Između smoga i zakona: Ovako izgledaju borba za čist vazduh u Srbiji i alarmantne posledice po zdravlje

Građani Srbije tokom zimskih meseci gotovo svakodnevno udišu zagađen vazduh. Tako je već godinama.

Da je postalo alarmantno upozoravaju i analize zdravstvenih stručnjaka o tome da se više od 15.000 prevremenih smrti godišnje u Srbiji povezuje sa izloženošću upravo zagađenom vazduhu.

Stručnjaci iz oblasti javnog zdravlja, medicine, prava, zaštite životne sredine, epidemiologije, klimatologije, energetike, ekonomije i društvenih nauka potpisali su prošle godine zajedničku izjavu. U njoj upozoravaju nadležne da je kvalitet vazduha u Srbiji alarmantno loš. Takođe i da postojeća politika zaštite životne sredine ne obezbeđuje osnovno ljudsko pravo – pravo na zdravu životnu sredinu.

Nadležnima, po svemu sudeći, ova tema nije prioritet. Tako je Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) kao krovno državno telo koje prati monitoring kvaliteta vazduha probila zakonski rok za dostavljanje godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji – za 2024.

Bez objašnjenja za kašnjenje izveštaja za vazduh

On je javnosti postao dostupan tek početkom ove godine. Propisano je da je Agenija u obavezi da to učini najkasnije do 28. februara svake godine.

Nepoštovanje te obaveze predstavlja ozbiljan institucionalni propust, ukazuju stručnjaci.

U izveštaju Agencije za 2024. pokazalo se da je u gotovo svim većim gradovima u Srbiji vazduh bio prekomerno zagađen. Više od 35 dana sa prekoračenjem dnevne granične vrednosti 50 mikrograma po kubnom metru (μg/m3), koliki je zakonski dozvoljen limit, tokom 2024. registrovano je na 74 merna mesta u 18 gradova i osam aglomeracija.

Na upit Forbes o razlozima kasnog dostavljanja izveštaja javnosti i monitoringu iz Agencije nisu odgovorili.

U međuvremenu, dok su se čekali podaci za 2024. Nacionalna ekološka asocijacija (NEA) je prvog dana ove godine objavila izveštaj o kvalitetu vazduha za prethodnu godinu (2025). To je učinila upravo na osnovu dostupnih rezultata državnog svakodnevnog automatskog monitoringa kvaliteta vazduha. Njega operativno sprovodi Agencija za zaštitu životne sredine Srbije, kao i regionalne i lokalne samouprave.

Šta je pokazao monitoring za vazduh u 2025

On je pokazao da su koncentracije štetnih suspendovanih čestica PM2.5 u vazduhu tokom 2025. godine u Srbiji imale blagi trend rasta, dok su nivoi PM10 ostali na približno istom nivou kao prethodne godine, kaže za Forbes Srbija Milenko Jovanović, jedan od osnivača i član Stručnog saveta NEA .

„Činjenica da je izveštaj agencije objavljen ovako kasno i to za 2024, sa godinu dana zakašnjenja, pokazuje koliko je pristup institucija ovom problemu neozbiljan i neažuran, a naravno i nezakonit bez posledica po kršioce važećih propisa“, ističe.

Gotovo u svim gradovima prekomerno zagađenje

Podaci NEA pokazali su da je u gotovo svim gradovima zabeležen prekomerno zagađen vazduh. Takođe, nijedno merno mesto nije ispunilo nove, strožije kriterijume Evropske unije za bezbedan kvalitet vazduha.

Na skoro 90 odsto mernih mesta zabeleženo je prekoračenje zakonski propisanih limita.

Jovanović podseća da je krajem 2024. stupila na snagu nova direktiva Evropske unije o kvalitetu ambijentalnog vazduha. Njom je granična vrednost za srednju godišnju koncentraciju PM2.5 snižena na 10 mikrograma po kubnom metru.

Po tom standardu, nijedno merno mesto u Srbiji nije imalo vazduh bezbedan za zdravlje tokom 2025.

