Geodeta gubi posao za docrtane spratove, uvode se strože kazne

Vlasnici neupisanih kvadrata još tumače šta je tačno Republički geodetski zavod postigao dodajući im još jednu „stepenicu“ na putu do uknjiženja, a geodete analiziraju koje su im nove obaveze i prete li im strože kazne.

Na poslednjoj sednici prethodnog saziva Narodne skupštine, među 60 usvojenih zakona, bile su i izmene i dopune onog koji definiše državni premer i katastar. I uveo je neka nova pravila ne samo klijientima, već i profesionalnim saradnicima RGZ.

Građani su dosad uspeli da shvate da će digitalizacija zemljišnih knjiga njima konkretno doneti novi trošak. Oni više pred radnika RGZ neće moći. Zahteve i žalbe moći će u njihovo ime i na njihov račun da podnose samo advokati i geodetske organizacije. Oni koji imaju pristup eŠalteru.

Dva sprata ne mogu da budu tri

Sa RGZ trenutno sarađuje 631 licencirana geodetska organizacija. Njima je ova institucija poverila deo svojih poslova. Dosadašnja praksa je, prema tvrdnjama samog katastra, pokazala da ni svi licencirani nisu ispunili očekivanja. Zato nova pravila predviđaju još jedan razlog zbog kog bi im se mogao trajno zabraniti rad.

„Sledeći problem koji treba rešiti predloženim promenama jeste sprečavanje pojava uočenih u praksi da pojedine geodetske organizacije zloupotrebljavaju preneto ovlašćenje za obavljanje terenskih geodetskih radova, te tako, umesto da u elaboratu geodetskih radova prikažu faktičko stanje utvrđeno na terenu, one prikazuju neistinite podatke, na primer za objekat koji na terenu ima dva sprata prikažu u elaboratu da ima tri sprata“, obrazložio je predlagač, Ministarstvo građevinarstva, povod za nova pravila.

Zakon zato sada u slučaju da elaborat ne odgovara stvarnoj situaciji predviđa trajno oduzimanje licence.

„Sa ciljem da se unapredi kvalitet, pouzdanost i tačnost podataka o nepokretnostima, te da se spreče eventualne zloupotrebe i nesavesnost u radu geodetskih organizacija, predlaže se mera trajnog oduzimanja licence za rad geodetskoj organizaciji koja u elaboratu geodetskih radova prikaže nepostojeće promene na terenu ili neistinite podatke o nastalim promenama na terenu“, stajalo je u obrazloženju traženih izmena.

Inspektoru veća ovlašćenja

Same geodete još analiziraju šta im donosi doterani propis. I dosad im je oduzimanje licence visilo nad glavom ukoliko ne ispunjavaju zadate uslove za rad, nastave rad kada im je on privremeno zabranjen ili u roku od tri godine dva puta zarade „katanac“.

Nismo dobili pojašnjenje u kojim to situacijma njihove kolege lažiraju stanje sa terena, pa u elaborate crtaju nepostojeće spratove.

„Ukoliko se radi elaborat za građevinsku dozvolu, u tom slučaju nema razloga da neko to radi“, kažu nam u geodetskom birou Falkon survej. „Eventualno bi neko to mogao da pokuša prilikom ozakonjenja, ali teško je izvesti. Inspekcija izlazi na teren. Jeste to sada dodato u zakon, ali sve sa građevinske dozvole mora da se slaže sa stanjem da bi neko dobio upotrebnu dozvolu. To podrazumeva izlazak komisije za prijem. Oni bi videli neslaganje“.

Nadležni su rešili da spreče i da geodete ponavalju neke uočene greške. Zakon tako donosi proširivanje datih ovlašćenja inspektoru. Moći će rešenjem da zabrani geodetskoj organizaciji izvođenje geodetskih radova na period od mesec dana, ako u roku od jedne godine ponove grešku za koju im je zapisnikom već naloženo da je isprave. Firme će morati ubuduće da obaveštavaju RGZ o baš svakoj promeni.

„Već propisana obaveza geodetske organizacije da prijavi Zavodu nastale promene od značaja za njen rad, precizira se tako što je decidno navedeno da je obavezna da prijavi svaku promenu u pogledu broja zaposlenih lica i geodetskih instrumenata, kao i da na zahtev inspektora sačini i dostavi izveštaj o samoproveri ispunjenosti zahteva iz kontrolne liste i samoproceni rizika“, predvideli su nadležni.

U Savezu geodeta Srbije pozdravljaju kontrolu struke. Kako kažu, u svakoj branši ima nesavesnih i nemarnih.

„Srećom, oni su u manjini“, ističe Mladen Šoškić, predsednik Saveza geodeta. „Dobro je da postoji kontrola koja može da pokaže da li neko radi dobro. Pominjalo se da će od decembra biti na snazi Pravilnik o digitalnom geodetskom elaboratu, ali se još ništa nije desilo. Nadležni su predvideli da geodete dobiju određene sertfikate za izradu elaborata. Te sertifikate će moći da izgube ako se dese neke neželjene stvari. Detalji, međutim, nisu još definisani. Ne znamo na koji način će se dobijati, ali ni zbog čega će sve moći da ih izgube. To je zasad nepoznato i treba da se razjasni. Kao i da li će kontrola biti poverena komisiji ili inspekciji.“.

