EXPO, Nacionalni stadion i podzemne vode: Koja su rešenja za bezbedne objekte i životnu sredinu

Razvoj područja Surčinskog donjeg polja, u okviru kojeg se, između ostalih sadržaja, nalaze i objekti međunarodne izložbe EXPO 2027 i Nacionalnog fudbalskog stadiona, zahtevao je temeljno sagledavanje vodoprivredne problematike na celom ovom području, navode za Forbes Srbija iz Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi.

Ovaj teren ima specifične uslove (visok nivo podzemnih voda, aluvijalni sastav terena). Postoji i potreba nasipanja do 3-5 metara iznad postojećeg nivoa terena, pokazala su istraživanja.

Iz Instituta Jaroslav Černi navode da je ovo područje generalno pogodno za urbanizaciju. Ali da je obavezna primena mera hidrotehničkog uređenja (nasipanje, drenaža, kanalizacija) i uspostavljanje sistema monitoringa i upravljanja.

Na delu Surčinskog donjeg polja gradi se izložbeni prostor i stambeni kompleks za EXPO, stadion, prateća infrastruktura i niz saobraćajnica. U budućnosti na ovom području planira se i gradnja tematskog parka. Ovi objekti su predviđeni Prostornim planom područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona.

Vlada Srbije nedavno je usvojila četvrtu fazu razvoja ovog prostornog plana. Time se njegov obuhvat proširio na više od 800 hektara nekada poljoprivrednog zemljišta u delu Surčinskog donjeg polja.

Pored površina za EXPO i stadion, prostorni plan je obuhvatio i priobalni pojas leve obale Save. Od Bloka 45 do Ostružničkog mosta.

Gradnja u zonama zaštite vodoizvorišta

Područje koje je obuhvatio prostorni plan i gde se realizuje celokupna trenutna i buduća gradnja, nalazi se u zonama sanitarne zaštite beogradskog vodoizvorišta.

Plan u svojim delovima ulazi u sve tri zone zaštite, neposrednu, užu i širu, što je izazvalo kritike stručne i šire javnosti zbog potencijalnog ugrožavanja vodoizvorišta i posledica koje na njega može da ostavi razvoj ovakvih objekata.

Prema onome što piše u prostornom planu, prostor za EXPO i Nacionalni stadion nalazi se u trećoj – široj zoni.

U toj zoni je dopuštena izgradnja i korišćenje sportskih objekata. Uz standardne tehničke mere zaštite. Dopuštena je i izgradnja i korišćenje objekata za smeštaj gostiju. To predviđa Elaborat o zonama sanitarne zaštite izvorišta podzemnih i površinskih voda grada Beograda.

Kada se radi o druge dve zone zaštite, u užoj se planira nekoliko saobraćajnica. U ovoj zoni se takođe nalazi i prostor poligona na reci Savi (deo priobalja, savskog nasipa).

Zona I, neposredne zaštite, odnosi se na prostor oko 15 bunara sa horizontalnim drenovima i devet cevastih bunara, vidi se u prostornom planu.

U odgovoru za Forbes, Institut Jaroslav Černi navodi da je u okviru „Generalnog projekta hidrotehničkog uređenja Surčinskog donjeg polja“ kroz 16 knjiga (celina) obradio najvažnije aspekte uređenja površinskih i podzemnih voda na prostoru Surčinskog donjeg polja.

Naručilac ove dokumentacije je, kako se može videti na naslovnim stranama objavljenih izveštaja, Građevinska direkcija Srbije i firma Power China.

Podzemne vode blizu površine, potrebno pravilno uređenje

Geotehnička i hidrogeološka istraživanja i analize pokazala su da teren ima specifične uslove (visok nivo podzemnih voda, aluvijalni sastav terena) i potrebu nasipanja do 3-5 metara iznad postojećeg nivoa.

Podzemne vode su u pojedinim periodima godine vrlo blizu površine terena. To, kako navode iz Instituta Jaroslav Černi, čini područje veoma osetljivim i potencijalno problematičnim za gradnju bez prethodne hidrotehničke pripreme.

„Ukoliko bi se gradnja izvodila bez prethodnog uređenja, objekti bi bili izloženi povećanom riziku od problema kao što su plavljenje podzemnih i suterenskih prostorija, smanjenje stabilnosti temelja usled stalnog vlaženja, kao i ozbiljna oštećenja infrastrukture. Na primer, pucanje i propadanje saobraćajnica, kolovoza i kanalizacionih sistema usled podizanja nivoa vode“.

Sa druge strane, gradnja objekata podrazumeva nasipanje velikih površina (veštačko podizanje terena), kako bi se omogućilo dovoljno odstojanje objekata od visokog nivoa podzemnih voda.

„To donekle menja postojeći režim podzemnih voda, koji je na ovom prostoru već regulisan radom drenažnih kanala. Posebno je važno istaći činjenicu da se na ovom području nalazi beogradsko izvorište podzemnih voda“, kažu iz Instituta.

Iz Instituta ukazuju da uz pravilno uređenje i primenu hidrotehničkih mera, prostor može biti bezbedno i efikasno urbanizovan.