Situacija je još nepovoljnija kada se uzmu u obzir preporuke Svetske zdravstvene organizacije. Ona od 2021. propisuje maksimalnu godišnju vrednost za PM2.5 od svega pet mikrograma po kubnom metru.

Kada je reč o monitoringu, kako kaže, posebno zabrinjava što izveštaj pokazuje da su, u kontekstu srednjih godišnjih koncentracija PM2.5, od 10 mernih mesta sa najlošijim kvalitetom vazduha čak sedam lokacija u kojima je monitoring tek uspostavljen. To su Zaječar, Leskovac, Negotin, Prokuplje, Kruševac, Vranje i Šabac, dodaje Jovanović.

Neki gradovi bez automatskih stanica

Među gradovima gde se odmah po uspostavljanju stanica za monitoring ispostavilo da je loš kvalitet vazduha, su Negotin, Požega i Prokuplje.

Jovanović ukazuje da u Srbiji ima oko 70 automatskih stanica od čega više od polovine u Beogradu.

Kako kaže, monitoring se sprovodi od 2010. a iz godine u godinu ne vidi se nikakvo poboljšanje, jer nije urađeno gotovo ništa što bi trebalo i što je predviđeno Nacionalnim programom za smanjenje zagađenja.

Arilje mesto u kome je vazduh najzagađeniji

„Zagađenje vazduha kod nas je trenutno najveći akutni, ali i hronični ekološki problem. Širom Srbije imamo prekomerno zagađen vazduh, kupuju se stanice i njih sada ima dovoljno, ali problem je što izostaju mere“, objašnjava.

Stanica za monitoring u nekim gradovima ima i više nego što treba. Problem je što ih neki gradovi nemaju. Navodi da su među njima, prema podacima te asocijacije, Kuršumlija, Priboj, Prijepolje, Arilje, Nova Varoš, Raška, Bajina Bašta, Šid, Surdulica. Arilje, kako dodaje, spada u jedan od najzagađenijih gradova u poslednje vreme. Građani se tamo na svaki način bore da dobiju automatsku stanicu, jer bi tako imali makar zvanično stanje kvaliteta vazduha, dodaje.

Foto: Shutterstock/coka

Individualna ložišta najveći problem za vazduh

Najveći uzroci zagađenja odavno su poznati. To su, kako kaže Milenko Jovanović, pre svega individualna ložišta, potom industrija i saobraćaj.

„Dve trećine zagađujućih čestica dolazi iz ložišta i manjih toplana (do 50 MW). Iako je TENT najveći pojedinačni zagađivač zbog lošeg energenta-lignita jasno je da on ne utiče na kvalitet vazduha u recimo, Leskovcu“, dodaje.

Procenjuje se, kako kaže, da je u Srbiji oko milion individualnih ložišta. U Beogradu ih je oko 350.000.

Dok god se taj broj ne bude smanjio makar za polovinu, nećemo osetiti poboljšanje, tvrdi naš sagovornik.

Vršac grad u kome nema prekoračenja zagađenja

Prema njegovim rečima, vazduh je gotovo u svakom mestu, osim nekih gradova u Vojvodini poput Vršca, prekomerno zagađen. Gde god su merenja vršena tokom zimskih meseci 2024. i 2025. monitoring je pokazao da je kvalitet vazduha loš.

Ukazuje da je način izveštavanja takav da stvara lažnu sliku. Objašnjava da je problem to što se državim monitoringom smatra i podrazumeva da je na primer i tamo gde nema monitoringa, kvalitet vazduha dobar.

Kao primer navodi Kuršumliju. “Ne treba sumnjati da grad, koji nije u košavskom području i ima veliki broj individualnih ložišta, iako nema monitoring, nema dobar vazduh“.

Ono što je problem takođe je i što je vazduh u gradovima koji nisu imali do skora automatski monitoring PM čestica poput Vranja i Zaječara bio prikazan kroz državni monitoring kao dobrog kvaliteta – zelenom bojom, navodi jedan od primera.

