ISTRAŽUJEMO Da li je 12 godina maksimalna kazna za nesreću u Novom Sadu?

Ko ošteti, uništi, ukloni ili oduzme element ili deo elementa železničke infrastrukture i ako je usled tog dela nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do 12 godina.

Ovako u najkraćem glasi član 139 Zakona o železnici koji propisuje kaznu za oštećenje železničke infrastrukture. To je ujedno i jedino krivično delo koje sankcioniše ovaj propis.

A isti zakon u četvrtom članu definiše i šta je železnička infrastruktura. Pod stavkom 10 su istaknute zgrade ili delovi zgrada koji su u funkciji upravljanja železničkom infrastrukturom što bi trebalo da obuhvata i stanice.

Međutim, od celokupne železničke infrastrukture, samo zgrade nisu obuhvaćene članom koji sankcioniše oštećenje. Smrt lica koja je nastupila kao posledica oštećenja zgrada nije u obuhvatu ovog propisa.

Šta kaže Krivični zakonik?

Pravnici s kojima je Forbes Srbija razgovarao kažu da nadležno tužilaštvo na raspolaganju ima Krivični zakonik.

U ovom propisu, u članu 288 definisane su kazne za „Teško delo protiv opšte sigurnosti“. I u ovom slučaju, maksimalna propisana kazna je 12 godina. U situacijama kada je došlo do smrti jednog ili više lica.

Ipak, Krivični zakonik propisuje kazne i za druga dela koja bi se mogla odnositi na nesreću u Novom Sadu.

Tu je i član 281 koji se odnosi na „Nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova“.

„Lice odgovorno za projektovanje, rukovođenje ili izvođenje gradnje ili građevinskih radova, koje pri izvođenju tih radova ne postupi po propisima ili opštepriznatim tehničkim pravilima i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina“, navodi se u ovom članu.

Da bi neko bio osuđen za Teško delo protiv opšte sigurnosti i kaznu do 12 godina usled smrti više lica neophodno je da bude utvrđena krivica za nepropisno izvođenje građevinskih radova.

Na kraju, pravnici ukazuju da bi u slučaju Novog Sada tužilaštvo u obzir moglo da uzme i član 285 koji se odnosi na „Neotklanjanje opasnosti“.

Ovim članom predviđena su dva moguća dela. Prvo je da zatvorom do dve godine bude kažnjen onaj ko ne prijavi opasnost za život ili telo ljudi. Ili ne preduzme mere da se ta opasnost otkloni. Drugo predviđa kaznu do pet godina, za onog ko spreči drugo lice u preduzimanju mera za otklanjanje opasnosti.

Određivanje kazne

Sagovornici Forbes Srbija ukazuju da naše zakonodavstvo dozvoljava „sabiranje“ kazni. U situacijama kada je isto lice osuđeno za više dela u okviru iste optužnice.

Kako nam objašnjavaju, u praksi to znači da se uzimaju u obzir sve kazne. Potom se izvlači „prosek“ na koji ne treba gledati kao na sredinu već na nešto što se smatra odgovarajućom kaznom.

S druge strane, treba imati u vidu da se uvek u obzir uzimaju i olakšavajuće okolnosti. Bilo da je reč o porodičnim prilikama osuđenog, činjenice da ranije nije osuđivan i sl. To može da dovede do ublažavanja kazne.

Dodaju i da maksimalna kazna zatvora propisana Krivičnim zakonikom iznosi 20 godina, ali i da se za najteža krivična dela i najteže oblike teških krivičnih dela može izuzetno propisati i kazna doživotnog zatvora.

U slučaju nesreće u Novom Sadu takođe je realnije očekivati da će se dokazivati krivica pojedinačnih lica za koja se sumnja da su odgovorna za smrt 14 osoba nego što bi moglo da se ide u pravcu utvrđivanja krivice kompanija angažovanih na ovom poslu, a prema Zakonu o odgovornosti pravnih lica za krivična dela.

Odgovornost upravljača železničke infrastrukture

U članu 8, Zakon o železnici propisuje odgovornosti preduzeća koje je nadležno za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom. Reč je o državnom preduzeću Infrastruktura železnice Srbije.

A jedna od šest popisanih odgovornosti je i održavanje infrastrukture, što je u svom obraćanju posebno istakao odlazeći ministar građevinarstva Goran Vesić.

Kada je reč o utvrđivanju odgovornosti Infrastrukture železnice Srbije u slučaju nesreće u Novom Sadu, jedan od sagovornika Forbes Srbija ističe da će od zakona za tužilaštvo biti važniji ugovor i kako su u tom dokumentu bile definisane odgovornosti.

Takođe, na pitanje da li bi u ovom slučaju odgovornost mogla da snosi aktuelna direktorka preduzeća Infrastruktura železnice Srbije ili neko od prethodnih rukovodilaca, naš sagovornik dodaje da je kod tog pitanja bitniji trenutak kada su se izvodili radovi koji su doveli do nesreće u odnosu na trenutak kada je došlo do pada nadstrešnice.