KOMENTAR Osakaćenom optužnicom se ne stiže do pravde

Odluka Višeg suda u Novom Sadu da obustavi postupak protiv šest od 13 lica prvobitno osumnjičenih za tragediju na železničkoj stanici menja mnogo toga. U suštini ostavlja nas sa jednom „osakaćenom“ optužnicom i pitanjem da li ona (ako sve nakon postupaka žalbi ostane isto) može da donese pravdu. Ne samo u pogledu toga da na njoj više nema politički postavljenih ličnosti već i u smislu da li je zaista samo ovih sedam ljudi potencijalno krivo za smrt 16 osoba. Samo njih sedmoro?

Sve ono što smo više od godinu dana mogli da čujemo, pročitamo, analiziramo sugerisalo je da je bilo prostora za razmišljanje da je na optužnici moglo da se nađe i više od 13 osoba, a ne manje.

I ne samo da smo ovim potezom ostali sa manje okrivljenih nego ćemo, po svemu sudeći, ostati uskraćeni i za objašnjenje nekih događaja.

Ko je otvorio zgradu nije više bitno?

Teško je zamisliti proces u kojem će tužilac braniti optužnicu u kojoj se neće razmatrati okolnost puštanja centralnog hola zgrade u upotrebu iako taj deo objekta nije imao upotrebnu dozvolu.

A moraćemo da zamislimo jer više na optužnici nema nikoga ko bi odgovarao za taj čin.

Niti će nam u Novom Sadu biti razjašnjeno da li je bio obavljen tehnički pregled samo za puštanje u rad trafo stanice ili za celu zgradu. Niti kako se ušlo u radove sa neadekvatnom prijavom radova. I još niz pitanja.

S tim u vezi, odluka veća Višeg suda, otvara i treći paradoks. Ima li nakon ove odluke uopšte smisla da se nastavi postupak koji vodi Više javno tužilaštvo u Beogradu?

Podsetimo, do tog postupka je došlo na osnovu krivične prijave koju je podneo advokat Anite Dimoski. Ako je ona sada oslobođena, ima li poente da se sudi ljudima u Beogradu? Možda ima, videćemo.

Još upitnih posledica

Sada se suštinski optužnica svodi na utvrđivanje ko nije video ili je trebalo da vidi da su žice vešaljki korodirale. Da ne ulazimo u temu da li je to uopšte i kako moglo da se vidi.

Pitanje je i da li ćemo na sudu saznati više detalja o uticaju postavljanja konstrukcije sa staklom na nadstrešnicu. A to je bio fokus priče prvih dana nakon pada.

Veće suda u fokus stavlja nalaz veštaka da je primarni razlog pucanja vešaljki korozija. Ali, nije jedini (i to kažu veštaci). Jedan od njih su i radovi na nadstrešnici odnosno dodatno opterećenje.

Od dokaza, konzervirane su čuvene kotve i vešaljke. Ostatak leži na otvorenom duže od godinu dana. Upotrebljivost tog materijala sada je vrlo upitna. A to nije nevažno ukoliko i pitanje opterećenja nadstrešnice ostane u fokusu suđenja (da li su skinuti svi slojevi i stavljeni novi).

I još pitanja

Posmatrajući spisak onih protiv kojih je obustavljen postupak i onih protiv kojih se nastavlja nameće dodatna pitanja.

Kako je samo Nebojša Šurlan ispred preduzeća Infrastruktura železnice potencijalno odgovoran za neodržavanje stanice, ako ona nije održavana otkad je i sagrađena. Valjda još neko od njegovih prethodnika nije uradio svoj posao.

Slično je i u slučaju profesora Spremića. Ako je on dobro obavio svoj zadatak stručne kontrole, ima li mesta pitanju kako je onda na optužnici ostala Jasna Stojiljković Milić koja je radila tehničku kontrolu?

Princip rada u ove dve kontrole je suštinski sličan, prema tvrdnji inženjera s kojim smo razgovarali. Tehnička kontrola između ostalog proverava da li je projektant primenio mere koje je naložila stručna kontrola. I obe osobe nisu imale nadstrešnicu u projektima koje su gledale. Dakle, ako je Spremić dobro uradio posao, onda je logično pomisliti da je i tehnička kontrola postupila slično. Za taj deo ćemo takođe morati da sačekamo ishod suđenja (ako se nešto ne promeni u postupku žalbi).

Vera u veštake

Međutim, ono što možda najviše ostaje nejasno u odluci suda jeste referisanje veća na nalaze veštaka.

Naime, u saopštenju koje je dato javnosti, mogu se naći i protivrečni pristupi u korišćenju iskaza i nalaza veštaka. Na pojedinim mestima se iskaz veštaka, da bi do pada nadstrešnice svakako došlo i bez radova i dodatnog opterećenja, uzima, stiče se utisak, bez pogovora kao nešto što je čvrst dokaz.

Ali, logično pitanje je – ko kaže da su veštaci u pravu. Imajući u vidu koliko su advokati „napadali“ nalaz veštaka u istrazi, logično bi bilo pretpostaviti da je bolje da se o njihovim nalazima raspravljalo na suđenju. Veštaci inače kažu da bi verovatno došlo do pada nadstrešnice i bez radova. Kako je reč verovatno čvrst dokaz je još jedno logično pitanje.

S druge strane, kada razmatra dokaze o puštanju stanice u rad, veće zaključuje da postoji opravdana sumnja da je do tog čina došlo nakon sprovedenog internog prijema zgrade, koji su realizovala odgovorna lica investitora i izvođača radova.

Ovde (barem u saopštenju) veće propušta da kaže da su isti ti veštaci utvrdili da taj tzv. interni prijem nije mogao da bude osnova za otvaranje stanice (jer tako nešto ne postoji u zakonu). I da to mogu da budu samo tehnički pregled i upotrebna dozvola.

Žalbe

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu već je najavilo da će podneti žalbu na ovu odluku. Ostaje da sačeka rešenje od 90 strana, da ga ekspresno prouči i u roku od tri dana podnese žalbu.

To će nesumnjivo uraditi i advokati onih koji su ostali na optužnici. I oni su, prema našim informacijama, veoma neprijatno iznenađeni ovakvim raspletom u vezi sa optužnicom.

Međutim, za neke od onih koji su izbegli suđenje u Novom Sadu ovo je samo kraj prvog poluvremena. Ostaje drugo u Beogradu. U okviru postupka koji vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal. U tom postupku postoje dokumenti na kojima, za razliku od Novog Sada, stoje njihovi potpisi. I tu će imati daleko veći izazov da se odbrane od optužbi.