Kako sektor rudarstva u Srbiji utiče na životnu sredinu – Ministarstvo objavilo nacrt izveštaja

Eksploatacija mineralnih sirovina u Srbiji dovela je do određenog stepena zagađenja vazduha, vode i zemljišta u pojedinim regionima u kojima je prisutna rudarska industrija. Zagađenje životne sredine usled rudarske industrije u Srbiji nije ravnomerno raspoređeno. Koncentrisano je u određenim regionima gde je eksploatacija mineralnih sirovina najintenzivnija. Najveće zagađenje zabeleženo je u borsko-majdanpečkom regionu, kao i kolubarskom i kostolačkom basenu.

Sektor rudarstva u Srbiji igra ključnu ulogu u obezbeđivanju energetskih i industrijskih resursa. Međutim, njegovo delovanje prati uticaj na kvalitet vazduha, vode, zemljišta, kao i stvaranje rudarskog otpada.

Na sajtu e-konsultacije je 30. aprila objavljen nacrt Izveštaja o strateškoj proceni uticaja realizacije Strategije upravljanja mineralnim sirovinama i drugim geološkim resursima u Srbiji na životnu sredinu.

U nacrtu Izveštaja koji je objavilo Ministarstvo rudarstva i energetike, pobrojani su, između ostalog, i problemi u ovoj oblasti. Manjka savremenih mera zaštite ili se svode na formalno poštovanje propisa. Neka od postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda nisu u funkciji, a izazov su i stari napušteni rudnici, jalovišta i rudarski objekti.

Konsultacije se završavaju danas, trajale sedam dana

Podsetimo, Ministarstvo je 2024. pokrenulo izradu Strategije upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima u Srbiji za period od 2025. do 2040, sa projekcijom do 2050.

Osim same strategije, predviđena je i izrada Izveštaja o strateškoj proceni uticaja realizacije ove Strategije na životnu sredinu.

Za izradu Startegije, ali i samog Izveštaja o životnoj sredini Ministarstvo je angažovalo Rudarsko-geološki fakultet. Ugovor sa tim fakultetom je zaključen krajem februara 2024. godine. Njegovo trajanje je dve godine.

Na sajtu e-konsultacije dostupan je nacrt Izveštaja o uticaju na životnu sredinu. Taj dokument je u fazi konsultacija, koje su počele 30. aprila, a traju do 7. maja.

U dokumentu se navodi da deo industrijskog zagađenja u Srbiji potiče od rudarskih aktivnosti, ali se ističe da je to pre svega od aktivnosti „prerade mineralnih sirovina“.

Veliki broj jalovišta starijeg datuma

U delu izveštaja koji se bavi postojećim stanjem u Srbiji ukazuje se da se uticaj rudarskih aktivnosti na životnu sredinu ogleda pre svega u degradaciji zemljišta i zauzimanju površina rudarskim objektima i odlaganjem rudarskog otpada.

„Veliki broj jalovišta u Srbiji je starijeg datuma i izgrađen bez savremenih mera zaštite, kao što su geomembrane i sistemi za sakupljanje otpadnih – procednih voda“.

„U mnogim slučajevima, posebno kod manjih rudnika, mere zaštite se „svode na formalno poštovanje propisa“.

Zagađenje vode je, kako se navodi, često posledica ispuštanja netretiranih otpadnih voda u reke i potoke u blizini rudarskih postrojenja.

U pojedinim slučajevima postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda nisu u funkciji zbog finansijskih ograničenja ili tehničkih kvarova.

Kada je u pitanju kontaminacija zemljišta ona je, kako se objašnjava, „uzrokovana atmosferskim prenosom prašine sa jalovišta i površinskih kopova, kao i otpadnim – procednim vodama koje se infiltriraju u zemljište“.

Jedan od izazova sa kojima se susreće rudarski sektor u Srbiji su stari napušteni rudnici, jalovišta i rudarskih objekti koje je neophodno sanirati i privesti nameni.

U dokumentu se ističe neophodost uvođenja mera za poboljšanje stanja životne sredine i usklađivanje rudarskih aktivnosti sa principima održivog razvoja.

U 2023. proizvedeno više od 40 miliona tona otpada

Prema podacima iz 2023, proizvedeno je više od 40 miliona tona rudarskog otpada – flotacijske jalovine.

Pod rudarskim otpadom se podrazumeva otpad nastao prilikom geoloških istraživanja, eksploatacije, pripreme i skladištenja mineralnih sirovina. Takođe, tu spada i otpad dobijen u procesu pripreme rude koji podrazumeva mehanički, fizički, biološki, toplotni ili hemijski postupak.

Dodatna istraživanja pokazuju da više od 40 odsto jalovišta ima adekvatne sisteme za upravljanje otpadnim vodama i sprečavanje procurivanja istih.

Degradirano 404 hektara, rekultivisano 150

U toku 2023, ukupno je degradirano 404 hektara zemljišta usled rudarskih aktivnosti. S druge strane, u istom periodu je rekultivisano 150 hektara.

Podaci pokazuju da je u 2023. odloženo 199.259.436 kubnih metara otkrivke i 41.816.141 tona flotacijske jalovine.

Prema podacima Ministarstva rudarstva energetike – 185,65 hektara je degradirano odlaganjem jalovine EPS-a, dok je 127,96 hektara degradirano od strane kompanije Ziđin koper.

Sa druge strane, EPS je rekultivisao 27 hektara u istoj godini, a Ziđin koper 49,19 hektara.

