smanjenje korišćenja tradicionalne biomase za grejanje i hlađenje mora biti praćeno znatno bržim uvođenjem savremenih tehnologija za proizvodnju toplote iz obnovljivih izvora, kao i održivijim upravljanjem prirodnim resursima, navodi se u izveštaju.

S obzirom na to da je u EU u toku revizija Uredbe o upravljanju Energetskom unijom i klimatskim merama, zaključci ovog izveštaja mogu doprineti i široj raspravi o budućem modelu.