Izvor Forbes Srbija: Ploča na Prokopu je pravljena za zgradu koju je projektovao CIP, nije bilo odstupanja

Infrastruktura železnice Srbije saopštila je juče da je železnička stanica Prokop bezbedna za korišćenje. Ali, javnosti nije prezentovala odgovore na ključna pitanja.

Kada su uočene pukotine na gredama koje sada treba sanirati?

Ako su postojale pre izgradnje stanične zgrade i komercijalnih objekata na ploči iznad perona, zašto nisu ranije sanirane? Ako su se pojavile nakon izgradnje, da li su ti objekti preteški za postojeću konstrukciju. Odnosno da li je rađen statički proračun.

Energoprojekt bio izvođač radova na stanici

Kompleks železničke stanice Beograd Centar, poznatije kao Prokop, predmet je projektovanja i/ili gradnje od sedamdesetih godina prošlog veka.

Prema izvorima Forbes koji su upućeni u projekat izgradnje, za radove koji su obuhvatili i pomenute grede, nadležna je bila firma Energoprojekt.

To se može videti i u saopštenju Železnice Srbije iz 2008. godine, kad je potpisan i Protokol o nastavku gradnje železničke stanice Beograd centar-Prokop, sa firmom Energoprojekt Holding. Tu se navodi da je ova kompanija od 1996. godine bila generalni izvođač radova na izgradnji stanice u Prokopu.

Takođe, o učešću Energoprojekta govore i najave radova iz 2014. gde se pominje učešće tri povezana preduzeća ovog holdinga.

Projekat CIP-a odbačen

Međutim, izvori sa kojima smo razgovarali odbacuju mogućnost da su radovi na gredama odstupali od projekta i da su pukotine na peronskim gredama nastale zbog nedostatka armature, što se spominje u lokacijskim uslovima.

Navode da su radovi u potpunosti pratili projektnu dokumentaciju koju je u to vreme izradio Saobraćajni institut CIP.

Kako su nam rekli, treba postaviti pitanje da li je količina objekata građena na ploči dovela do preopterećenja.

Jedan od izvora sa kojim smo razgovarali navodi da je ploča na kojoj se sve gradi dimenzionisana za opterećenje zgrade koju je prvobitno projektovao CIP. Međutim, projekat CIP-a je odbačen i urađen je novi projekat, te CIP nije vršio nadzor na zgradi rađenoj po novom projektu.

Izvor navodi da ne zna koje je opeterećenje, visina i težina objekata, predviđeno tim novim projektom, ali da pretpostavlja da je veliko i da je zato sve popustilo.

IMS: Nismo radili navedena ispitivanja

Iako se u lokacijskim uslovima izdatim za rekonstrukciju peronskih greda navodi da se na osnovu ispitivanja koje je uradio institut IMS iz Beograda, došlo do zaključka da je armatura u tim gredama znatno manja od projektovane – iz IMS-a u odgovoru za Forbes Srbija demantuju da su radili takva ispitivanja.

„IMS nije radio ispitivanja koja se navode u lokacijskim uslovima. Institut IMS je pregledao Elaborat o nedestruktivnim ispitivanjima položaja i prečnika šipki armature u grednim nosačima broj D18/24. Na osnovu pregleda istog sačinjeno je stručno mišljenje – samo u smislu potvrđivanja dobijenih rezultata na uređajima koji su tom prilikom korišćeni (georadar za beton, ultrazvučni tomograf i drugi). Stručno mišljenje je urađeno u januaru 2025. godine“.

Navode da se u stručnom mišljenju daju procene broja šipki armature u gredama na mestima snimanja na bazi prikazanih radargrama, tomografa i drugih očitavanja sa uređaja.

„Podatke o projektovanoj količini armature nismo imali, već je cilj bio da se provere očitavanja i eventualno komentarišu prikazani rezultati. U zaključku mišljenja dali smo da crteži poprečnih preseka u elaboratu odgovaraju očitavanjima prikazanih radargrama, tomograma i drugih prikazanih u elaboratu“, navodi se u odgovoru.

Konkretno, IMS je proveravao da li se slažu nalazi elaborata i onoga što su pokazali uređaji. A projekat nisu upoređivali. Zato se postavlja pitanje ko je došao do zaključka da je ugrađena „znatno manja armatura od projektovane“. I ko je tu formulaciju uneo u lokacijske uslove. Lokacijske uslove tražila je Infrastruktura železnice Srbije.

Urbanistički projekat iz 2020

Urbanistički projekat za izgradnju objekta železničke stanice, parkinga i poslovno komercijalnih sadržaja iz 2020. godine, naručila je kompanija Railway city. Ona je zajedno s državom radila na završetku izgradnje stanice Prokop.

U tom projektu se navodi da su predmet razrade objekti na ploči. Dok postojeća železnička infrastruktura predstavlja „stečenu obavezu i nije predmet razrade tog projekta“.

„Svi postojeći i planirani sadržaji u okviru predmetnog kompleksa, a tiču se železničke infrastrukture se realizuju u skladu sa važećom tehničkom dokumentacijom, osim objekta stanične zgrade čije je izmenjeno idejno rešenje sastavni deo projekta“, navodi se.

U tom projektu se navodi da se po nameni, multifunkcionalni kompleks „Beograd Centar“ sastoji od stanične zgrade, kao i Poslovno‐komercijalnog kompleksa. Taj kompleks je formiran u dve zone i sastoji se od 12 objekata poslovno komercijalne namene i garaže.