Kakvo je stanje u rudarskim regionima?

Povremene pojave povišenih koncentracija zagađenja u vazduhu, vodi i zemljištu – predstavljaju evidentan ekološki problem u borsko-majdanpečkom regionu, piše u izveštaju.

Ovaj region je dugogodišnji centar eksploatacije bakra i zlata.

Povećane koncentracije vazdušnih zagađivača u Boru, prema svom karakteru, ukazuju da je tu dominantan uticaj prerađivačkih kapaciteta.

Međutim, navodi se da ne treba zanemariti uticaj rudarskih kapaciteta na okolne vodne resurse.

U regionu Majdanpeka, koji je poznat po eksploataciji bakra i drugih metala, zbog dugogodišnjih rudarskih aktivnosti i razvejavanja prašine sa aktivnih površina rudarskog kompleksa – konstatovane su povišene koncentracije olova i kadmijuma u zemljištu.

Emisije u kolubarskom basenu iznad granične vrednosti

U Kolubarskom basenu su intenzivna eksploatacija uglja i aktivnosti termoelektrana dovele do zagađenja vazduha i zemljišta.

„Emisije sumpor-dioksida u vazduhu, prema raspoloživim podacima merenja, premašuju granične vrednosti. To je direktna posledica rada termoelektrana, ali i pratećih pogona, kao što je sušara“.

Taloženje ovih vazdušnih zagađivača posledično dovodi do kontaminacije zemljišta, između ostalog, i teškim metalima.

Ukazuje se i da sami rudarski kapaciteti u izvesnoj meri doprinose zagađenju i vazduha i zemljišta – česticama prašine koja se podiže sa aktivnih površina kopova i iznosi van granice pod dejstvom vetra.

Srbija ima značajan mineralni potencijal

Mineralno-sirovinski potencijal Srbije je veoma značajan, konstatuje dokument.

U Srbiji pored kritičnih mineralnih sirovina, postoji i veliki broj drugih ležišta i pojava metaličnih, nemetaličnih i energetskih mineralnih sirovina. Postoje i značajne rezerve podzemnih voda i geotermalne energije.

U 2022. godini rudarska proizvodnja iznosila je 110 miliona tona rude. Od toga je udeo energetskih sirovina 36,2 miliona tona, metaličnih 33,8 miliona tona. Udeo nemetaličnih mineralnih sirovina je 42,5 miliona tona.

Sektor uglja predstavlja najvažniji energetski potencijal i u strukturi proizvodnje primarne energije trenutno učestvuje sa skoro 70 odsto.

U prethodnom periodu, godišnja proizvodnja uglja površinskom eksploatacijom u Srbiji je iznosila 35-38 miliona tona lignita.

Visoka zavisnost od uvoza u naftnom sektoru

U naftnom sektoru Srbija je energetski visoko uvozno zavisna zemlja sa relativno niskim udelom sopstvene proizvodnje sirove nafte.

U 2022. domaća sirova nafta je učestvovala sa 23 odsto, dok je u 2023. godini činila 21 odsto u ukupnoj potražnji.

U gasnom sektoru još nepovoljnija situacija

U gasnom sektoru situacija je još nepovoljnija jer domaća proizvodnja pokriva oko 10 odsto potreba.

„Evidentan je pad proizvodnje prirodnog gasa, kao i kod sirove nafte usled iscrpljenja ležišta, s tim što je ovde trend pada znatno izraženiji“, piše u izveštaju.

Otkopano 45,8 miliona tona metaličnih sirovina

Geološkim istraživanjima koji su do danas realizovana definisano je više od 30 metaličnih mineralnih sirovina. One su skoncentrisane u više od 2.000 rudnih pojava i ležišta.

U Srbiji je tokom 2023. otkopano ukupno 45.853.601 tona metaličnih mineralnih sirovina.

Mineralne sirovine od strateškog značaja

Mineralni resursi, odnosno mineralne sirovine od strateškog značaja za Srbiju su nafta i prirodni gas, ugalj, rude bakra i zlata, rude olova i cinka, rude bora i litijuma, uljni glinci (uljni škriljci, odnosno šejlovi), i druge mineralne sirovine određene posebnim aktom Vlade na predlog ministarstva nadležnog za poslove geoloških istraživanja i/ili za poslove rudarstva.

Njima se kao važne pridružuju i nikl, kobalt i uran.

Prema metodologiji EU, u kritične nemetalične mineralne sirovine su svrstani: barit, feldspat, fluorit, magnezit, prirodni grafit i fosfati shodno aktu o kritičnim mineralnim sirovinama.

Šta treba da sadrži Strategija?

Strategija upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima je strateški dokument.

U skladu sa tim dokumentom, Vlada kao predstavnik izvršne vlasti određuje politiku geoloških istraživanja i eksploatacije mineralnih i drugih geoloških resursa.

Uz samu strategiju, izrađuje se i izveštaj o strateškoj proceni uticaja realizacije te strategije na životnu sredinu.

Ovaj izveštaj, koji je trenutno u formi nacrta, nalazi se u fazi konsulatcija koja je počela 30. aprila, a traje do 7. maja.

Cilj konsultacija je da se prikupe informacije o trenutnom stanju u oblasti i problemima koji postoje i viđenju promene koja treba da se postigne.

Konsultacije služe i da se utvrde mišljenja i stavovi prema predloženim opcijama, merama i rešenjima. Kao i da se prikupe dodatni predlozi o mogućim pravcima akcije.