Godinu i po dana od pada nadstrešnice: Stanica Novi Sad prvobitno nije ni bila predviđena za rekonstrukciju

Železnička stanica Novi Sad prvobitno nije ni bila predviđena za rekonstrukciju. To pokazuje Projektni zadatak iz 2014. kada se još sa Evropskom unijom razgovaralo o modernizaciji pruge do Mađarske.

Projektni zadatak bio je upućen konsultantskom konzorcijumu, koji je predvodila kompanija Louis Berger. Konzorcijum je pripremio Idejni projekat tokom 2015, a njega je Republička reviziona komisija sledeće godine odbila. Ali, prema tvrdnjama Saobraćajnog instituta CIP, ne zbog izostanka rekonstrukcije novosadske stanice već „zbog nekih drugih nedostataka navedenih u izveštaju“.

To se vidi iz niza dokumenata na koje je CIP dao svoje komentare i dostavio MUP-u nakon pada nadstrešnice kako bi pojasnio svoju ulogu u projektu modernizacije pruge od Novog Sada do Mađarske.

Prvobitnim projektnim zadatkom bila je predviđena rekonstrukcija 10 stanica (Subotica, Bačka Topola, Kisač, Naumovićevo…), kao i mogućnost izgradnje nove stanice u Vrbasu, ali na spisku nema Novog Sada, pokazuje ovaj dokument koji je svojevremeno objavilo novosadsko Više javno tužilaštvo. U njemu se vidi da je prvobitno bila planirana brzina kretanja vozova do 160 kilometara na čas.

Drugi projektni zadatak i ključni propust?

Drugi projektni zadatak zahtevao je izradu idejnog projekta modernizacije pruge za brzinu do 200 km/h. I tada, sudeći prema komentaru CIP-a, dolazi možda i do ključne greške. Naime, projektni zadatak iz 2015. taksativno, u 24 tačke, navodi šta bi Idejni projekat trebalo da sadrži. Međutim, nije traženo ono što će se ispostaviti kao važno.

„Projekat/elaborat kojim bi se utvrdilo postojeće stanje konstrukcije sa analizom nosivosti i stabilnosti nije zahtevan u obuhvatu navedenog Idejnog projekta“, stoji u dokumentu.

I dalje se obrazlaže:

„Ukoliko je naručilac prilikom zakonom propisanih redovnih pregleda građevinske konstrukcije objekta imao saznanje odnosno da zatečena tehnička svojstva građevinske konstrukcije ne zadovoljavaju zahteve propisa i pravila u skladu sa kojima je građevinska konstrukcija projektovana i izvedena, bilo je potrebno eksplicitno naručiti odgovarajući projekat, odnosno takav zahtev eksplicitno ugraditi u projektni zadatak, što svakako ima uticaja na dinamiku izrade tehničke dokumentacije i ostale važne elemente ugovornih odnosa“, stoji u komentaru.

Pitanje da li je trebalo ili ne ovo pitanje eksplicitno navesti u projektnom zadatku ili je provera stanja konstrukcije nešto što je inače obaveza pri projektovanju, kao i da li su pre ovog projekta realizovane provere stanja konstrukcije stanične zgrade biće verovatno jedno od ključnih pitanja na suđenju u Novom Sadu.

Ovaj projektni zadatak, za izgradnju pruge za brzinu od 200 km/h, Republička reviziona komisija je iste godine (2015) prihvatila.

Opet nije tražena provera stanja konstrukcije

Sledi projektni zadatak iz 2017. Kako se može pročitati iz komentara, ovaj projektni zadatak definisan je kao kombinacija Idejnog projekta koji je izradio konzorcijum predvođen kompanijom Louis Berger, kao i projektnog zadatka iz 2015. za veću brzinu.

Od projektnog zadatka iz 2017. praktično kreće ceo projekat, ali CIP napominje da se iz njega vidi da investitor (IŽS) „ne zahteva ispitivanje postojećeg stanja konstrukcije sa analizom nosivosti i stabilnosti predmeta projekta u celini, kao ni njegovih sastavnih delova“.

