Inspekcije prebacuju nadležnost za nadzor nad štetnim ftalatima: Proizvodi još nisu povučeni

Nijedna inspekcija i dalje ne kontroliše tržište i ne povlači proizvode u kojima su ftalati nađeni u količinama većim od dozvoljenih, tvrde za Forbes Srbija u Alternativi za bezbednije hemikalije (ALHem).

A ima ih. Problem je to što se prekomerne količine ftalata, supstance koja je dokazano štetna po zdravlje, posebno reproduktivno, mogu naći u proizvodima koje uglavnom koriste deca i omladina.

Naime, ALHem, organizacija koja okuplja biohemičare i druge stručnjake, predstavila je krajem prošle godine izveštaj o prisustvu ftalata u proizvodima od plastike.

On je pokazao da se u proizvodima koje koristimo gotovo svakog dana nalazi prekomerna količina toksičnih ftalata. Alarmantan je podatak da je najviši procenat ftalata nađen u dečijoj kabanici.

Problem u ovom slučaju je to što inspekcije ne mogu da se usaglase oko nadležnosti, pa ih prebacuju.

Kako su oni koji snabdevaju tržište (proizvođači, uvoznici i trgovci) zakonski odgovorni za bezbednost proizvoda, javnosti preostaje da se osloni na njihovo odgovorno poslovanje i povlačenje spornih proizvoda.

Začarani krug

Jasminka Ranđelović, biohemičarka i programska menadžerka u ALHemu, kaže da su se posle tog nalaza u više navrata obraćali inspekcijama koje sprovode nadzor nad Zakonom o hemikalijama. Ispostavilo se – bezuspešno.

ALHem je prošlog oktobra predao inicijativu Sanitarnoj inspekciji Ministarstva zdravlja. Zatražili su sprovođenje vanrednog inspekcijskog nadzora i kontrole prisustva supstance ftalati u proizvodima za svakodnevnu upotrebu.

Takođe su na osnovu rezultata laboratorijske analize tražili povlačenje neusaglašenih proizvoda sa tržišta.

Sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja obavestila ih je dva dana kasnije da nisu nadležni za nadzor.

Po njihovom tumačenju, testirani proizvodi ne spadaju u predmete opšte upotrebe pa čak ni u predmete koji dolaze u kontakt sa kožom ili sluzokožom.

Inspekcija je potom ALHem-ovu predstavku prosledila dalje Tržišnoj inspekciji i o tome ih obavestila.

Međutim ni tu nije bilo sreće jer se i Tržišna inspekcija takođe proglasila nenadležnom. Obavestila je ALHem krajem decembra da su predstavku dalje prosledili Inspekciji zaštite životne sredine na dalje razmatranje i postupanje.

Bez odgovora

S obzirom na to da nadzor nad primenom Zakona o hemikalijama i propisa donetih na osnovu njega obavlja Ministarstvo zaštite životne sredine, ALHem je poslao upit toj instituciji u novembru 2024.

Tražili su da se izjasne ko je nadležan za nadzor nad primenom zabrane/ograničenja broj 51 Pravilnika o ograničenjima i zabranama proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija u proizvodima koje su testirali. Nisu dobili odgovor.

Forbes Srbija obratio se resornom ministarstvu, odnosno nadležnim inspekcijama sa pitanjima da li se sprovode kontrole i da li su povučeni sporni proizvodi. Odgovore nismo dobili.

S obzirom na to da je Tržišna inspekcija prosledila ALHemovu predstavku na dalje postupanje inspekciji zaštite životne sredine, organizaciji je stiglo obaveštenje od Sektora za nadzor i preventivno delovanje u životnoj sredini Ministarstva zaštite životne sredine.

U njemu ih obaveštavaju da su nakon uvida u dostavljenu dokumentaciju utvrdili da od 19 proizvoda, kod kojih rezultati analiza testiranih uzoraka pokazuju prekoračenje koncentracija ftalata iznad propisanih, 18 proizvoda saglasno Zakonu o predmetima opšte upotrebe dolazi u neposredan kontakt sa kožom, osim jednog predmeta, a to je patosnica za automobile.

Nadležni za samo jedan proizvod u kome su nađeni ftalati

Iz republičke inspekcije za zaštitu životne sredine naveli su da će ispitati prijavu za nedozvoljene količine ftalata u tom proizvodu.

Potom su ALHemovu predstavku prosledili Odeljenju sanitarne inspekcije Ministarstva zdravlja na dalje postupanje u skladu sa ovlašćenjima za preostalih 18 proizvoda. A zbog čega kad je to već učinjeno i šta dalje?

