Kreće provera Hajdinovog mosta i promena izgleda: Ima li korozije u nosećim kablovima i sličnosti s Novim Sadom

Nesreća u Novom Sadu pokrenula je državu na proveru decenijama starih infrastrukturnih objekata. Na red je došao i jedan od najvažnijih železničkih mostova – most u Beogradu. U upotrebi je već 45 godina, a struka je ukazivala nakon tragedije da je potrebno pregledati ga. Preduzeće Infrastruktura železnice Srbije juče je raspisalo nabavku usluge pregleda i ocene podobnosti za upotrebu. Ali, i izrade projekta sanacije.

Iako će ovaj posao trajati najduže 360 dana moguće je da, na osnovu onoga što se utvrdi, u svakom trenutku dođe i do ograničenja upotrebe mosta. Da, recimo, ne mogu dva voza istovremeno da prelaze preko njega.

Jedna od ključnih tačaka provere, kako se može videti iz projektnog zadatka, jesu kosi kablovi koji drže konstrukciju mosta. Ukupno ih je 64 i ko god dobije tender moraće da proveri da li na njima postoji elemenata korozije, ali i da li je ima na drugim delovima čelične konstrukcije.

Podsetimo, kao jedan od ključnih uzroka pada nadstrešnice u Novom Sadu navodi se upravo korozija vešaljki koje su išle od krova do dela koji se obrušio i usmrtio 16 ljudi.

Predmet provere

Projektni zadatak fokusirao se na proveru centralnog dela mosta koji se nalazi iznad reke Save, kao i kablova.

Nije data procenjena vrednost posla, a on je podeljen u pet delova. Prvi je pregled kompletne konstrukcije. Sledi izrada kontrolnog statičkog proračuna. Treći deo je izrada projekta sanacije. Planirano je i ispitivanje mosta pre i po završetku radova i eventualno ograničenje upotrebe.

Vizuelni pregled

Osim kablova koji su deo konstrukcije, još jedna sličnost s projektom u Novom Sadu je način provere objekta. Naime, u ovom projektnom zadatku posebno je istaknuto da će se prvi deo posla (pregled konstrukcije) raditi vizuelnim pregledom. To je i naglašeno (boldovano u tekstu).

„Na osnovu vizuelnog pregleda kao početnog, prema utvrđenom stanju, rasuđivanju i eventualno ostalim parametrima koji dolaze uz vizuelni pregled (pojedina merenja, utvrđivanja površinske tvrdoće i slično) mogu se izvesti zaključci o potrebi za daljim ispitivanjima, ali isto tako, mogu se izvesti zaključci o nepotrebnim daljim ispitivanjima“, navodi se u projektnom zadatku.

Osim pregleda čelične konstrukcije mosta, naglašena je i potreba pregleda kotvi kosih kablova, ali i utvrđivanje stanja kablova po dužini.

Podsetimo, jedna od ključnih tačaka sporenja u slučaju Novog Sada jeste pitanje da li je zgrada adekvatno pregledana, da li je bilo dovoljno to uraditi vizuelnim pregledom i merenjima ili je trebalo to učiniti temeljnije i drugim metodama. Još jedna ključna tačka sporenja jeste i da li su bili vidljivi znaci da nešto s konstrukcijom nije u redu, posebno u delu gde su vešaljke ulazile u krov i gde su bile tzv. kotve, a gde je i došlo do korozije na žicama.

Dokumentacija

Još jedna sličnost jeste i to što će ponuđač biti u obavezi da prikupi dokumentaciju. Pre svega projekat mosta, kao i izveštaje o dosadašnjim pregledima i eventualnu drugu projektnu dokumentaciju (kao što je recimo kontrolni statički proračun) nastalu u toku eksploatacije mosta.

Na početku dokumenta se navodi i da se detaljan opis konstrukcije može dobiti od naručioca.