Koliko je potrebno novca da se preveniraju posledice

Mere za smanjenje zagađenja se ne sprovode jer za njih nema novca, znanja, a ni političke volje i podrške, dodaje.

„Sve se vrti između deklarativne brige o građanima. Jasno je da se o kvalitetu vazduha govori kao o ozbiljnom problemu, ali i dalje nema ništa od toga da se nešto konkretno preduzme u praksi“, dodaje.

U dokumentu Vlade Srbije „Program zaštite vazduha od 2022. do 2030. godine“ definisane su mere koje treba da pomognu da kvalitet bude u zakonom propisanom nivou odnosno da zagađenje ne bude van zakonskih limita.

Za mere smanjenja zagađenja, kako se navodi u ovom planu, predviđeno je 2,6 milijardi dinara. Jovanović kaže da je to nedovoljno. Potrebno je bar 40% više jer mnogi gradovi nisu ušli u tu kalkulaciju, kaže.

„Sve to je mnogo manje od Ekspa, stadiona, metroa… Na neke projekte je država potrošila mnogo više, a nemamo za zamene ložišta na primer“, ukazuje.

Pomaci u pojedinim gradovima

Jovanović napominje da postoje neki gradovi koji su ostvarili pozitivne pomake. Kragujevac je tako promenio toplanu, odnosno prešao sa uglja na gas. U Novom Pazaru su prešli sa mazuta na biomasu. To je ipak nedovoljno, kaže sagovornik.

Prošlog leta je u Beogradu počela kampanja ugradnje filtera na ložišta. Nepoznanica je i dalje ko je dao sertifikat za te filtere, kako se tačno mogu promeniti…

„Planirano je da u 2025. budu ugrađeni filteri na 80.000, a u 2026. na još 70.000 ložišta. Dosta pouzdani izvori govore da je plan ispunjen sa svega 1%“, tvrdi sagovornik.

Dodaje da taj plan podrazumeva i veliki broj dimničara za taj postupak jer to se radi van grejne sezone, a pitanje je ima li ih dovoljno za taj posao.

To je ipak, kako kaže sagovornik Forbes, otklanjanje posledice, a ne izvora jer treba nabaviti efikasniji uređaj za grejanje odnosno loženje.

Pravovremeno informisanje građana izostaje

Sagovornici Forbes upozoravaju na još neke probleme. Jedan od njih je i da ne postoji ni alarmiranje ni i informisanje građana kada je prekomerno zagađenje ili ako se desi neki akcident.

Milenko Jovanović navodi primer da je 10. maja 2025. u toku noći u Borči bilo enormno zagađenje PM2.5 čestica (preko 840) i da građani nisu bili obavešteni i upozoreni, niti je otkriven uzrok.

I u Obrenovcu je zbog TENT-a 25. juna sedam sati bilo nedozvoljenih koncentracija SO2. Takođe, posledice niko nije snosio.

Ukazuje da je podneo krivičnu prijavu protiv Agencije i resornog ministarstva zbog prikrivanja visokog nivoa zagađenja i davanja netačnih informacija javnosti. Posle prijave, Agencija je objavila javnosti podatke sa tih mernih mesta, kaže.

I građani kontrolišu vazduh

Nedostatak automatskih stanica dopunjavaju građani koji svojim senzorima očitavaju loš kvalitet vazduha u svojim mestima.

Ovih dana objavljen je izveštaj zasnovan na merenjima građanskih takozvanih „low cost“ senzora postavljenih širom Srbije. Pokazuje da je prekomerno zagađenje vazduha zabeleženo u više od 80 opština.

Jovanović kaže da je već početkom ove godine petnaestak gradova u Srbiji probilo limite što se tiče zagađenja (dozvoljen broj u kalendarskoj godini srednje dnevnih koncentracija PM10).