Uvođenje sertifikata nam u Republičkom geodetskom zavodu nisu potvrdili. Uz napomenu da će stručna javnost o svemu biti blagovremeno obaveštena, pojasnili su nam da to ovim zakonskim izmenama nije predviđeno.

„Što se tiče kontrole i provere ispunjenosti uslova za rad geodetskih organizacija, Republički geodetski zavod je nadležan za ovu oblast i postupa u skladu sa zakonskim odredbama“ kažu u RGZ. „Geodetske organizacije su obavezne da ispunjavaju sve uslove i standarde u vezi sa svojim radom, a RGZ u skladu sa propisima proverava njihovu ispunjenost i donosi rešenja o prestanku važenja licence za rad u slučaju nepoštovanja zakonskih obaveza. RGZ donosi rešenja o prestanku važenja licence za rad u skladu sa članom 20. Zakona o državnom premeru i katastru, do sada je za određeni broj geodetskih organizacija doneto rešenje o prestanka važenja licence za rad, o čemu se redovno izveštava na internet stranici RGZ-a“.

Tražili oduzimanje 15 licenci

Tokom 2022. godine inspekcijskim nadzorom otkriveno je 10 neregistrovanih geodetskih organizacija. Ukoliko žele da nastave sa radom, dužni su da se upišu u odgovarajuće registre. Obavljeno je ukupno 156 kontrola na teritoriji čitave Srbije. Inspektori su na terenu otkrili nepravilnosti zbog kojih su u 15 slučajeva tražili oduzimanje licence geodetskoj firmi.

„Izrečeno je ukupno 1.259 inspekcijskih upravnih mera”, navodi se u izveštaju o radu. „Od tog broja, 319 upravnih mera su izrečene kao preventivne, 934 kao upravne mere za otklanjanje nezakonitosti i 12 kao posebne mere naredbe, zabrane i zaplene. Inspektori su podneli 15 predloga za oduzimanje licenci za rad geodetskih organizacija i šest predloga za oduzimanje geodetske licence. Doneto je i 35 rešenja o zabrani radova geodetskim organizacijama. Nadležnim prekršajnim sudovima podneto je devet zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka”.

Klijente RGZ tišti i koliko će ih koštati obaveza da sve svoje poslove sa ovom institucijom obavljau preko eŠaltera. Geodete odgovaraju da oni po tom pitanju imaju određenu slobodu u kreiranju cene.

„Predavanje elaborata elektronski većina geodeta je i dosad birala“, dodaje Mladen Šoškić. „To je digitalizacija katastra u korak sa vremenom. Većina se tome prilagodila. Veća je promena za građane. Oni će sada morati da završavaju posao preko advokata ili geodetske organizacije. Advokati imaju tarifnik kojeg se pridržavaju. Mi to nemamo. Pretpostavljam da će, ukoliko stranka nema drugih geodetskih radova, ta usluga biti naplaćena. Ako imaju i drugih geodetskih radova, onda će ona verovatno biti besplatna ili minimalno obračunata“.

Popisuju infrastrukturu

Novina je i uvođenje katastra infrstrukture. RGZ je dosad vodio evidenciju vodova.

„Predlaže se uspostavljanje katastra infrastrukture, kao baze koja će obuhvatiti celokupnu infrastrukturu u Republici Srbiji“, navodi se u novom propisu. „I to, iz oblasti saobraćaja, podzemnih i nadzemnih instalacija, energetskih i elektronskih komunikacionih mreža i sredstava, sa pripadajućim uređajima i postrojenjima, kao i podzemne objekte (podzemni prolazi, skloništa), uključujući i prava na njima“.

Ovaj plan zahteva da se implementira nov informacioni sistem za katastar infrastrukture, obezbede kadrovski kapaciteti i sprovedu obuke. Katastar infrastrukture trebalo bi da zaživi do jula 2025.

Ne pišu više katastarske prihode

Nadležni veruju i da više nema potrebe da RGZ vodi podatke o katastarskim prihodima. Oni, kako su pojasnili predlagači nove verzije Zakona o državnom premeru i katastru, više nisu relevantni pokazatelji prihoda građana od poljoprivrede i šumarstva.

„Na osnovu analize podataka o katastarskim kulturama i klasama zemljišta utvrđeno je da podaci o kulturama i klasama koji su upisani u katastru, a koji služe kao osnov za obračun katastarskog prihoda, nisu ažurni, odnosno da se stanje na terenu znatno razlikuje od stanja upisanog u katastru nepokretnosti“, objašnjeno je uz predložene izmene zakona. „Ovo iz razloga što se RGZ-u ne dostavljaju redovno podaci neophodni za ažuriranje katastra, odnosno što imaoci prava na nepokretnostima ne prijavljuju redovno promenu kulture i klase zemljišta, iako su na to obavezni“.

Srećom po budžete gradova i opština, ovaj parametar poreznici već neko vreme ne koriste za obračun poreza na imovinu vlasnika zemlje i šuma.