Projektanti u Novom Sadu nisu imali ovu mogućnost jer nisu dobili originalni projekat ni izveštaje o pregledima o čemu su svedočili pred tužiocem. Prema tvrdnjama jedne od projektantkinja, ne samo da nisu dobili dokumentaciju već nisu dobili ni odgovor da li je investitor poseduje. Policija je pronašla originalni projekat posle pada nadstrešnice.

Detalji provere

S obzirom na to da je reč o čeličnom mostu, gledaće se, između ostalog, glavni nosači mosta (spolja i iznutra), kao i poprečni nosači između njih. Pratiće se i piloni koji nose kose kablove. Posmatraće se mesta gde kablovi ulaze u glavne nosače i u pilone, kao i čelični stubovi na kojima je most. Predmet provere su i sistem za odvodnjavanje i instalacije.

U fokusu će biti i stanje tzv. zavara na mostu odnosno spojeva metalnih delova. Biće ispitano i stanje zaštite od korozije posebno zone gde može biti većih neželjenih dejstava. Posebnim meračima biće određena debljina antikorozivne zaštite.

„Takođe, eventualna procena izgubljene debljine čeličnog materijala“, stoji u opisu. (Podsetimo, veštaci u Novom Sadu su utvrdili da su žice iznad nadstrešnice izgubile veliki deo svog poprečnog preseka odnosno nosivosti usled korozije).

Traži se i provera betonskih delova mosta i eventualnog postojanja prslina. Kao i provera mesta mogućeg prodora ili skupljanja vode.

Najdelikatniji deo

Kako se navodi u projektnom zadatku, najdelikatniji deo posla biće da se provere kablovi po njihovoj dužini. A potrebno je proveriti u kakvom su stanju žice unutar kablova kojih je od 240 do 290 po kablu. Gledaće se da li možda ima pukotina na oblozi kablova, kao i kakvo je stanje mase koja je ubrzigana oko žica. Sve to će se raditi ili penjanjem na kablove ili pomoću dronova i robota. Ako ni to ne pomogne biće potrebno napraviti privremenu konstrukciju da bi se ovaj deo posla uradio.

Nakon vizuelnog pregleda kablova, stanje će sa aspekta korozije žica moći da se proveri i uklanjanjem delova obloge i injekcione mase. Ili nekom od nedestruktivnih metoda.

Kablovi

Iz opisa se može videti da kablovi na mostu imaju određene sličnosti sa vešaljkama iz Novog Sada u smislu načina izrade. Ipak, njihov sastav je drugačiji. Svaki kabl na mostu sastoji se od snopova paralelnih žica debljine sedam milimetara. U svakom kablu ima ih između 240 i 290. One su smeštene u polietilenske cevi spoljnog prečnika 160 ili 180 mm (spoljni zid cevi koja služi kao obloga odnosno zaštita je 7mm). Žice u cevi su zalivene specijalnom injekcionom masom.

Kako se može videti na samom mostu, a i u samom projektnom zadatku. Kablovi su grupisani u 16 grupa po četiri. Svaka ta grupa ima funkciju vešaljke.

Statički proračun

Onaj ko dobije posao biće dužan da izradi izveštaj o pregledu konstrukcije i dostavi predlog sanacije. Osim toga, mora da napravi izveštaj o pregledu svakog od 64 kablova i prikaz njihovog stanja, kao i predlog eventualnih mera sanacije.

Na osnovu svih pregleda i izveštaja potom će se pristupiti izradi kontrolnog statičkog proračuna. I to da bi se videlo da li most ispunjava sada važeće standarde – „kao da je u pitanju nov most“.

Tek nakon ovoga pristupiće se i izradi projekta sanacije.

„Na osnovu rezultata kontrolnog statičkog proračuna pravilnim rasuđivanjem moći će da se da ocena da li će težište biti samo na sanaciji ili će se javiti sanacija i ojačanje elemenata ili će čak preovladati ojačanje elemenata“, stoji u projektnom zadatku.