Među njima su Vranje, Novi Pazar, Prokuplje, Smederevo, Beograd, Zaječar, Leskovac, Kruševac, Niš, Šabac, Čačak, Užice, Loznica, Negotin, Požega.

Posledice po zdravlje očigledne i alarmantne

Članica stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije i redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji dr Dragana Jovanović ukazuje da postoje podaci (kako analize rađene u Srbiji, tako i iz brojnih studija predstavljenih na svetskim koferencijama) koji ukazuju na to da do hroničnih oštećenja zdravlja i prevremenih smrti upravo i dolazi usled višegodišnje izloženosti aerozagađenju.

Posebno su aerozagađenjem pogođene osetljive grupe, gde spadaju deca, ali i trudnice, starije osobe i naročito osobe koje već boluju od respiratornih ili nekih drugih bolesti poput kardiovaskularnih, dodaje.

Deca posebno ugrožena

Tvrdi da su i brojni dokazi o povezanosti izloženosti trudnica aerozagađenju i rađanja beba sa malom telesnom težinom ili pre vremena, češćih anomalija u razvoju…

Osobe koje već boluju od bronhijalne astme ili hronične obstruktivne bolesti pluća uvek prve reaguju i javljaju se lekaru zbog pojačanih tegoba. Slično je i sa ljudima koji imaju neko obolenje srca, kaže Jovanović.

Analiza objavljena u decembru 2019 (izvor: Global Alliance on Health and Pollution 2019) ukazuje da je u Srbiji smrtnost od aerozagađenja najveća u Evropi – 175/100.000 stanovnika.

Zagađivači sa najjačim dokazima za štetne efekte po zdravlje, pa time i za veliku zabrinutost za javno zdravlje, uključuju najpre čestice (PM), ugljen-monoksid (CO), ozon (O3), azot-dioksid (NO2) i sumpor-dioksid (SO2). PM čestice proizvode različite toksične efekte zavisno od svojih hemijskih i fizičkih svojstava.

Štetnost PM2.5 čestica

Dr Jovanović kaže da su manje PM čestice opasnije jer prodiru duboko u pluća, ulaze u krvotok i dospevaju do svih organa.

Jedan od glavnih saveta koji daje građanima je da prate kakav je kvalitet vazduha na dnevnom nivou. Kad je značajno zagađenje vazduha treba izbegavati boravak napolju. Ako je neophodan izlazak, ipak bi trebalo nositi masku N95 ili KN95, u stanu zatvoriti prozore, a po mogućstvu nabaviti prečišćivač vazduha, ukazuje.

Posebni saveti važe za one sa hroničnim kardiološkim i respiratornim obolenjima. Oni, kako navodi doktorka, ne treba da izlaze kada je veliko zagađenje vazduha. To važi i za trudnice i decu.

Na pitanje šta smo mogli učiniti odnosno preduzeti da preveniramo problem, kaže da su pre svega donosioci odluka i kreatori politika u Srbiji trebalo da usklade nacionalne uslove za monitoring i zahteve kvaliteta vazduha sa globalnim smernicama Svetske zdravstvene organizacije o kvalitetu vazduha.

Ukazuje da je osim zakonske regulative važno donošenje i sprovođenje lokalnih planova kvaliteta vazduha u svim opštinama i gradovima koji beleže prekoračenja vrednosti PM2.5, PM10, SO₂, NOx i drugih zagađivača, uz obavezno uključivanje zdravstvenog sektora, civilnog društva u proces izrade, evaluacije i revizije tih planova.

Šta je potrebno da bismo udisali bolji vazduh

„Obustavljanje subvencija i podrške izvorima zagađenja, posebno u sektorima fosilnih goriva, uz preusmeravanje sredstava na programe energetske efikasnosti, prelazak na čistija goriva i promociju obnovljivih izvora energije bilo bi značajno“, pojašnjava.

Dr Jovanović kaže da je važno i uspostavljanje zdravstvenih indikatora kvaliteta vazduha.