„Iz svega navedenog se eksplicitno zaključuje da na različitim nivoima analize obuhvata projekta ne postoje posebni zahtevi Investitora u pogledu utvrđivanja postojećeg stanja konstrukcije sa analizom nosivosti i stabilnosti“, navodi se u komentaru na taj dokument.

Ugovor i (ne)dostavljanje dokumentacije

Sledi potpisivanje ugovora između Vlade Srbije i IŽS s jedne strane i CIP-a s druge za izradu Idejnog projekta na osnovu ovog projektnog zadatka. Ugovor je zaključen u oktobru 2017.

A u članu 11. ovog dokumenta stoji stavka da se Finansijer (Vlada Srbije) i Investitor (IŽS) obavezuju da CIP-u dostave sve raspoložive podatke potrebne za izradu Idejnog projekta.

Već posle tri meseca, u februaru 2018. godine CIP se direktno obraća Infrastrukturi železnice. U prvom dopisu početkom tog meseca traže „podatke o arhitektonsko-građevinskim objektima (postojeću tehničku dokumentaciju) u železničkim stanicama. Drugi dopis usledio je pretposlednjeg dana istog meseca gde tadašnji direktor CIP-a Milutin Ignjatović od tadašnjeg direktora Infrastrukture Miroslava Jevtića traži „pomoć u pribavljanju raspoložive tehničke dokumentacije za postojeće objekte – mostove, i za postojeće arhitektonske objekte – zgrade u železničkim stanicama“.

„Pružalac usluge CIP je od Investitora dobio deo zahtevanih podataka, ali ne i podatke koji se odnose na konstrukciju stanične zgrade železničke stanice Novi Sad“, navodi se u komentaru na ugovor i dva dopisa.

Traganje za dokumentacijom

Podsetimo, arhitekta CIP-a koja je izradila projekat arhitekture rekonstrukcije zgrade svedočila je pred tužiocem da dokumentacija za stanicu ne samo da nije dostavljena već joj nikad nije ni odgovoreno da li je imaju. Policija je nakon pada nadstrešnice, originalni projekat stanice našla u IŽS.

Već sledećeg meseca, u martu 2018. direktor CIP-a obratio se Upravi za urbanizam Novog Sada u želji da dobije kopije postojeće projektne dokumentacije za staničnu zgradu u tom gradu (kao i u Kisaču).

„Saobraćajni institut CIP nije nikada dobio zvaničnu postojeću projektnu dokumentaciju za staničnu zgradu u železničkoj stanici Novi Sad“, stoji u komentaru na ovaj dopis.

Umesto projektne dokumentacije, CIP u avgustu 2018. dobija od Infrastrukture železnice sugestije šta je potrebno ugraditi u projekat rekonstrukcije stanice. Potpisuje ih šef sekcije za saobraćajne poslove IŽS u Novom Sadu Veselin Simović.

CIP u ovom dopisu vidi potvrdu da projektnim zadatkom nisu eksplicitno precizirane aktivnosti na konstruktivnim elementima nadstrešnice (koja je kasnije pala). U komentaru na dokument se napominje da se ta nadstrešnica nigde ne pominje već samo nadstrešnice na peronima. Takođe, traži se zamena dotrajalih mermernih ploča na fasadi „bez eksplicitnog zahtevanja bilo kakvih provera i izmena ostalih elemenata fasade (nadstrešnica, zatege i sl.)“.

Toalet za šefa stanice

U oktobru 2018. u CIP stiže još jedan dopis iz IŽS. Naslovljen je „Saradnja na izradi Idejnog projekta rekonstrukcije, modernizacije i izgradnje dvokolosečne pruge“

U njemu CIP dobija dodatne sugestije šta uraditi na trasi pruge. Podseća se da je uređenje stanice Novi Sad „razmatrano sa projektantom na više sastanaka na kojima su date sugestije“.

