KOMENTAR Opet Ekspo, opet ograde

Srbija je sama sebi antireklama. Nisu nam potrebni nikakvi spoljni neprijatelji. To je suština priče o drugom godišnjem sastanku učesnika međunarodne izložbe Ekspo u Sava centru.

Kao i prošle godine, opet nas je dočekala ogradom opasana „tvrđava“. Ograda (vrlo neugledna i bezbednosno nedovoljna da bilo šta zaustavi) je naš doživljaj osiguranja bezbednosti za međunarodne učesnike. I naš doživljaj revnosti. Nepotrebne revnosti.

Kao i policijske snage, kako oko zgrade tako i unutra. Što u uniformi, što u civilu.

Nestabilnost u svetu

Ovog puta obrazloženje nadležnih je da je takva bezbednosna procena i da bi trebalo imati u vidu šta se dešava u svetu. I da nam nije potrebna negativna poruka sa sastanka o Ekspu.

Isti događaj održan je prošle godine kada rata nije bilo (dogodio se tek nakon skupa i trajao je 12 dana). I tada je bilo ograde. Bezbednosna pretnja valjda je bila skromna grupa građana koji su se okupili da protestuju. Ove godine ih nije bilo. Ili ih makar nismo videli.

Umesto poruke otvorenosti poslali smo neku drugu poruku. Ekspo je ta ograda nasred Srbije. I dalje. On je ograda od one druge strane građana kojima se taj spektakl ne dopada odnosno niko sa njima nikada nije otvoreno o tome razgovarao. On je ograda od novinara koji ne bi trebalo da zaviruju gde im nije mesto. Jer, tako kažu neka pravila.

I danas smo zasuti izlivima megalomanije i rekorda koje neprestano rušimo ovih 13 i više godina. Mi stalno i uvek imamo najviše. Imamo najbolje. Imamo najveće.

Nismo dobro čuli

Drugi sastanak učesnika Ekspo potvrdio je da je pritisak spolja urodio plodom. Definitivno više nema povezivanja 18 milijardi evra i Ekspa. Na to je nedavno ukazao generalni sekretar BIE Dimitri Kerkentzes u intervjuu za Forbes Srbija.

Umesto toga dobili smo nešto drugo. Da mi ne razumemo šta smo čuli. Niko nije rekao da je 18 milijardi evra povezano sa Ekspom, odakle nam to. U toj sumi je i neka druga infrastruktura koja će ostati posle Ekspa. Fino smo podučeni. Što je Kerkentzes onda to pitanje pokretao pred ministrom finansija?

Ukinimo upotrebnu dozvolu

I druga važna poruka sa sastanka o Ekspu – upotrebna dozvola je samo jedan birokratski korak. Citiran nam je član zakona (kao da nismo mogli sami da ga pročitamo) po kojem javna uprava samo proverava da li je zahtev podnet nadležnom organu, da li su plaćene takse i da li su podneti svi dokumenti. „I na taj način završavate upotrebnu dozvolu“, poručeno nam je danas.

Zašto onda ne ukinete upotrebnu dozvolu? Zar ova vlast ne radi neumorno prethodnih 13 godina da unapredi poslovno okruženje i olakša poslovanje, da smanji birokratiju i troškove. Što ne ukinete nepotrebnu birokratiju? Šta će nam upotrebna dozvola? Da nema upotrebne dozvole, ne bi se to pitanje postavljalo ni u slučaju Novog Sada, je li? (da budemo cinični do kraja).

Odakle ideja da se na ovakav način relativizuju stvari?

I tužno i ružno

Vratimo se na početak. Kao stanovnik Beograda i kao stanovnik Srbije ne mogu da se otresem utiska poraza zbog postavljanja ograde. Ružno je. Tužno. To nije Beograd koji je svet. Ekspo je svet. Ali Srbija nije svet.

Došli su ljudi iz tog sveta da se informišu kako da osnuju posebno preduzeće radi učešća na Ekspu, kako da naprave paviljon. Šta je tu dramatično tajanstveno da javnost to ne može da čuje? Obrazloženo nam je da novinari ne smeju da uznemiravaju delegate. Zamislite količinu događaja koji se u ovom trenutku održavaju širom planete na kojima novinari mogu i treba da priđu kome žele i uljudno postave pitanje u interesu javnosti.

„Za mene, nema nikog koga se bojimo napolju ili unutra. Ekspo je za javnost. Ekspo je za građane Srbije. Oni su broj jedan posetilac Ekspa“, poručio nam je danas generalni sekretar BIE. Izgleda da ne vidimo svi stvari isto. Građani Srbije ne mogu da znaju šta se pričalo unutra osim što su mediji čuli formalna obraćanja i poruke zanosa velikim efektima Ekspa. Ne mogu da znaju šta su pitanja delegata za organizatore, da li se nečega boje, šta su im nedoumice.

Sve nas zanima bezbednost i još mnogo toga

Novinar iz Albanije pitao je na konferenciji za novinare ko odobrava upotrebu zgrada za Ekspo. To jeste tema. Kao i još mnogo toga. Ali, to nećemo nikada znati jer glavnom događaju nismo mogli da prisustvujemo.

Nije transparentnost staviti na Portal javnih nabavki izveštaje o sprovedenim postupcima manjih vrednosti kad onaj glavni posao, posao izgradnje, nije dodeljen transparentno. Nemojte neprestano ubadati prst u oko javnosti. Ne kupuju svi to što prodajete.

Ekspo je važan. Ako ni zbog čega drugog onda zbog prilike da građani Srbije vide druge kulture, druge nošnje, druge običaje, druge igre, druge sportove. Da upoznaju svet iz prve ruke ako nisu imali prilike. Svideće im se, to nema sumnje.

Samo nemojte da deo njih ima odbojnost prema nečemu što jeste dobro, ali ste učinili odurnim svojim delima i ponašanjem. Ako se već deo građana pribojava da će ih na ulazu u Ekspo „ugušiti“ smrad potencijalne korupcije na ovom projektu, onda ih nemojte usput pitati da li sve lepo miriše. Nemojte provocirati. Nisu potrebna nesuvisla objašnjenja.

A da, vi se njima i ne obraćate.

I to je izveštaj sa drugog godišnjeg sastanka učesnika Ekspa. Mnogo više od protokola, samohvale, kurtoazije i relativizacije nismo mogli da čujemo. Ostaje da kao mediji i građani i dalje pokušavamo da nekako otvorimo vrata koja su zaključana. I još ih iznutra ramenom podupiru.