Statički proračun

U Urbanističkom projektu pominje se statički proračun u delu u kojem se daju pravila gradnje objekata. I tom prilikom se pominje izgradnja dodatnog platoa na visini od dva metra.

„U skladu sa statičkim proračunima opterećenja ploče na koti 105.50, na delu ploče je formiran plato visine +2,00m u odnosu na postojeću ploču, odnosno na koti 107.50, na kome su postavljeni svi planirani objekti poslovno-komercijalne namene, osim objekta stanične zgrade“.

Deo oko konstrukcije sadrži tri kraća pasusa. U prvom se navodi sledeće: „Konstruktivni sistem novoplaniranih objekata biće je prilagođen postojećem konstruktivnom sistemu ploče, vodeći računa o maksimalnom dozvoljenom opterećenju (u skladu sa statičkom proverom), položaju nosećih stubova, kao i upotrebi odgovarajućih materijala“. (u citiranoj rečenici Urbanističkog projekta stoji formulacija „biće je“).

U drugom pasusu ponovo se govori o platou visine dva metra. „Celom površinom ploče, na visini od dva metra u odnosu na kotu ploče, je formiran konstruktivni plato na kome su postavljeni objekti poslovno-komercijalne namene.

Projektni zadatak

Projektni zadatak za staničnu zgradu koji potpisuju direktori Infrastrukture železnice Srbije, Beogradčvora i Srbijavoza. U njemu se navodi da izradu projektne dokumentacije stanične zgrade treba „po inoviranom arhitektonsko građevinskom rešenju izvršiti u skladu sa ovim projektnim zadatkom“. Dodaje se da treba uzeti u obzir i Projekat za izvođenje koji je uradio CIP.

Projektni zadatak se bavi unutrašnjim i spoljašnjim izgledom stanične zgrade, sadržajima i instalacijama. Ali, nismo naišli na eksplicitni zahtev za proveru statike odnosno uticaja stanične zgrade na ploču na kojoj će biti izgrađena.

IŽS je dopisom poslednjeg dana 2020. obavestio autore da „smatraju prihvatljivim“ Urbanistički projekat za izgradnju objekta železničke stanice, parkinga i pratećih poslovno-komercijalnih sadržaja.

Railway city: Nije ugrožena nosivost

U firmi Railway City pojasnili su da je elaborat o ispitivanju armirano-betonske konstrukcije izradio Građevinski fakultet u Beogradu. Dodaju da je u tom dokumentu zaključeno da je konstrukcija izvedena kvalitetno i bez nedostataka koji bi mogli da se odnose na nosivost, stabilnost i upotrebljivost.

Kažu, u odgovoru na pitanja Insajdera, i da su propusti sa gredama nastali pre mnogo decenija i da nisu toga bili svesni kada su počeli sa izgradnjom stanične zgrade i drugih objekata.

“Nismo bili informisani kada je gradnja objekata na ploči započeta. Pomenuti nedostaci vizuelno su identifikovani naknadno na nekoliko greda u dve ose. Na ispitivanju stanja predmetnih greda angažovan je Institut IMS, koji je izvršio detaljna ispitivanja. Zaključeno je da prilikom izgradnje realizovane pre više decenija, a što značajno prethodi našem angažovanju na ovom projektu, u pomenutim armirano-betonskim gredama armiranje nije izvršeno u svemu u skladu sa projektno-tehničkom dokumentacijom, usled čega su se pojavile predmetne prsline. Zaključeno je i da identifikovane prsline ne ugrožavaju nosivost i stabilnost armirano-betonske konstrukcije ispod i iznad ploče, te da ne predstavljaju bezbednosni rizik za posetioce i zaposlene, ali da je u cilju trajnog očuvanja nosivosti i stabilnosti u dužem vremenskom periodu poželjna izvesna sanacija predmetnih pozicija”, navodi Railway city.

Radovi na delu ispod komercijalnih zgrada

Infrastruktura železnice Srbije dobila je krajem maja lokacijske uslove za rekonstrukciju peronskih greda na železničkoj stanici „Beograd Centar“ poznatoj i pod nazivom Prokop. Na gredama su se, kako se navodi u dokumentaciji, na sredinama raspona u donjoj zoni pojavile prsline – pa je neophodno da se ojačaju, o čemu je juče pisao Forbes Srbija.

U međuvremenu se oglasila i Infrastruktura železnica Srbije. Oni nisu odgovorili na upit Forbes Srbija. Ali su na svom sajtu postavili objavu da se radi o gredama izgrađenim pre tri decenije.

„Planirani radovi na ojačanju peronskih greda u Prokopu odnose se na grede koje su izgrađene 1997. godine“, navodi se.

Ono što se vidi iz lokacijskih uslova izdatim za ove radove, oni se odnose na dve parcele na kojima su izgrađene poslovne zgrade. One se nalaze s obe strane stanične zgrade. Prema projektnoj dokumentaciji vode sa kao četiri objekta – C1, C2, D1 i D2. Tri od ova četiri objekta imaju upotrebnu dozvolu dok je za objekat D2 nismo našli.

Kako se može videti iz lokacijskih uslova, predviđeno je da se sporne grede podupru izgradnjom novih stubova.

U međuvremenu se oglasilo i Ministarstvo građevinarstva koje takođe uverava da je stanica bezbedna. Oni navode da će u sanaciju peronskih greda, koja će početi za nekoliko meseci, biti uloženo 28 miliona dinara. Za dodatnu sanaciju dva stuba biće izdvojeno još tri miliona dinara.