Ova argumentacija o nenadležnosti praktično ALHem vraća na početak budući da su se još na samom početku obraćali Odeljenju sanitarne inspekcije iz koga su ih odmah obavestili da nisu nadležni uz obrazloženje da testirani proizvodi ne spadaju u predmete opšte upotrebe.

Pozivajući se na član 86 Zakona o hemikalija o obavezi nadležnih inspekcija da međusobno sarađuju, odnosno međusobno se obaveštavaju o preduzetim merama, razmenjuju informacije, pružaju neposrednu pomoć i preduzimaju zajedničke mere i aktivnosti značajne za sprovođenje nadzora, u ALHemu kažu da im je preostalo da kao odgovor na obaveštenje, pošalju zahtev Sektoru za nadzor i preventivno delovanje u životnoj sredini Ministarstva, kako bi sproveli neophodne konsultacije sa sanitarnom inspekcijom.

Tražili su da to učine što je moguće pre i da usaglase nadležnost nad primenom zabrana i ograničenja hemikalija za ovu grupu potrošačkih proizvoda u cilju smanjenja rizika po zdravlje građana Srbije i životnu sredinu.

Šta su još problemi

Takođe su zatražili da ih o zaključku obavljenih konsultacija obaveste pisanim putem. Ostaje da se vidi koji će krajnji epilog ove priče biti.

„Imajući u vidu da ne postoji saglasnost u čijoj je nadležnosti nadzor nad primenom ograničenja ftalata za ovu grupu potrošačkih proizvoda, a iako je propis o zabrani prekomernog prisustva na snazi od sredine 2023, nijednom nije izvršena kontrola proizvoda na tržištu, i to je zapravo najveći problem“, upozorava sagovornica Forbes Srbija.

ALHEM se ranije obratio Ministarstvu za zaštitu životne sredine povodom još jedne inicijative.

Naime, tražili su da se ograniči koncentracija četiri toksična ftalata u elektronskoj i električnoj opremi. Odgovor za to takođe je, kako kažu, izostao. Takav propis uveden je u zemljama EU još pre pet godina. U ovu opremu spadaju kablovi, kompjuterska oprema, slušalice i slični proizvodi, a gde su ftalati prisutni.

Zabrana samo na papiru

Evropska unija je od 8. jula 2020. uvela zabranu stavljanja u promet proizvoda za svakodnevnu upotrebu koji sadrže, pojedinačno, ili u bilo kojoj kombinaciji četiri ftalata, navodi se u izveštaju ALHema.

Kada je već situacija ovakva jedino što građani mogu preduzeti je da ne kupuju proizvode od mekane PVC plastike, sa oznakom za recikažu sa brojem 3. Ranđelović savetuje da se opredeljuju za proizvode koji imaju eko-oznake, kao što je EU Ecolabel.

Ispitivanje koje je ALHem sproveo tokom 2024. imalo je za cilj da proveri primenu zabrane iz 2023. u praksi.

„Ako zabrana ostane samo na papiru, a niko ne kontroliše tržište, onda svrhe našeg upozoravanja nema. Tako ona ostaje samo mrtvo slovo na papiru“, kaže Jasminka Ranđelović.

Važno da građani budu pravovremeno informisani

ALHem je takođe zahtevao da ministarstvo nadležno za poslove trgovine unese podatke o neusaglašenim proizvodima i preduzetim merama u NEPRO sistem.

To je sistem za brzo obaveštavanje o nebezbednim proizvodima u Srbiji. Sastavni je deo tržišnog nadzora, kako bi informacije bile javno dostupne građanima Srbije, kaže Jasminka. Međutim, to je takođe nemoguće učiniti pre sprovedenog inspekcijskog nadzora.

Zabrinjavajući rezultati istraživanja u Evropi

Inače, neki ftalati kao što su DEHP, DBP, DIBP i BBP, deluju toksično po reprodukciju. Utiču na smanjenje plodnosti i razvoj ploda, navodi se u analizi ALHema. Određeni ortoftalati, uključujući DBP, BBP i DEHP, predstavljaju znatan rizik i za životnu sredinu.

Laboratorijskom analizom 18 prioritetnih supstanci i grupa supstanci u biološkim uzorcima kao što su urin, krv i kosa, prikupljeni iz mreže laboratorija EU, metaboliti razgradnje ftalata svojevremeno su pronađeni u urinu skoro svih testiranih uzoraka kod dece i mladih, ukupno njih 2.880.

Potrošači mogu biti izloženi ftalatima u direktnom kontaktu sa proizvodima za svakodnevnu upotrebu.

To su najčešće proizvodi za domaćinstvo, nameštaj od veštačke kože, podne i zidne obloge, školski pribor, obuća. Među njima su i mekani delovi električnih i elektronskih uređaja kao što su kablovi, kancelarijska oprema. Na listi su i sportska oprema, igračke i proizvodi za bebe.