„To bi podrazumevalo da se prati broj poseta hitnoj službi i hospitalizacija zbog respiratornih bolesti posebno tokom perioda ekstremnog zagađenja“, objašnjava. Dodaje i da nema utisak da u vezi tih mera ima pomaka.

Nije uvek do novca, već i do volje

To je uvek stvar postavljanja prioriteta od strane vlasti, ne nužno ekonomskih mogućnosti – bar u našem slučaju, objašnjava.

Kada je reč o zakonskoj regulativi, Skupština Srbije usvojila je novi Zakon o zaštiti vazduha polovinom prošle godine.

Brojne organizacije civilnog društva upozorile su još tokom javne rasprave da on ne rešava suštinske uzroke zagađenja. Tačnije, da zakon deluje kao pokušaj delimične harmonizacije s direktivama Evropske unije, a ne kao iskren napor da se poboljša kvalitet vazduha.

Pravna savetnica u organizaciji Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Darjana Macanović to potvrđuje.

Ukazuje da analiza pokazuje da i dalje postoje značajne neusklađenosti sa novom direktivom EU o kvalitetu ambijentalnog vazduha iz 2024. godine.

Jedna od najvećih razlika odnosi se na granične vrednosti zagađujućih materija. Standardi koji su trenutno na snazi u Srbiji manje su strogi od onih koje će zemlje članice EU morati da primenjuju do 2030, kaže Macanović za Forbes.

Šta predviđa Evropska direktiva

Na primer, za čestice PM2.5 i PM10, koje su posebno opasne po zdravlje ljudi, dozvoljena godišnja granična vrednost prema novoj Direktivi biće duplo niža nego kod nas.

Pored toga, uvodi se i dnevna granična vrednost za PM2.5 čestice, koja može biti prekoračena maksimalno 18 puta godišnje.

Kod nas takva vrednost uopšte nije propisana, objašnjava sagovornica.

Posebno je značajno što nova direktiva jača pravnu zaštitu građana. Uključujući mogućnost da osobe koje pretrpe štetu po zdravlje usled kršenja propisa o kvalitetu vazduha imaju pravo da traže naknadu štete. Našim zakonodavstvom u ovoj oblasti to nije predviđeno, dodaje sagovornica.

Predlozi koje je RERI uputio tokom javne rasprave da se uvedu strože i delotvornije novčane kazne za zagađivače nisu prihvaćeni. Obrazloženje je bilo da je kažnjavanje pre svega predmet krivičnog zakonodavstva.

Kazne za zagađivače simbolične

U praksi, kako kaže, to ostavlja prostor da kompanije koje zagađuju vazduh i dalje budu kažnjavane relativno simboličnim novčanim kaznama. To se već pokazalo kao čest slučaj u dosadašnjoj sudskoj praksi.

Kaže da je problem što je gotovo nemoguće dokazati da je zdravstvena posledica nastupila isključivo zbog zagađenja.

„Zbog toga smo predlagali da se kao kvalifikovani oblik krivičnog dela propiše i situacija u kojoj zagađenje dovodi do opasnosti po zdravlje stanovništva, što bi bilo bliže savremenim evropskim standardima, posebno novoj Direktivi EU o zaštiti životne sredine kroz krivično pravo“.

Kada je reč o zagađivačima, ona navodi primer da u praksi postoji krivična presuda zbog zagađenja vazduha. U Boru je kompanija Ziđin Koper morala da plati novčanu kaznu od milion dinara. Ogovornom licu je za zagađenje izrečena uslovna kazna zatvora. Ovakav primer pokazuje da kada posle višegodišnjih postupaka do presude dođe, kazne koje sud izrekne su najblaže moguće i zapravo simbolične, ukazuje Macanović. „Takve sankcije i ne mogu da imaju odvraćajući efekat za kompanije sa velikim prihodima, čime se šalje poruka da zagađenje vazduha i životne sredine nema ozbiljne posledice po zagađivača“, kaže pravna savetnica RERI Darjana Macanović.