„U navedenim sugestijama, apsolutno nigde se ne pominje nadstrešnica na južnoj fasadi“, konstatuje CIP. I dodaje da je Projektni zadatak sa dopunom zahteva definisao konačni obuhvat intervencija.

Dok nadstrešnica nije bila u fokusu radova, nešto drugo je bilo prioritetnije. U dopisu se vidi da je od CIP-a traženo i da predvidi poseban toalet za šefa i zamenika šefa stanice.

„Predloženom komercijalizacijom šef i zamenik šefa stanice nemaju toalet. A nepodesno je da se koristi toalet koji se komercijalizuje i ustupa na korišćenje gradu Novom Sadu. Razmotriti mogućnost da se, za navedene svrhe, izuzme iz komercijalizacije deo prostora ispred kancelarije šefa stanice i sadašnjeg salona. I da se isti odvoji (ogradi) od ostalog dela u produžetku hodnika prvog sprata“.

Ulazak u izradu projekta za građevinsku dozvolu

Idejni projekat je završen 2020. i u avgustu iste godine ga Republička reviziona komisija prihvata (sa nizom mera za doradu).

Već u septembru, IŽS daje kineskom konzorcijumu projektni zadatak da pripremi projekat za građevinsku dozvolu. Dokument potpisuje Nebojša Šurlan kao v.d.direktora IŽS. A CIP je pre toga postao deo kineskog konzorcijuma za posao izrade projektne dokumentacije.

CIP u komentaru na ovaj projektni zadatak podseća da je traženo da se projekat za građevinsku dozvolu izradi u svemu „na osnovu i u skladu sa usvojenim tehničkim rešenjima u Idejnom projektu za modernizaciju, rekonstrukciju i izgradnju pruge Beograd-Subotica-državna granica“.

U ovom dokumentu se u nizu projekata koje bi trebalo da obuhvati tehnička dokumentacija opet ne pominje zaseban projekat ili elaborat o proveri konstrukcije zgrade.

CIP potom podseća i da je projekat uspešno prošao tehničku kontrolu kompanije Cestra.

Nadstrešnica

Nadstrešnica se u većoj meri pojavljuje tek tokom izrade projekta za građevinsku dozvolu. U oktobru 2021. projektanti dobijaju uslove Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novog Sada.

U njima se navodi šta je potrebno uraditi, a da bi se sačuvao autentični izgled stanice. I u tom pogledu treba raditi na fasadi. Između ostalog, nalaže se uklanjanje i zamena nestabilnih delova fasade, uklanjanje reklamnih panoa sa krova zgrade, zamena velike staklene fasade iznad glavnog ulaza.

„Nadstrešnicu iznad glavnog ulaza sanirati, postojeće limom pokrivene delove u zoni vetrobrana zameniti staklom. Znatno oštećenu oblogu podgleda nadstrešnice od mozaičnih pločica zameniti novom od istog ili novog materijala koji će obradom i koloritom slediti prvobitno likovno rešenje“.

Uslovi su inkorporirani u projektnu dokumentaciju odnosno projekat za građevinsku dozvolu iz 2021. Kasnije i projekat za izvođenje dobija saglasnost zavoda.

Na kraju CIP dostavlja i saglasnost stručnog nadzora (konzorcijum predvođen kompanijom Utiber) na projekat za izvođenje.

Nadstrešnica je pala 1. novembra 2024. i usmrtila 16 osoba.

---

Napomena: Ovaj tekst ne prejudicira dalji tok postupka ni njegov ishod, niti na bilo koji način imputira odgovornost okrivljenima, odnosno ne označava okrivljene učiniocem kažnjivog dela, odnosno proglašava krivim ili odgovornim pre pravnosnažnosti odluke suda.

Jedini cilj ovog teksta je da opiše dosadašnje aktivnosti u postupku povodom pada nadstrešnice koja je usmrtila 16-oro ljudi, a koje su opisane u optužnici, što je nesumnjiva stvar o kojoj javnost treba da zna.