Javno-privatna partnerstva ključ zelene budućnosti Srbije: Primer deponije Vinča
Autor: Emmanuel B. Nyirinkindi, potpredsednik za međusektorska rešenja u Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC), članici grupe Svetske banke
Pre pet godina sa deponije Vinča curila je tamna, zagađena voda neprijatnog mirisa, šaljući toksične zagađivače u Dunav. Deponija, tada najveća neuređena otvorena deponija u Evropi, svakodnevno je primala 600 kamiona smeća, ugrožavajući kvalitet života onih koji žive na manje od 20 kilometara od Beograda.
Do revitalizacije Vinče i okoline nije došlo preko noći. Bilo je potrebno hrabrosti i akcije javnih vlasti da primene javno-privatno partnerstvo i da do kraja ispune njegov ambiciozni obim i složenu implementaciju kao način da se suprotstave ovom ekološkom izazovu.
Težnja Srbije ka produbljivanju ekološke održivosti i borbi protiv visokog nivoa zagađenja je jasan prioritet, posebno u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. To je pokretač koji doprinosi značajnom napretku koji je Srbija postigla od 2015. godine u izgradnji stabilnog makroekonomskog okvira, smanjenju javnog duga i produbljivanju regionalnih integracija. Ova posvećenost održivom razvoju – izgrađena na stubovima ekonomskog rasta, zaštite životne sredine i socijalne uključenosti – poboljšava kvalitet života i uslove života srpskih porodica i zajednica.
Uverio sam se u to iz prve ruke kada sam nedavno posetio Beograd. Planirano postrojenje za pretvaranje otpada u energiju na deponiji u Vinči može da pretvori 340.000 tona otpada u obnovljivu toplotnu i električnu energiju, stvarajući do 30 megavata električne energije — dovoljno za napajanje 30.000 beogradskih domaćinstava. Takođe će proizvoditi do 56 megavata toplotne energije, obezbeđujući toplotu za 60.000 domaćinstava zimi.
U međuvremenu, postrojenje za reciklažu na lokaciji može da preradi oko 200.000 tona građevinskog otpada i otpada od rušenja godišnje. Novoosnovana deponija može da prečisti do 90.000 kubnih metara procednih voda godišnje kako bi se sprečila dalja kontaminacija okolnih područja. Očekuje se da će ove komponente zajedno smanjiti emisiju gasova staklene bašte u Beogradu za 210.000 tona ekvivalenta CO2 godišnje.
Infrastrukturni projekat ovog obima sa opipljivim uticajem na stanovništvo iskoristio je učešće privatnog sektora, uz vođstvo i odgovornost vlade. Tu se IFC ističe kao pouzdani savetnik. Sa dokazanim tehničkim veštinama i globalnom ekspertizom, IFC pomaže vladama da efikasno strukturiraju javno-privatna partnerstva i vode otvorene, konkurentne i transparentne procese za privlačenje finansiranja iz privatnog sektora za visokokvalitetne projekte fizičke i socijalne infrastrukture. Radimo sa visokokvalifikovanim izvođačima projekata, a u ovom slučaju sa kompanijom Beo Čista Energija, zajedničkim poduhvatom globalne komunalne kompanije Veolia, japanskog konglomerata ITOCHU i Marguerite Fund II, panevropskog fonda za kapital, kako bismo obezbedili tehničku stručnost i inovacije privatnog sektora. Naše finansiranje od 127,3 miliona evra i dodatne investicije od 163,3 miliona evra od naših partnera omogućavaju transformaciju Vinče.
Takva javno-privatna partnerstva mogu pomoći Srbiji na još više načina – i sada je pravo vreme da se oni istraže i implementiraju. Na primer, oko dve trećine stanovnika Srbije bilo je priključeno na kanalizacioni sistem 2021. godine, ali samo oko 16 odsto imalo je pokrivene usluge prečišćavanja otpadnih voda. Postoji snažna potreba za izgradnjom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda uz kanalizacione mreže.
Potrebna je investicija veća od četiri milijarde evra da bi Srbija ispunila zahteve Direktive o urbanom prečišćavanju otpadnih voda, koja nalaže da zemlje članice EU prikupljaju i prečišćavaju otpadne vode koje bi inače zagađivale reke, jezera i mora. Ova suma uključuje 2,5 milijardi evra za unapređenje i izgradnju kanalizacionih mreža i više od 1,5 milijardi evra za izgradnju oko 350 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Većina potreba za investicijama biće u velikim gradovima, kao što su Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac.
Unapređenje ključne infrastrukture uz istovremeno očuvanje životne sredine zahtevaće angažovanje i javnog i privatnog sektora. U IFC-u smo spremni da produbimo našu saradnju sa Srbijom kako bismo omogućili kreativna javno-privatna partnerstva i rešenja za napredak ka otpornijoj i zelenijoj budućnosti koju građani Srbije žele.