Hidrotehničko uređenje paralelno sa radovima na kompleksu

Na pitanje šta je od hidrotehničke infrastrukture već izgrađeno na tom području, iz Instituta Jaroslav Černi navode da na prostoru Surčinskog donjeg polja postoje nasipi za zaštitu od poplava reke Save, drenažni sistemi sa postojećim kanalima i crpnim stanicama (Petrac, Galovica) i niz bunara u priobalju reke Save.

Pre početka gradnje kompleksa EXPO i stadiona započete su pripremne radnje na hidrotehničkom uređenju. Pre svega nasipanje i nivelacija terena.

Radovi na hidrotehničkom uređenju se odvijaju i paralelno tokom izvođenja svih radova na razvoju kompleksa, navodi se u odgovorima koje je Institut dostavio redakciji Forbes Srbija.

Kao uspešan primer značaja hidrotehničkog uređenja u procesu urbanizacije navode primer Novog Beograda.

Tu je zahvaljujući prethodnom nasipanju i sveobuhvatnom hidrotehničkom uređenju, stvoreno stabilno i bezbedno građevinsko zemljište na terenu koji je ranije bio močvaran i podložan plavljenju.

Šta je sve potrebno srediti na ovom području?

Hidrotehničko uređenje Surčinskog donjeg polja treba da obuhvati nivelaciju terena (nasipanje zemljišta radi zaštite od visokih podzemnih voda), izgradnju sistema za odvodnjavanje atmosferskih i upotrebljenih voda, izgradnju drenažnih sistema za snižavanje nivoa podzemnih voda.

Takođe, potrebno je izgraditi i javnu vodovodnu mrežu i sistem kanalizacije za odvođenje upotrebljenih voda.

Hidrotehničko uređenje ovog prostora podrazumeva i izgradnju/rekonstrukciju objekata za zaštitu od poplava (nasipi, crpne stanice). Kao i izgradnju nove i rekonstrukciju postojeće kanalske mreže (kanali Petrac, Galovica).

Osim ovoga, potrebni su i retenzioni kapaciteti za regulaciju viškova atmosferskih voda i sistem monitoringa i upravljanja vodnim režimom, navodi se u odgovorima Instituta Jaroslav Černi.

Šipovi za stadion i podzemne vode

U toku ove godine izrađena je i Studija kojom se procenjuje uticaj na životnu sredinu koji će imati izgradnja samog Nacionalnog fudbalskog stadiona sa pratećim sadržajima.

Saglasnost na tu studiju dalo je nedavno Ministarstvo zaštite životne sredine. Studija je propisala mere zaštite životne sredine. Odnosno, mere koje moraju biti poštovane kako bi se potencijalni negativni uticaji ovog projekta minimizirali.

Međutim, studija je izrađena nakon što su pripremni radovi, koji uključuju i bušenje šipova za stadion, već počeli.

U građevinskoj dozvoli izdatoj za pripremne radove navodi se da za njih nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu.

U finalnoj verziji studije se navodi da su analize pokazale da izgradnja može uticati na podzemne vode. Ali da je predviđena primena strogih mera zaštite kako bi se rizici minimizirali.

„Sama činjenica, da o sadržaju i kvalitetu studije o proceni uticaja na životnu sredinu govorimo, dok se objekat na koji se ona odnosi uveliko gradi bez obzira što na nju nije data saglasnost govori sama za sebe. Ima li smisla razmatrati da li je pečurka otrovna tek nakon što ste je pojeli?“, naveo je za Forbes Srbija Dragomir Ristanović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

Nedostatak ažurnih podataka

RERI je podneo niz primedbi na ovu studiju, dok je ona bila na javnom uvidu.

Ukazali su na nedostatak ažurnih (a često i nikakvih) podataka o uticaju zemljanih i pripremnih radova, uticaju na vodoizvorište, uticaju na buduće stanovnike naselja u koje će se pretvoriti smeštajni kapaciteti za EXPO, uticaju na floru i faunu.

Na predmetnoj lokaciji realizovana je izgradnja više od 2.300 dubokih armirano-betonskih šipova, za koje prethodno nije razmotren uticaj na životnu sredinu, vidi se iz primedbi koje je dao RERI.

I drugi podnosioci primedbi ukazivali su da je studiju potrebno dopuniti sa uticajem šipova na podzemnu vodu.

Ristanović navodi da je reakcija stručnih organizacija i pojedinaca, kao i dela zainteresovane javnosti umnogome doprinela da se studija koriguje i dopuni. Te da je taj dokumet proširen za gotovo trećinu svoje inicijalne sadržine.

„Ipak, to je učinjeno u istom maniru koji oslikava sve do sada sprovedene postupke u vezi sa izgradnjom Nacionalnog stadiona. Površno, strogo birokratski i bez namere da se ijedna komponenta projekta poremeti i da ne utiče na zacrtanu dinamiku investitora, a sve na uštrb javnog interesa i potencijalno bezbednosti“, naveo je Ristanović.