Sugeriše se da treba težiti što je moguće većem broju faza izvođenja radova „kako bi se mogli postupno izvoditi radovi u skladu sa neodložnošću i raspoloživim sredstvima“.

Traže se dve vrste projekta sanacije. Jedan je da se konstrukcija mosta dovede u prvobitno stanje, a drugi da se ojača da bude u skladu sa sadašnjim standardima.

Zanimljivo je i da će se antikorozivna zaštita izvoditi belom ili svetlosivom bojom tako da će i most donekle promeniti izgled nakon završetka radova (pre svega kablovi koji su sada crni).

Zamena kablova

Sugeriše se da bi moglo doći i do zamene kablova ako su previše oštećeni. U tom slučaju traži se da se nađe rešenje koje će omogućiti da se ne javljaju pukotine na njima u narednih 30 godina.

I da ne dođe do njihove zamene, biće stavljena dodatna nepropusna obloga. Ona će biti bele boje.

Kada se završe radovi, uradiće se ispitivanje mosta i ti rezultati će se porediti sa ispitivanjem urađenim na samom početku posla.

Ograničenja upotrebe mosta

U bilo kom trenutku radova može doći i do ograničenja upotrebe mosta.

„Optimalno bi bilo da se eventualna ograničenja upotrebe mosta (na primer dozvoljen samo jedan voz na mostu u jednom trenutku, ili slično) konstatuju tek nakon kontrolnog statičkog proračuna, kada bi bili izrađeni svi napred pomenuti izveštaji o pregledu. Međutim, ograničenja bi se mogla javiti, to jest konstatovati kao potrebna i opravdana u bilo kojoj od ovde opisanih faza. Vršioci pregleda su u obavezi da blagovremeno ukažu Naručiocu o uočenim okolnostima od značaja za nosivost i upotrebljivost konstrukcije mosta, kako bi se ušlo u proces eventualnih dodatnih ispitivanja, preduzimanja mera i slično“, navodi se u dokumentu.

Problemi s mostom

Sama Infrastruktura železnice je u svom izveštaju, o kojem je pisao Radar, pobrojala neka od oštećenja na ovom mostu.

Na potrebu provere stanja mosta ukazao je i profesor Građevinskog fakulteta Vladan Kuzmanović u svojstvu člana Anketne komisije za utvrđivanje uzroka pada nadstrešnice. On je ocenio da nema podataka da su rađeni periodični pregledi tog objekta. Istakao je da je u svetu poznato da se osetljivi elementi poput kosih kablova redovno pregledaju i periodično menjaju. Anketna komisija objavila je i dokument po kojem je Saobraćajnom institut CIP naloženo da projektom rekonstrukcije pruge ne bude obuhvaćeno ispitivanje stanja železničkog mosta u Beogradu.

„Nemamo podatke da li je provera stanja objekata bila deo neke druge tehničke dokumentacije. Opravdano je da se sprovede provera stanja“, rekao je Kuzmanović.

Prema njegovim rečima, nije namera Anketne komisije da širi paniku, „ali nemamo podatke da je železnica radila periodične preglede mosta i da je utvrđivano njegovo stanje ili da je eventualno vršena zamena kablova“.

U sadašnjem projektnom zadatku za pregled mosta pominje se da je 2000. rađena sanacija. Kao i da je bilo radova 2018. (rađena je hidroizolacija i zamena elemenata gornjeg stroja).

Železnički most građen je u periodu od 1975. do 1979. i njegovi projektanti bili su Nikola Hajdin i Ljubomir Jeftović. Dugačak je 1.928 metara od čega su najveći deo prilazi mostu. Raspon između pilona koji drže kablove je nešto više od 250 metara dok su piloni visine 53 metra (iznad pruge). U to vreme rešenje železničkog mosta sa kosim kablovima bilo je jedinstveno u svetu.